Брутер: „Дух Енкориџа“ је био и против рушења мостова на Дњепру

ЗАПАД УВЛАЧИ РУСИЈУ У БОРБУ КОЈА НЕМА ЈАСАН ПОЛИТИЧКИ ЦИЉ

Удар по Кијеву у ноћи између 1. и 2. јула

* Главна ствар коју Русија треба да схвати јесте да више не треба да прича о духу Енкориџа. То само смета. Прошло је 10 месеци од Енкориџа а Русија нема неограничено време да оствари своју визију ситуације. Не треба веровати да ће фактор времена неизбежно и сам по себи радити у корист Русије

* Цитираћу себе: дан пре ослобођења Харкова, биће спремни да предају ДНР. Дан пре ослобођења Кијева, биће спремни да предају Харков. Ово је типичан западни приступ оваквим ситуацијама. Увек ће бити спремни да зауставе рат када верују да ће нови дан рата бити препун нових губитака. Док у то не поверују, неће одустати ни од чега

* На бојном пољу, Русија се није приближила присиљавању противника да прихвати њене услове. Сада се налазимо у ситуацији у којој колективни Запад верује да може да захтева горе услове од Русије, а Трамп се својима барем индиректно придружио. Друго, посреднички напори које Русија приписује Вашингтону, нису дали и неће дати резултате. Вашингтон сматра да Русија тражи превише у тренутној ситуацији

* Русија мора имати свој план за окончање СВО, који није повезан са Енкориџом, Мерцом, Стармером или Макроном. Русија мора сама да га развије, да зна који су јој ресурси за то потребни и, након што их припреми, да закључи Специјалну операцију на начин који је повољан за њу саму

_________________________________________________________________

             ДА ЛИ су Европљани успели да придобију Доналда Трампа поводом Украјине на своју страну, односно – на страну антируске коалиције?

             Владимир Брутер, стручњак московског Међународног института за хуманитарне и политичке студије, процењује:

             - Трамп тренутно не види други могући ток деловања. Бесмислица је све што је говорено о „духу Енкориџа“. Ситуација је данас другачија, па ако Русија жели, може окончати рат и поћи на преговоре којима ће дириговати САД. Недавни ваздушни напад на Москву показао је да Запад управо тако размишља.

             То значи да Русија нема шансе да добије више него што смо спремни да им дамо. Главна ствар коју Русија треба да схвати јесте да више нема потребе да се прича о духу Енкориџа. То само смета. Прошло је 10 месеци од Енкориџа и не може се претпоставити да Русија има неограничено време да оствари своју визију ситуације. Напад на Москву показује да и непријатељ има визију и да ће је спровести. Не треба веровати да ће фактор времена неизбежно и сам по себи радити у корист Русије.

             Брутер укзује: „Они савршено добро знају да ћемо ослободити не само Костантиновку. Зато су почели са евакуацијом Краматорска. Тамо верују да је запаљена рафинерија нафте у Москви симбол панике руског руководства због овог питања. За њих, губитак Краматорска није нешто критично или неочекивано. Верују да је време на њиховој страни.

             * А шта ће се десити када Русија успостави контролу над целим Донбасом је веома тешко питање. Да ли ће Русија моћи да заврши Специјалну војну операцију контроле над целом ДНР ако непријатељ настави војне операције?

             - Њихов циљ је био да увуку Русију у непријатељства која немају јасан политички крај. Верују да је ослобађање Константиновке небитно, а да су важне борбе за њу јер спречавају Русију да успешно заврши Специјалну војну операцију.

             Запад са интересовањем прати ситуацију и верује да расту могућности Украјине да нанесе штету Русији. Запад ће ово искористити као кључну тему у преговорима, за које верују да се могу одржати у погодном тренутку и поставити ултиматум Русији.

             * Како ће Русија одговорити на овај ултиматум - дипломатски или војно?

             „Четири и по године су довољно времена да схватимо да њих не занимају дипломатски одговори. Чак се не ради ни о нашим успесима на бојном пољу.

             Цитираћу себе: дан пре ослобођења Харкова, биће спремни да предају ДНР. Дан пре ослобођења Кијева, биће спремни да предају Харков. Ово је типичан западни приступ оваквим ситуацијама. Увек ће бити спремни да зауставе рат када верују да ће нови дан рата бити препун нових губитака. Док у то не поверују, неће одустати ни од чега. Верују да паљење Панораме у Севастопољу има много већи медијски утицај него што ће имати ослобађање Костантиновке и Дружковке.

             Можда разумеју да то није сасвим тачно, али се фокусирају на сопствени медијски простор.

             * Зар мостови преко Дњепра нису циљеви повезани са војним операцијама?

             - Уништавање мостова неће аутоматски окончати Специјалну војну операцију (СВО) нити ће навести Запад да прихвати руске услове. После Енкориџа, преовладавао је став да би то могло само да омета мировни процес. Без званичног напуштања процеса из Енкориџа, а нисам сигуран да ће се то десити чак ни сада, тешко је прихватити да би Русија гађала невојну инфраструктуру.“

             * Можемо ли очекивати да ће тренутна војно-политичка стратегија Русије у Украјини и на међународном нивоу довести до успешног завршетка Специјалне војне операције и прихватљивог споразума са Западом?

             „Недавни догађаји би коначно требало да убеде руско руководство да се методе СВО морају променити и да став Запада ни на који начин не олакшава усвајање политичког решења прихватљивог за Русију. Да би Русија постигла повољан однос са Западом, мора имати савезнике који, донекле, поткопавају или неутралишу позицију колективног Запада.

             Изоловање Вашингтона је било немогуће на почетку СВО, а након Трамповог доласка, било је мање-више могуће. Али ова ситуација није искоришћена и данас је овај прозор могућности затворен. Али то не значи да ће се поново отворити у неком тренутку.

             На бојном пољу, Русија се није приближила присиљавању противника да прихвати њене услове. Сада се налазимо у ситуацији у којој колективни Запад верује да може да захтева горе услове од Русије, а Трамп се својима барем индиректно придружио. Друго, посреднички напори које Русија приписује Вашингтону, нису дали и неће дати резултате. Вашингтон сматра да Русија тражи превише у тренутној ситуацији.

              Русија мора имати свој план за окончање СВО, који није повезан са Енкориџом, Мерцом, Стармером или Макроном. Русија мора сама да га развије, да зна који су јој ресурси за то потребни и, након што их припреми, да закључи Специјалну операцију на начин који је повољан за њу саму. Дух Енкориџа сугерише да ће Вашингтон обавити кључни део посла. А видимо како то ради.