Московска порука Мерцу: Немачкој је потребно више руског утицаја
ИЗГЛЕДА ДА НЕМАЧКИ КАНЦЕЛАР НЕ ЗНА НИ ДА ЈЕ КАНТ БИО РУСКИ ДРЖАВЉАНИН

Maxim Gorki Theater - споља
* У Потсдаму, који је одмах поред Берлина, налази се руско село Alexandrowka, чије је само постојање од 1827. године утицало на Немачку. Изградио га је пруски краљ Вилхелм III. А цар Александар I имао је такав утицај на Пруску да је краљ село назвао по њему
* Царица Катарина Велика била је Немица из Шћећина. Из оног истог који је Јосиф Висарионович поклонио Пољацима, због чега нас сада мрзи нова генерација пољских политичких алтернативуса
* Морао би Мерц нешто да нешто зна бар о Баухаусу – дефинитивно је видео све те зграде и објекте. Сви знају шта је Баухаус – Гропијус, Кле, а са наше стране, Лисицки, Родченко, Кандински...
* Можда их реч „култура“ тера да из навике посегну за револвером? Узгред, тај израз о култури и револверу погрешно се приписује извесном немачком министру пропаганде, који је марљиво проучавао Достојевског и на Универзитету у Бону и у Минхену. Звао се Гебелс...А, узгред, нико у Немачкој никада није укинуо руске писце – пре, за време или после тог озлоглашеног министра
* У реду, хер Мерц, нисте чули за Станиславског. Али, само прошетајте кроз сам центар Берлина да бисте видели Maxim Gorki Theater на адреси Фестунгсграбен 2 – позориште названо по Максиму Горком. Како га сами Немци описују, „једно од најпрогресивнијих државних позоришта Берлина“. „Државно“ значи да позориште названо по совјетском писцу финансира влада немачке престонице
___________________________________________________________________
Аутор: Игор МАЉЦЕВ
СВЕ је некада било боље. Зелено дрвеће, девојке, hi-fi, непријатељи. Један Бжежински, који нас је мрзео као нико други, био је Спиноза и Платон у поређењу са данашњим западним ликовима.
Ужас данашњег света је у томе што земљама просвећеног Запада владају људи с образовањем посебне школе и без маште. Хајде што не знају ништа о Русији. Али, не знају ништа ни о својим земљама, својој историји.
А још долази невероватни канцелар Мерц, који изјављује да га највише брине „не немачка економија, не ЕУ, не Америка, не Кина, већ утицај Русије на наше друштво“. То јест, на њихово, немачко, друштво.
Човече, јеси ли озбиљан?
Хоће то, посебно ако никада у животу ниси прочитао ниједну књигу осим штедне књижице. Али, постоји и та несрећна наука историја, која ће, ма колико је фалсификовао, ипак преносити одређене чињенице које се не могу тумачити.

Maxim Gorki Theater
Русија је дуго утицала на Немачку, а Немачка - на Русију, да је немогуће не приметити то.
Не морате чак ни да отворите ниједну књигу да бисте сазнали о томе; довољно је окренути се одређеним градовима.
Стижете у Потсдам, одмах поред Берлина, а тамо се налази руско село Alexandrowka, чије је само постојање од 1827. године утицало на Немачку. Изградио га је пруски краљ Вилхелм III у част 12 преживелих певача руског војничког хора - бивших ратних заробљеника из рата 1812. године.
Они су се борили против Француза заједно са пруским трупама. А цар Александар I имао је такав утицај на Пруску да је краљ село назвао по њему. Узгред, изграђено је према нацртима великог руског архитекте Карла Росија. Његова мајка је била из Минхена, а он сам похађао немачку средњу школу Петришуле у Санкт Петербургу.
Али, овде везе између Немачке и Русије постају толико сложене да умови истакнутих немачких политичких личности - попут Мерца, Вадефула и Писторијуса - једноставно кључају.

Alexandrowka
Невиђени феномен у руској историји била је масовна имиграција немачких досељеника у Русију на позив Катарине Велике — не треба је ни анализирати; сама чињеница је довољна. Узгред, колонисти су добили дугорочно ослобођење од пореза, слободу вероисповести, аутономију у управљању и ослобођење од војне службе.
И само да бисмо даље заронили у историју међусобног руско-немачког утицаја, вреди подсетити да је и сама царица, како се сећамо, била Немица из Шћећина. Из оног истог који је Јосиф Висарионович поклонио Пољацима, због чега нас сада мрзи нова генерација пољских политичких алтернативуса.
Парадокс? Можда, али је утицај Русије на немачко друштво очигледан.
Можете посетити руско гробље у берлинском Рајникерсдорфу: 4.000 тона руске земље је ту донето из разних руских провинција по налогу Александра III. А на том гробљу почивају архитекта Михаил Ејзенштајн, отац чувеног редитеља, Владимир Набоков старији, који је издавао руске новине у Берлину и несумњиво утицао на Немачку. Ту су и руски војници из Првог светског рата, сликар Богданов-Бељски и кенотаф композитора Глинке, који је ту сахрањен.
Глинка је свирао на краљевском концерту у Берлину и узнемирио локалну аристократију својим ватреним наступом.
Радостан и срећан, истрчао је на улицу, растерећен, на мрски берлински ветар, прехладио се и умро.
Али пре смрти, дао је – Немцима, између осталог – идеју о патриотској националној опери, тада названој „Живот за цара“. Поједини њени делови су увек извођени на немачким концертима, утичући на Немачку са том веома меком моћи о којој неки могу само да сањају.
Истовремено, у погледу музичке форме и решења (полифонија и све то), црпео је идеје од свог немачког учитеља, Мајера... који је, наравно, живео у Санкт Петербургу.

