Да ли је Епштејн само зарађивао на оргијама за богате или је био и – финансијски геније?
МЕДИЈИ СЕ НАСЛАЂУЈУ СЕКС-СКАНДАЛОМ, А БОЉЕ БИ БИЛО ДА СЕ ПОЗАБАВЕ ТАЈНИМ ЛАБОРАТОРИЈАМА
* Бившем политичком стратегу Доналда Трампа, Стиву Бенону, Епштејн је испричао да је био један од оснивача и спонзора Института Санта Фе (SFI, Нови Мексико, САД), чије језгро су чинили научници из Националне лабораторије Лос Аламос, укључујући и оне који су учествовали у пројекту «Менхетн» за стварање нуклеарног оружја
* Ту је почело Епштејново удварање глобалној научној елити, укључујући Стивена Хокинга и Ноама Чомског. Штавише, Институт Санта Фе је брзо постао центар најсавременије науке. SFI је нека врста „тинк-тенка“ за сложене системе, а Силицијумска долина место где се те идеје трансформишу у технологије, производе и компаније
* Епштејн ипак није био у потпуности задовољан свим овим и прекинуо је односе са Институтом. Бенону је рекао да финансијери не разумеју у потпуности природу финансијских система јер су попут лекара који су компетентни само у лечењу појединачних делова људског тела, али никада не виде цео организам
* Да, спотакао се Епштејн о девојке, или су га можда једноставно наместили конкуренти који промовишу сопствене шеме за стицање монополске моћи над новцем. Шта би било да се није спотакао? И колико се још таквих „генија“ крије у тајним лабораторијама Института и Долине?
___________________________________________________________________________________
Аутор: Владимир ВИДЕМАН
ОБЈАВЉИВАЊЕ преко три милиона докумената из досијеа Џефрија Епштејна отворило је питање: да ли је тај амерички Јеврејин, рођен у сиромашној њујоршкој породици, био не само организатор секс-оргија за западну елиту него и – финансијски геније.
У интервјуу са Стивом Беноном, бившим политичким стратегом Доналда Трампа, Епштејн је испричао да је био један од оснивача и спонзора Института Санта Фе (SFI, Нови Мексико, САД), чије језгро су чинили научници из Националне лабораторије Лос Аламос, укључујући и оне који су учествовали у пројекту «Менхетн» за стварање нуклеарног оружја.
До 1980-их, америчка влада је престала да финансира истраживања високих енергија, а SFI, основан отприлике у то време 1984. године, постао је нека врста уточишта за пензионисане стручњаке.
Епштејнова идеја је била да оснује истраживачки центар усмерен првенствено на развој нових финансијских технологија. Међутим, пошто је сам финансијски систем сматрао органском мрежом која формира неку врсту „живог ентитета“, његово разумевање и развој захтевали су одговарајући приступ.
SFI је проглашен непрофитном организацијом посвећеном интердисциплинарном проучавању фундаменталних својстава сложених адаптивних система, укључујући физичка, математичка, биолошка и друштвена. То му је омогућило да привуче научнике и стручњаке из различитих области, градећи репутацију Института као напредног истраживачког центра.
Ту је почело Епштејново удварање глобалној научној елити, укључујући Стивена Хокинга и Ноама Чомског. Штавише, Институт Санта Фе је брзо постао центар најсавременије науке.
Посебну пажњу треба посветити везама SFI-ја са Силицијумском долином у Калифорнији. Савез између тих организација није формална унија, већ дубока интелектуална и кадровска веза која траје неколико деценија.
SFI је нека врста „тинк-тенка“ за сложене системе, а Силицијумска долина је место где се те идеје трансформишу у технологије, производе и компаније.
Током свог постојања, Институт Санта Фе је постао један од светских центара за проучавање сложених система и динамике мрежа, еволутивних модела, теорије информација, нелинеарних процеса и колективног понашања.
Џефри Епштејн и Гислејн Максвел - он се "обесио"
у притору, она робија 20 година затвора
Те области леже у основи стварања алгоритама за друштвене и криптовалутне мреже, машинског учења, моделирања тржишта и теорије иновација. Другим речима, SFI је фундаментална наука, а Силицијумска долина је њено практично отелотворење.
Многи кључни научници SFI сарађивали су са водећим технолошким компанијама Силицијумске долине. Конкретно, били су консултанти за компаније као што су Гугл, Мајкрософт и Интел, били су чланови разних научних и иновационих савета и развили теорије које су основа модерних платформи Фејсбук, Убер, Амазон и криптовалуте.
Неки од најистакнутијих сарадника SFI-ја су Мареј Гел-Мана (добитник Нобелове награде, физика сложених система), Џефри Вест (теорија скалирања градова и компанија), Брајан Артур (теорија растућих приноса, основа за разумевање мрежних ефеката), Мелани Мичел (вештачка интелигенција) и Џон Холанд (генетски алгоритми).
