Холандски политичар Тијери Боде јавно наступа и на латинском, а ЕУ сматра мртвом структуром
НЕ КРИЈЕ ДА ПРИПАДА ЕЛИТИ, ЧАК НАГЛАШАВА: „ДРУШТВУ ЈЕ ПОТРЕБАН ЕЛИТНИ СЛОЈ“

* Објавио је књиге чији наслови доста говоре: „Конзервативни прогрес“, „Важност граница“ и још неколико сличних. Практична је само његова књига „Разбити партијски картел“
* Боде је тврдо уверен: „Држава-нација је најбоља форма постојања нације на једној територији јер јој омогућава да се развија и цвета. Зато су потребне границе и суверенитет, укључујући и духовни“
____________________________________________________________________
Пише: Гљеб КУЗЊЕЦОВ
ТИЈЕРИ Боде – лидер холандског Форума за демократију који је заузео сензационално друго место на парламентарним изборима и има једнак број мандата у Сенату као владајућа странка – много је интересантнији и незаобилазнији од своје партије.
Као прво, његово лидерство је засновано на интелекту. Он себе назива најутицајнијим политичким филозофому својој земљи.
Написао је књиге које су темељ његове политичке доктрине и курса (стил му је ближи лењиновом него макроновом). Те његове књиге имају наслове који доста говоре: „Конзервативни прогрес“, „Важност граница“ и још неки у истом фазону. И, све је то пре филозофко, него практично.
Практична је само његова књига „Разбити партијски картел“. Она је алфа и омега његове партијске идеологије.
У њој пише и ово: „Наш систем је доста добар, али није сасвим савремен и омогућава свакој партијској хуљи да уништава демократију и да користи њене благодети. Није зло у систему већ у професионалним партијским бирократама које користе њене плодове. Зато нам је систем оболео од антиимуне болести, па институције, које би требало да раде за народ више раде против народа“.
![]()
Боде тражи да Холандија има „више референдума у швајцарском стилу о свим питањима“. Уз указивање: „Мала смо земља као Швајцарска, а имамо државну бирокрартију као да смо каква империја. Да бисмо ствари изменили – потребан нам је суверенитет. А политичком суверенитету мора претходити интелектуални суверенитет, као и суверенитет духа. Наша национална елита болује од страха од сопствене куће и иде за постколонијалним и марксистичким идејама“.
Боде је уверен: „Држава-нација је најбоља форма постојања нације на једној територији јер јој омогућава да се развија и цвета. Зато су потребне границе, суверенитет. Не треба правити питање од боје коже, порекла и религије. Важно је да у Холандији сви буду Холанђани“.
Он Европску унију сматра мртвом и нечовечном структуром над којом уопште није могућа никаква демократска контрола.
Боде себе не сматра популарним политичарем. Свима око себе поручује: „Будите оно што јесте. А сви заједно ћемо бити Холанђани“.
Себе сматра „човеком 21. века“. У парламенту понекад наступа на латинском. У посланички кабинет је унео клавир и на њему свира кад је слободан.
За „клутуру младих“ се уопште не интересује, иако и сам има тек 37 година, а идол је многих младих у својој земљи.
Боде не крије да припада холандској елити, чак наглашава: „Друштву је потребан елитни слој“...
(сажетак обимнијег текста)




















