Без Месеца би дан трајао осам сати, а година би бројала више од хиљаду дана

ЗЕМЉИН ПРИРОДНИ САТЕЛИТ НИЈЕ ТЕК ГИГАНТСКИ КАМЕН

- БЕЗ ЊЕГА БИ НАШ СВЕТ БИО САСВИМ ДРУГИ

  • Месец није нешто што само улепшава ноћно небо и узбуђује заљубљене. Упркос значајној удаљености (космонаутима треба три дана да стигну до сателита), Месец утиче на Земљу јаче од било ког другог небеског тела. Облик планина и равница, животињски свет у океанима, чак и трајање дана - без Месеца би све било другачије на нашој планети
  • Сателит наше планете не чини само да се померају светски океани. Због такозваног плимског убрзања, Земља се сваке године окреће све спорије. За један век година постаје дужа за једну микросекунду (микросекунда је милионити део секунде). Откад је планета добила сателит, он је успорио ротирање Земље неколико пута
  • Промене годишњих доба дугујемо углу осе ротирања Земље у односу на раван њене орбите. Месец изравнава осцилације Земље, па је угао непроменљив. Без њега, уместо стабилне климе повремено бисмо имали екстремну, са истом разликом у температури каква сада постоји између Јужног пола и екватора

        ШТА би било кад би Земља остала свог јединог природног сателита - без Месеца?

        Ако би се време постојања наше планете свело на 24 часов, Месец би се појавио 10 минута након почетка мерења времена.

        Наш природни сателит није просто комад камена. Без њега би живот на Земљи изгледао сасвим другачије, а можда никад не би ни настао.

Случајна клима

        Промене годишњих доба дугујемо углу осе ротирања Земље у односу на раван њене орбите. Месец изравнава осцилације Земље, па је угао непроменљив. Без њега, уместо стабилне климе повремено бисмо имали екстремну, са истом разликом у температури каква сада постоји између Јужног пола и екватора.

Могућност живота

        У раним фазама формирања система Земља-Месец под утицајем теже сателита, који је неравномеран у ближем и даљем делу планете, Земљина магма се стално померала. То је додатно загревало Земљу, и она остајала течна и топла „дуже него што је требало“. Можда је управо тај временски бонус дао дао шансу животу који се рађао да се учврсти на Земљи.

Тамне ноћи

        Ноћи би на Земљи без Месеца биле много тамније него што јесу. Други по сјају објекат на ноћном небу, Венера, светли 14.000 пута слабије од нашег природног сателита.

        Еволуирајући у потпуном мраку, примати би развили одличан ноћни вид- у супротном би их једноставно појели грабљивци. И ко зна да ли би тада било потребе за проналаском сијалице.

Без помрачења

        Да нема Месеца, Земљани никада не би могли да се диве помрачењу Сунца.

        Захваљујући срећно „изабраном“ растојању, у тренутку када се Месец нађе између Сунца и Земље, његова сенка у потпуности заклања нашу звезду. Следећи објекат који по димензијама може да „затамни“ Сунце - Венера - изгледа као сићушна црна флека.

Супербрза година

        Сателит не чини само да се померају светски океани. Због такозваног плимског убрзања, Земља се сваке године окреће све спорије. За један век година постаје дужа за једну микросекунду (микросекунда је милионити део секунде).

        Откад је планета добила сателит, он је успорио ротирање Земље неколико пута!

        Без Месеца би дан трајао осам сати, а година би бројала више од хиљаду дана.

Сурова клима

        Због брзе ротације Земље, у атмосфери би се све време формирале снажне струје ветра и олује. Већина садашњих животиња и биљака не би издржала такве услове, тако да би флора и фауна Земље без Месеца подсећале на флору и фауну сурових степа и висоравни високих планина.

Мирна вода

        Воде океана померају плимске силе Месеца и Сунца, при чему је допринос Звезде свега 40 одсто.

        Без Месечеве Гравитације не би било корала и многих мекушаца, који су непомични и лове храну у води која се помера под утицајем Месеца. А то значи да би морски ланци исхране били уређени потпуно другачије.

Космичка хаварија

        Сматра се да се Земља формирала пре 4,56 милијарди година и да је добила сателит већ кроз 30 милиона година, након што се у планету укуцао објекат величине Марса. Он је откинуо гигантски комад тада још полутечне планете, који није успео да савлада силу теже и остао је у одбити Земље. У почетку се Месец налазио на 20.000-30.000 километара од планете - 20 пута ближе него сада.

Баш комшијски

        Месец није нешто што само улепшава ноћно небо и узбуђује заљубљене. Упркос значајној удаљености (космонаутима треба три дана да стигну до сателита), Месец утиче на Земљу јаче од било ког другог небеског тела. Облик планина и равница, животињски свет у океанима, чак и трајање дана - без Месеца би све било другачије на нашој планети. 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари