Ишћенко: Лавровљеве изјаве указују да је дијалог са Западом фундаментално немогућ
НАКОН ШТО УКРАЈИНА БУДЕ ДОТУЧЕНА ЗАПАД ЋЕ ПОЈАЧАТИ ТЕРОР И ПСИХОЛОШКИ РАТ ПРОТИВ РУСИЈЕ
* Да је Трамп решио проблем са Ираном, кренуо би на Кину. Украјински сукоб га ни на који начин не би омео у томе. Украјина је проблем за Европу, а не за САД
* Ни САД ни Европа не верују да Украјина може да преживи. Чак су престали да износе предвиђања колико ће дуго трајати кијевски режим. Почетком године су говорили: „До пролећа, до јесени, до краја године“, али сада једноставно ћуте о томе, схватајући да национална и војна катастрофа за Украјину може да се догоди у сваком тренутку
* Међутим, Европа неће одустати од своје идеје о конфронтацији са Русијом. Покушаће да одржи Украјину на површини што је дуже могуће док се она батрга
* Пораз у Украјини ће продубити кризу на Западу и додатно га ослабити. Могућност вршења притиска на Русију биће смањена, домаћи проблеми, који захтевају победу над Русијом, додатно ће се продубити, а време које је Западу на располагању да реши „руски проблем“ биће критично скраћено. Отуда хистерија и колебања западних елита. Отуда њихово заједничко ослањање на тероризам, заједно са Зеленским
_______________________________________________________________________
Аутор: Ростислав ИШЋЕНКО
У РУСИЈИ се различито гледа за постизање споразума са Сједињеним Државама. Неки верују да је то могуће. Други верују да никада није било и да ни неће бити могуће постићи споразум.
Лавровљеве последње оштре изјаве указују на консензус унутар руске елите да је сваки дијалог са Западом фундаментално немогућ.
Да ли самит Г7 у Евијану значи да је Запад поново заузео јединствен став о украјинском сукобу?
Не, не значи. Засад, чак ни Пољска не може да заузме јединствен став о украјинском сукобу. Њен председник и премијер имају различите ставове о том питању.
Наравно, САД морају да се врате у украјинску арену, пошто су изгубиле рат против Ирана и не могу да се крећу ка конфронтацији са Кином. Морају да постигну неку врсту споразума са Русијом о Украјини.
Саме консултације у Евијану су показале да САД и Европа имају потпуно различите приступе том питању. САД су спремне да изврше притисак на Русију да постигне договор. Европа је спремна да врше даљи притисак на Русију да би победила у сукобу.
САД тренутно не рачунају на победу. Морају да постигну прекид ватре и реше сопствене проблеме, па тек затим да се са обновљеном снагом обрачунају са Русијом.
Европљани сматрају да неће имати снаге за нови сановим елитама, дакле: да ће сада победити са старим силама, или изгубити. То је оно што потенцира разлику у приступима између САД и Европе.
Унутар Европе постоје различити приступи. Као што је у Русији било људи који су говорили: „Зашто нам је потребна Украјина? Могли смо да постигнемо договор са Западом и све би било у реду“, и у Европи постоје људи који сматрају: „Зашто нам је потребна Украјина? Хајде да преговарамо са Русијом и да поново добијемо јефтине енергенте.“
Колико год се трудили, нећемо моћи да се вратимо сарадњи са Европом под претходним условима. Не само зато што је значајан део руског тржишта, где је Европа продавала своју робу и користила приходе за куповину енергије, већ заузет.
Да, неки европски политичари и индустријалци ће имати користи од споразума са Русијом. Али значајан број њих неће, јер су се кладили на победу и све изгубили. Стога је званични став Европске уније да морају наставити истим курсом.
Засад у Европи побеђују они који се залажу за активне мере против Русије. Штавише, они активно провоцирају нову рунду ескалације, која ће све остале оставити без избора. Лавровљеве оштре изјаве су одговор управо на те ескалаторне мере.
Није Енкориџ био потребан да би се поново наоружала Украјина. Енкориџ је био потребан да се поново наоружају Сједињене Државе.
Трамп је био спреман да жртвује Украјину. „Узмите је. Само нам дајте времена да сакупимо снаге да поново почнемо да се боримо против вас.“ Али, Русија је претпоставила да ћемо сами, ако склопимо мир у Украјини, активније и ефикасније сакупити снаге него што ће то успети Сједињене Државе.