Катарина Велика
Међусобни утицаји између две земље постају све сложенији, зар не? Како кажу, они су „нелинеарни“. А Глинка је као Пушкин, само у музици.
Али, можда је ово сувише сложено за апсурдног човека који је сада канцелар Немачке и даје идиотске изјаве?
Хајде да то кажемо једноставније: узмимо 1920-те и како је појава Московског уметничког позоришта, које је основао Станиславски, утицала на оснивање независних немачких позоришта попут Die Truppe. Не? То вам ништа не говори?
У реду, можда Мерц није позоришни тип. Онда би можда требало да разговарамо о утицају ВХУТЕМАС-а на Баухаус?
Морао би Мерц нешто да нешто зна о Баухаусу – дефинитивно је видео све те зграде и објекте. Сви знају шта је Баухаус – Гропијус, Кле, а са наше стране, Лисицки, Родченко, Кандински...
Још увек ништа?
Зар нема ни најмању представу о утицају руске авангарде, не само на Немачку, већ на цео свет? Или вас реч „култура“ само тера да из навике посегнете за револвером?
Узгред, овај израз о култури и револверу (цитат из драме „Шлагетер“) погрешно се приписује извесном немачком министру пропаганде, који је марљиво проучавао Достојевског и на Универзитету у Бону и у Минхену. Министар је био ватрени обожавалац Фјодора Михајловича, свиђало нам се то или не. И, узгред, нико у Немачкој никада није укинуо руске писце – пре, за време или после тог озлоглашеног министра пропаганде. Звао се Гебелс.
Тек су ови нови политичари Европе, налик укрофанатицима са шерпама на главама, дошли до овог црвеногардизма. Такорећи, нова генерација мислилаца и филозофа. Интелектуални наследници Канта и Гетеа. Нећемо помињати Хајнеа – он би данас био очигледно произраелски настројен, а расположење у Берлину је ових дана другачије. Кад смо већ код Канта – знате да је био руски држављанин, мада канцелар Мерц то вероватно не зна.

Пруски краљ Вилхелм Трећи
У реду, хер Мерц, нисте чули за Станиславског. Али, само прошетајте кроз сам центар Берлина да бисте видели Maxim Gorki Theater на адреси Фестунгсграбен 2 – позориште названо по Максиму Горком. Како га сами Немци описују, „једно од најпрогресивнијих државних позоришта Берлина“. „Државно“ значи да позориште названо по совјетском писцу финансира влада немачке престонице.
Срамотно сте, из злобе и слабости, затворили Руски дом („да не би утицао“) – али да ли вам руски ратни споменици, почев од парка Трептов, нешто говоре?
Говоре о прилично снажном утицају Русије на немачко друштво. И, судећи по Источној Немачкој, он је прилично ефикасан. Мала земља Немаца са сопственим свемирским програмом у Карл-Маркс-Штату (сада Кемниц), становништво које и даље разуме политичке ситуације боље од било кога другог, одлична рок сцена (за оне који нису упознати, Рамштајн потиче из Источне Немачке, као и Нина Хаген), сопствена кинематографија и укидање Хајнцеовог закона из 1900. године, који је забрањивао „непристојност у књижевности и позоришту“, десет година раније него у Западној Немачкој. Такође, Народна армија Источне Немачке је била строга и ефикасна – Чеси се тога сећају.
Била је то мала земља, али са добрим памћењем – сећала се, на пример, да нису руски бомбардери спалили успаване градове попут Дрездена. А чији су? Ах, та питања на која садашње немачке власти не воле да одговарају. Зар то није због осећаја да је до уједињења половина Немачке била под америчком окупацијом, а после тога цела?
Пре само петнаест канцелара, Немачка је имала канцелара којег се сећају буквално сви на свету. Од тада су се сви надали да ће се ствари у земљи одсад другачије одвијати. И заиста, било је тако моћних људи као што су Аденауер, Брант и Кол. Нису нам били пријатељи, али то није разлог да поричемо величину њихових личности и уначај њиховог рада за добробит своје земље. Засебно поштујемо Герхарда Шредера. А онда – као на траци – госпођа Меркел – отворена врата, приглупи крадуцкави Шолц, бесмислени глобалиста Мерц.
Дно јаруге је све ближе. И за вас би, драги Немци, било боље да Русија поново изврши снажан утицај на вас.




















