Кина за 8 месеци 2026-те купила преко 1.000 тона злата за 158,8 милијарди долара

ШТА ЈЕ У ПОЗАДИНИ КИНЕСКЕ „ЗЛАТНЕ ГРОЗНИЦЕ“ И ДОКЛЕ ЋЕ ДА ТРАЈЕ?

* Пекинг истовремено, смањује свој удео у америчком државном дугу. Одавно је престао да буде највећи купац америчких државних обвезница, а у јулу је кинески удео земље у америчким трезорским обвезницама пао на 618 милијарди долара. То је најнижи ниво од августа 2008. године...

* Рекордни увоз злата у Кини и масовна продаја америчког државног дуга нису случајно подударање, већ добро осмишљена дугорочна стратегија

* Кина је прошле године отворила свој први офшор златни трезор у Хонг Конгу који ће јој омогућити да тргује златом за јуане и друге националне валуте ван доларског система. Могуће је да се Кина спрема за случај да САД уведу санкције Народној банци Кине, насилно је одсецајући од доларског система

* Процењује се да би златна грозница могла да траје најмање још две године – до почетка 2029-те. Стога би цене злата од 5.000 до 6.000 долара по тројској унци могле би бити сасвим реалне у наредне две године

_________________________________________________________________________

               ТОКОМ првих осам месеци 2026. године, Кина је увезла преко 1.000 тона злата у вредности од 158,8 милијарди долара.

               То је рекордна количина за такав период. Поређења ради, за целу 2025. годину, купила је 886 тона злата у вредности од 96,5 милијарди долара.

               Штавише, аналитичари Голдман Сакса верују да Народна банка Кине заправо купује више злата него што пријављује. За илуатрацију је указала да је у мају кроз лондонско тржиште прошло око 48 тона злата, док је пријављено само 10 тона.

               Истовремено, Кина смањује свој удео у америчком државном дугу. Пекинг је одавно престао да буде највећи купац америчких државних обвезница, а у јулу је кинески удео земље у америчким трезорским обвезницама пао на 618 милијарди долара. То је најнижи ниво од августа 2008. године.

               Рекордни увоз злата у Кини и масовна продаја америчког државног дуга нису случајно подударање, већ добро осмишљена дугорочна стратегија.

               Кина константно продаје свој портфолио америчких државних обвезницавећ  више од 18 година, почев од кризе 2008. године, када је кредибилитет америчког државног дуга значајно пострадао након банкротства неколико великих хипотекарних агенција и неких глобалних инвестиционих банака.

               Зашто је Кина почела активно да купује злато последњих година?

               То може бити повезано не само са диверзификацијом њеног портфолија обвезница, већ и са политиком смањења удела долара у међународним резервама и његове замене златом.

               Кина је прошле године отворила свој први офшор златни трезор у Хонг Конгу.

               Раније је обично складиштила злато само у трезорима Народне банке Кине. А офшор трезор ће омогућити Кини да тргује златом за јуане и друге националне валуте ван доларског система.

               Могуће је да се Кина и за случај да САД уведу санкције Народној банци Кине, насилно је одсецајући од доларског система.

               Злато је много мање ликвидна имовина од америчког долара и не генерише камату, за разлику од имовине деноминиране у доларима. Али, истовремено, злато је доказана инвестиција током векова и не губи вредност у време глобалних потреса или неповољних догађаја у одређеној земљи.

               Процењује се да би златна грозница могла да траје најмање још две године – до почетка 2029-те.

               Стога би цене злата од 5.000 до 6.000 долара по тројској унци могле би бити сасвим реалне у наредне две године.

               Русија, која је започела овај тренд изласка из америчког државног дуга, не купује злато 2026. године, већ га - купује.