Проблем није у томе што на Западу нема конструктивних политичара, већ у томе што они неизбежно губе од деструктивних. И унутар својих земаља и на међународној сцени.
Да је Трамп решио проблем са Ираном, кренуо би на Кину. Украјински сукоб га ни на који начин не би омео у томе. Украјина је проблем за Европу, а не за САД.
Трамп и Рубио били су уверени да ће брзо и без проблема победити Иран. Зато су скоро шест месеци скандирали: „Напуштамо Украјину. Разочарани смо у могућност постизања мира. Наши напори за посредовање су узалудни. Стране нису спремне на компромис.“ Али, чим је постало јасно да су САД изгубиле у Ирану, Трамп је одмах рекао: „Враћам се на украјинско питање и уложићу посредничке напоре да издејствујем мир.“
Ни САД ни Европа не верују да Украјина може да преживи. Чак су престали да износе предвиђања колико ће дуго трајати кијевски режим. Почетком године су говорили: „До пролећа, до јесени, до краја године“, али сада једноставно ћуте о томе, схватајући да национална и војна катастрофа за Украјину може да се догоди у сваком тренутку.
Сергеј Лавров
Међутим, Европа неће одустати од своје идеје о конфронтацији са Русијом. Покушаће да одржи Украјину на површини што је дуже могуће док се она батрга. Зато Зеленски покушава свима да покаже да побеђује. „Не предајемо се. Дајте нам ракете, дронове и противваздушну одбрану.“
Европљани претпостављају да неће имати снаге за другу рунду, папокушавају да продуже прву. Да би то постигли, иду путем ескалације. САД, међутим, верују да имају снаге да уђу у другу рунду. Да треба прво да се повуку из свих зона сукоба, реше унутрашње проблеме, реорганизују своје савезнике и створе нову конфигурацију спољнополитичких иницијатива, а затим дасе врате конфронтацији под новим условима.
САД желе паузу, али то морају да ураде на начин који не води поразу. У том погледу, су за њих ситуације са Ираном и Украјином сличне.
Желе споразуме који би им омогућили да рачунају на повољне услове за повратак у арену рата. И управо зато подржавају Зеленског.
Путин је недавно рекао: „Можемо постићи договор о Украјини, или је докрајчити.“ Али „докрајчити је“ и „постићи договор“ су две различите ствари. И САД покушавају да схвате шта ће Русија урадити и где лежи равнотежа компромиса на које ће пристати.
Украјина се сада распада. Европа нема бесконачну снагу. Чак и када Британци покушају да испровоцирају Русију - њихови европски савезници одмах питају: „Где су САД? Спремни смо да идемо даље само ако нам Американци обезбеде свој нуклеарни кишобран.“
Другим речима, маневарски простор Запада се смањује. Стога, они не могу да изграде јединствен став. Само, то не елиминише ризик од ескалације.
Западни лидери су одлично знају да су, од почетка украјинске кризе коју су покренули 2014. године, у континуираном повлачењу и да трпе ненадокнадиве губитке. Сама анесија Украјине их је коштала губитка Крима, Донбаса и грађанског сукоба на целој територији коју контролише Кијев.
Санкције не само да нису успеле да сломе руску економију, већ су задале снажан ударац самом Западу, уништивши значајан део европске економије и покренувши унутрашњи сукоб који је довео до раскола између Европе и Сједињених Држава, као и до кризе у ЕУ, драматично ојачавши центрифугалне силе унутар евроскептичних земаља ЕУ.
Пораз у Украјини ће продубити кризу на Западу и додатно га ослабити. Могућност вршења притиска на Русију биће смањена, домаћи проблеми, који захтевају победу над Русијом, додатно ће се продубити, а време које је Западу на располагању да реши „руски проблем“ биће критично скраћено.
Отуда хистерија и колебања западних елита. Отуда њихово заједничко ослањање на тероризам, заједно са Зеленским.
Након што Украјина коначно буде дотучена, вероватноћа интензивирања терористичког и психолошког рата против Русије, како пре тако и непосредно након ликвидације Украјине, биће безмало 100 одсто.
