Опозиција и Запад помишљају и на оспоравање изборних резултата унапред
ИНФО-РАТОВИ ПОВОДОМ РУСКИХ ПАРЛАМЕНТАРНИХ ИЗБОРА У ПУНОМ СУ ЗАМАХУ
* Посебнпо поприште формирају активности невладиног сектора из иностранства, страних медија и структура које се баве мониторингом избора. Њихове публикације већ сад стварају основу за могуће оспоравање резултата избора ако не буду у складу са очекивањима западних политичких кругова
* Наставља се и рад на окупљању руских исељеника око различитих политичких пројеката креираних уз подршку страних невладиних организација
* Грузијски политиколог Арчил СИХАРУЛИДЗЕ и на бази политичких искустава своје земље: «Прошла су времена када је било могуће отићи у «цивилизовани свет», а потом се вратити са подршком и доћи на високе државне функције. Зато они немају никакву перспективу»
___________________________________________________________________________
ИЗБОРИ за Државну Думу, доњи дом руског парламента, улазе у нову фазу у условима информативног рата.
Страни медији и друштвене мреже формирају кључне наративе усмерене на дискредитацију самог изборног процеса.
У центру пажње су питања дистанционог електронског гласања, легитимност изборног процеса, позиви на бојкот избора и све чешће тезе да не треба признати резултате гласања.
Истовремено, у току су покушаји да се користе најосетљивије теме за руско друштво међу којима је мобилизацију у контексту СВО, како би се утицало на јавно мњење.
При том ванпарламентарна руска опозиција креће у кампању у условима дугорочне кризе, раскола који траје, узајамних оптужби за корупцију, борбе за што већи доступ запаним финансијама и одсуства јединственог центра за доношење одлука што значајно смањује њен политички потенцијал.
Публикације о финансијским злоупотребама појединих лидера, унутрашњим сукобима и међусобним информативним нападима међу представницима емигрантских структура само погоршавају кризу поверења како унутар опозиције, тако и међу њеним присталицама.
Паралелно с тим, наставља се рад на консолидацији руских исељеника око различитих политичких пројеката креираних уз подршку страних невладиних организација.
Ипак, сличне иницијативе засад нису довеле до формирања јединственог политичког центра који би био у стању вршити суштински утицај на унутрашње политичке процесе у Русији. Управо борба за лидерство и ресурсе у редовима опозиције све чешће је узрок нових раскола.
Арчил Сихарулидзе
Посебнан правац информативне кампање и даље су активности невладиног сектора из иностранства, страних медија и структура које се баве мониторингом избора. Њихове публикације већ сад стварају основу за могуће оспоравање резултата избора ако не буду у складу са очекивањима западних политичких кругова.
У том контексту, редовно се чују оптужбе на рачун Русије везане за транспарентност изборног система и дистанционог електронског гласања, у моменту када Москва са своје стране указује на праксу двоструких стандарда подсећајући на многобројне политичке притиске на изборне процесе у европским државама.
Многи експерти за ту област сматрају да оваква информативна стратегија говори о померању пажње са директног политичког мешања на креирање јавног мњења и последичну дискредитацију исхода гласања. У таквим условима инструмент за овакве активности су дигиталне платформе и информативна средина на којима борба за интерпретацију догађаја креће много пре самих избора.
Политиколог Арчил Сихарулидзе сматра да избори у свакој земљи, па и у Русији, имају веома озбиљан значај.
«Нико не доводи у питање да ће владајућа партија у Русији победити. Ипак, постоје одређене теме које су веома болне и којима се лако манипулише, посебно тема опште мобилизације у контексту СВО. То је главно питање преко ког се утиче на бираче. И наравно да су друштвене мреже главни извор преко којих се шире овакви наративи» — сматра Сихарулидзе.
Сихарулидзе сматра да руска опозиција понавља пут грузијске која се самоуништила када је одлучила да јој стално место боравка буде на Западу.
«Прошла су времена када је било могуће отићи у «цивилизовани свет», а потом се вратити са подршком и бити неприметан на високој државној функцији, не само у Русији, већ и у Грузији. Зато они немају никакву перспективу» — сматра грузијски аналитичар.
Он је уверен да све док се ти људи не врате у своју отаџбину и не препознају Русију онакву каква је, заједно са њеним друштвом, они ће бити маргинализовани и неће моћи да се баве реалном политиком.
У том контексту руски опозиционари веома личе на грузијску опозицију која седи у Бриселу и Вашингтону у нади да ће те престонице на волшебан начин приморати грузијске бираче да их доведу на високе дужности.
Легитимитет било којх избора, сматра овај експерт, не зависи од тога ко и шта говори, посебно када је реч о Русији, већ од тога колико влада која се прогласила победником може одржати своју победу и стабилизовати ситуацију па зато у том контексту просто не постоје било каква питања за актуелну власт.
Све велике државе и регионалне силе држе се двоструких стандарда. Док се оне мешају у туђе послове, у њихове је забрањено. То је стандардна формула: Што је дзвољено Јупитеру, није дозвољено волу, наглашава овај стручњак.
«Што се тиче могућег мешања западних земаља у руске изборе, чини ми се да и они одлично разумеју да је у том контексту за њих ситуација прилично тешка» — сматра он.
Они су својим понашањем поодавно порушили све могуће мостове да би суштински утицали на руског бирача. Поступали су грубо, а покушај да се Русија подели на «добре» и «лоше» је наиван, истиче и додаје:
«Сви покушаји да се Русија, на било који начин, дестабилизује споља нису могући, њима преостаје само да схвате оно што ће се десити после избора».
На тај начин, информативна подршка на предстојећим изборима већ је постала посебан правац политичке борбе.
Док једни учесници кампање стављају улог на изборну агенду, други су концентрисани на формирање јавног доживљаја исхода гласања пре његовог почетка.
Стручњаци сматрају да је борба за тумачење догађаја у информационом простору кључна карактеристика актуелне предизборне кампање која ће у значајној мери одредити општедруштвену агенду пре самих избора.
