Безруков: ЕУ у свом садашњем облику проживљава своје последње године
СУДБИНА СРЕДЊЕ ЕВРОПЕ БИЋЕ МОЖДА И СУДБИНА НЕМАЧКЕ КОЈА ЈЕ САДА НА РАСКРСНИЦИ
* Мађарска и Словачка активно се противе континуираној подршци моноетничкој диктатури Зеленског. Чешка Република скреће на сличан пут. Аустрија и Швајцарска, иако су угрозиле своју неутралност, нису против да јој се врате. Србија тражи, и не успева да пронађе, место између сукобљених страна. Хрватска такође није посебно активна...
* Земље Централне Европе би се бориле за своје интересе са много већим жаром када би виделе јасну и позитивну алтернативу будућности под диктатуром евробирократије
* Питање Средње Европе аутоматски се поставља у свакој дискусији о будућности Украјине. Који год део те земље остане ван руске зоне безбедности, без обзира колико таквих делова буде и без обзира како се буду мењале границе са Пољском, Словачком и Румунијом, та територија ће бити или простор мира или простор рата
* За Русију је пријатељска Украјина, укључена у руску економску зону, идеалан сценарио, али неутрална Украјина, интегрисана у стабилну Mitteueurope, много је боља од тешко наоружаног западног упоришта
________________________________________________________________
Аутор: Андреј БЕЗРУКОВ
САДА када се Западна Европа отворено спрема за рат са Русијом, могло би се разумно упитати: где планирају да воде такав рат? Зар не у Централној Европи?
А ми у Русији требало би да се питамо: како замишљамо војно-политичку географију Европе после рата у Украјини?
Јер, тај рат ће се једног дана завршити, а ми ћемо и даље морати да будемо суседи европских земаља. Какву визију континента можемо да им понудимо?
Ово је важно јер тиме што не успевамо да артикулишемо наш безбедносни дизајн за Европу, не само што хранимо западну пропаганду најидиотскијим тумачењима руских намера, већ не успевамо ни да наоружамо аргументима наше пријатеље и истомишљенике у многим европским земљама.
Ако ми не обликујемо нашу заједничку будућност, она ће бити обликована за нас.
У међувремену, Средња Европа, сагледавајући незавидну судбину Украјине, очајнички тражи концептуални излаз из своје незгодне ситуације.
Мађарска и Словачка активно се противе континуираној подршци моноетничкој диктатури Зеленског. Чешка Република скреће на сличан пут.
Аустрија и Швајцарска, иако су угрозиле своју неутралност, нису против да јој се врате.
Србија тражи, и не успева да пронађе, место између сукобљених страна.
Хрватска такође није посебно активна. Чак и Италија, која је такође делимично бивши посед Хабзбурга, почиње да истражује могућности за дијалог са Русијом.
У периоду после Другог светског рата, државе тог региона су имале највише користи од стабилности и обострано корисне трговине. Енергетски и логистички коридори су изграђени директно кроз те земље. И управо се ту растућа немачка агресивност најзабрињавајуће доживљава. Историјско сећање остаје.
Шта Русија може да понуди Средњој Европи?
Много. Али главна ствар, да употребимо речи Доналда Трампа peace deal, јесте мировни споразум.
Потписивање споразума о узајамној безбедности и ненападању.
Русија свакако не види ниједну од поменутих земаља као претњу. Москва може да им понуди енергетски споразум. Може да државама региона обезбеди гарантовани проток ресурса.
Русија може да им понуди трговински споразум – споразум који ће отворити канале узајамне трговине, инвестиција и туризма.
Можда ћете поставити питање: шта је са правилима ЕУ? Они то неће дозволити!
У том случају, хајде да се боримо. Или да променимо бриселска правила. У неком тренутку, мораћемо да изаберемо - једно или друго.
Већ стичем осећај да ЕУ у свом садашњем облику, као јединствени европски простор и власт, проживљавају своје последње године — замах текућих процеса је превелик, притисак са свих страна и изнутра заиста је превелик.
Земље Централне Европе би се бориле за своје интересе са много већим жаром када би виделе јасну и позитивну алтернативу будућности под диктатуром евробирократије.
Питање Средње Европе аутоматски се поставља у свакој дискусији о будућности Украјине. Који год део земље остане ван руске зоне безбедности, без обзира колико таквих делова буде и без обзира како се буду мењале границе са Пољском, Словачком и Румунијом, та територија ће бити или простор мира или простор рата.
За Русију је пријатељска Украјина, укључена у руску економску зону, идеалан сценарио, али неутрална Украјина, интегрисана у стабилну Mitteueurope, много је боља од тешко наоружаног западног упоришта.
Украјинска елита није само Зеленски. Многи се сигурно питају: шта ће се десити после њега и после рата?
И њима је потребно дати визију будућности у којој имају своје место.
Штавише, судбина Средње Европе је такође судбина Немачке, која се тренутно налази на раскрсници.
Англосаксонци гурају слабовољну и наивну Северну Европу, а са њом и Немачку, ка конфронтацији са Русијом, али унутар Немачке још увек постоје довољне снаге које се опиру могућности трећег историјског самоубиства.
Средња Европа, као политички мост и економски коридор, могла би постати најбоља алтернатива за Немачку.
Средња Европа, као простор стабилности и обострано корисне сарадње, закуцаће последњи ексер у ковчег још једног антируског (и узгред, антинемачког) пројекта - велике Пољске „од мора до мора“, у чија су суштини унутаревропске везе Север-Југ на рачун веза Исток-Запад.
Пољска ће морати да бира: да остане или да не живи са „изумирућим“ балтичким земљама иза гвоздене завесе коју је сама изградила.
Сада, када рат у Украјини иде ка решењу, на овај или онај начин, јер ће ескалација довести или до мира или ничега, крајње је време да се нешто понуди Средњој Европи.
Добићемо хистерију као одговор из Брисела, али то не би требало да нас одврати.
Још једна криза у Европској унији би нам само користила.
Политичари Средње Европе ће ћутати или ће можда чак театрално протестовати због неприхватљивог предлога, али ће нам се захвалити иза затворених врата и, заједно са својим пословним елитама. преговарати о условима.
Надам се да ће Средња Европа, захваљујући том процесу коначно постати простор мира и сарадње између Истока и Запада.