SFI је такође један од интелектуалних извора модерне теорије стартапова. Идеје развијене у његовим дубинама директно су утицале на теорију иновација, моделе раста стартапова, разумевање мрежних ефеката и економију платформи.
Одавде је кратак корак до идеологије техно-феудализма коју отворено проглашавају заговорници мрачног просветитељства, неореакције и десничарског акцелерационизма, који су се учврстили иза кулиса трампизма (Кертис Јарвин, Питер Тил и други).
Брајан Артур, један од кључних научника SFI-ја, сматра се оцем теорије која објашњава зашто победник узима све, зашто стартапови расту експоненцијално и зашто мреже постају монополи. Ове идеје су буквално укорењене у ДНК Силицијумске долине.
Санта Фе је независан, интердисциплинаран, фокусиран на фундаменталну науку и неповезан са универзитетском бирократијом. То га чини идеалним партнером за технолошке компаније које траже иновативна решења за сложене савремене проблеме.
SFI редовно организује затворене семинаре, конференције и састанке научника и технолошких лидера. Ту долазе ризични капиталисти, оснивачи стартапова и руководиоци великих компанија.
Могло би се рећи да је SFI „лабораторија идеја“, док је Силицијумска долина „фабрика за њихову имплементацију“.
Истраживање Института Санта Фе имало је далеко дубљи утицај на економију и монетарне системе него што се у почетку чинило. Док је класична економија изграђена на идејама равнотеже, рационалности и линеарних модела, SFI је ефикасно преокренуо парадигму, уводећи сложене системе, нелинеарност, еволуцију, мрежне ефекте и адаптивно понашање у економију. Управо те идеје сада леже у основи дигиталне економије, криптовалута, платформских тржишта и модерних монетарних модела.
Стога је SFI један од главних интелектуалних извора економије 21. века. Међутим, судећи по његовим речима, Епштејн није био у потпуности задовољан свим овим и прекинуо је односе са Институтом.
Ево зашто.
Објашњавајући основе математике „радном човеку“ Бенону, Епштејн наводи пример чувеног парадокса старогрчког филозофа Зенона о Ахилу и корњачи. Према Зенону, Ахил никада неће ухватити корњачу, јер ће, док се приближи, корњача већ пузати испред њега, и тако даље до бесконачности. Стога, закључује Епштејн, математичка анализа, бесконачно се приближавајући својој граници, никада је не достиже, и ова фундаментална празнина ће спречити формирање свеобухватне математичке слике стварности. А самим тим и потпуне стварности као „органске целине“. Исто важи и за финансијски систем као аналог органске целине.
Из овога, Епштејн извлачи радикалне закључке: финансијери не разумеју у потпуности природу финансијских система. Они су попут лекара који су компетентни само у лечењу појединачних делова људског тела, али никада не виде цео организам. Сходно томе, финансијери нису у стању да предвиде финансијски колапс, баш као што лекар специјализован за појединачне органе не би био у стању да предвиди срчани удар, који произлази из биолошког интегритета целог тела, а не из дисфункције појединачних органа. То значи да је опис финансијског система заснован на математичким прорачунима несавршен, баш као што је несавршена свака наука заснована на математичким доказима.
На Бeноново изненађено питање шта је заправо органски интегритет, Епштејн одговара крајње енигматично: „Чудо!“
За њега, финансијски систем функционише на потпуно исти чудесан начин и само „чудотворци“ попут њега, који виде целу слику, а не само обрасце, алгоритме или подсистеме, способни су да га адекватно користе.
Навео је сопствену успешну консултантску праксу као доказ својих чудесних супермоћи. Није ни чудо, на крају крајева, што су се многи чланови глобалне финансијске елите обратили њему за савет!
Математичка анализа је за рачуновође, али прави господари новца су визионари који поседују посебне, езотеричне способности. Када Бенон пита Епштејна да ли верује да постоје појединци који поседују такве способности, он одговара: „Да, верујем!“ Али, када га замоле да наведе имена таквих појединаца, он категорично изјављује: „Још нисам лично упознао никога таквог!“
Упркос свему, није сасвим јасно како је глобална финансијска и политичка елита дозволила овом „чудотворцу“ да је увуче у своје кругове, па чак и поверила му да управља њиховим новцем!
Шта је било по среди? Хипноза, магија или нешто друго, непознато лаику ван езотеријског круга правих господара новца?
Лаике не занимају „спољни“ финансијски трикови, већ обичнија питања: „Ко, у принципу, контролише наш новац ако људи попут Епштејна делују као свезнајући гуруи за које је модерна наука, чак и сама математика, помало неадекватна!“
Да, спотакао се о девојке, или су га можда једноставно наместили конкуренти који промовишу сопствене шеме за стицање монополске моћи над новцем. Шта би било да се није спотакао? И колико се још таквих „генија“ крије у тајним лабораторијама Института и Долине?
Док се медији наслађују сексуалним оргијама, посаветовао бих да се детаљније погледају „тајне лабораторије“ и њихови производи.
