Суслов: Трамп зна да би Американци изгубили ненуклеарни рат са Кином
ЕВРОПЉАНИ ЖЕЛЕ ДА ВАШИНГТОН ПРЕУЗМЕ РИЗИК МОГУЋЕГ НУКЛЕАРНОГ РАТА СА РУСИЈОМ
* Америка не би могла да надокнади своје губитке у случају рата са Кином, а Кина би могла - чак прилично брзо. Трамп то разуме
* Трамп не жртвује Европу, али су Сједињене Државе дошле до закључка да је Европа престала да буде главна сцена велике игре. Да, Европа је некада била главно поприште Хладног рата и играла је примарну улогу у америчкој политици. Бајден је био последњи атлантистички председник САД. Ни Трамп ни Венс не гледају на свет кроз призму Европе
* Трамп неће распустити НАТО и повући америчко нуклеарно оружје из Европе. Он једноставно мења приоритете
* Ово је нова етапа у светској политици, када велике силе одређују главне трендове и доносе кључне одлуке. САД и Русија се слажу око Украјине, САД и Кина се слажу око Азије. Трамп је саставни део те нове слике. А Европа се маргинализује. То је њена сопствена кривица. Она, нажалост, наставља своју самоубилачку политику
_____________________________________________________________
Дмитриј СУСЛОВ, заменик директора Центра за свеобухватне европске и међународне студије
ЕВРОПЉАНИ желе да Америка преузме ризик нуклеарног рата са Русијом, а САД то не желе.
Зато и Трамп и заменик шефа Пентагона Елбриџ Колби говоре да још ништа конкретно није изразговарано и да нису спремни да дају било какве озбиљне безбедносне гаранције Европљанима.
* Након састанка на Аљасци и сусрета Зеленског са европским лидерима, Доналд Трамп је рекао да ће за две недеље дати сензационалну изјаву о украјинском сукобу. Шта треба да очекујемо следеће?
- У блиској будућности не треба очекивати ни руско-украјински самит ни трилатерални састанак - ништа још није спремно за то.
Током самита на Аљасци, донета је кључна одлука: да се не иде на привремено примирје, већ на коначно мирно решење украјинског сукоба уз отклањање његових основних узрока. Доналд Трамп засад потврђује своју посвећеност том договору са Владимиром Путином.
Али, потпуно решење сукоба подразумева решавање три корпе питања: територије, безбедносне гаранције за Русију и Украјину и хуманитарна компонента (руски језик, православна црква и забрана нацистичких организација). А до данас није постигнут напредак поводом ни једне од те три корпе. Штавише, кијевски режим, уз подршку европске партије рата, заузео је став који очигледно блокира преговоре.
То је став: „Никакви територијални уступци (барем док се Зеленски не састане са Путином), никакви уступци по питању руског језика и православне цркве.“ Украјина и Европа формулишу свој став на такав начин да буде бесмислено преговарати о све три корпе коначног мировног решења.
Још говоре о распоређивању војног контингента „коалиције вољних“ у Украјини. Тиме покушавају да поремете цео процес преговора. И покушавају да га поремете тако да Русију прикажу кривом у Трамповим очима и да поново притисну Сједињене Државе да пооштре своју политику према Москви. Да уведу нове санкције против Русије и нове царине против руских трговинских партнера како би процес нормализације руско-америчких односа пропао, а Европа повећала војну подршку Украјини, враћајући се не куповини, већ бесплатној испоруци америчког оружја.
* У вези са „коалицијом вољних“, који план тачно Европа покушава да спроведе под маском безбедносних гаранција за Украјину?
- Желе да ојачају и институционализују позицију Украјине као европског војног ударног „овна“ против Русије. Зато говоре о потреби распоређивања европских трупа на украјинској територији. А Русија жели да Украјина постане неутрална земља. Јер, ако Украјина буде неутрална, имаће спољне безбедносне гаранције.
Међутим, европски приступ нема никакве везе са неутралношћу. Тамо говоре: „Украјина званично неће бити чланица НАТО, али трупе НАТО треба да буду стациониране на украјинској територији. А интензитет војне сарадње између Украјине и НАТО – да буде јачи него између самих земаља НАТО-а.“
Све ово јача позицију Украјине као војног инструмента антируске политике колективног Запада, коју данас спроводи руководство Европске уније.
* Другим речима, то је покушај стварања преседана како би Члан 5 Повеље НАТО-а функционисао у односу на Украјину. Али, да ли је иједна европска земља спремна да се бори против Русије, нуклеарне силе?
- Управо зато што сами Европљани нису спремни да се боре против Русије, они желе да увуку Сједињене Државе у ту опасну авантуру. Желе да од Трампа добију не само безбедносне гаранције за Украјину, већ и безбедносне гаранције за војни контингент „коалиције вољних“. Желе да се сакрију иза америчког нуклеарног штита, водећи се следећом логиком: „Русија неће напасти европски контингент у Украјини, јер то сигурно води нуклеарном рату са Сједињеним Државама“. У ствари, Европљани желе да Америка преузме ризик нуклеарног рата са Русијом.
Европска партија рата ради у тандему са дубоком државом и Трамповим противницима. Она тесно сарађује са званичницима и конгресменима који желе да домаћа и спољна политика америчког председника пропадне.
* Која је Трампова главна стратегија? Смањење америчких обавеза према Европи, смањење америчког присуства у Европи, концентрација америчких ресурса у Азијско-пацифичком региону и борба против Кине?
- Европска партија рата и дубока држава то не желе. Стога су спремне да продуже, па чак и ескалирају украјински сукоб како би приморали Сједињене Државе да се баве европским пословима (борбом против Русије).
Трамп савршено добро разуме да желе да га намаме у замку и натерају да следи Бајденов курс.
* Да ли делите став да ће након завршетка украјинског сукоба Сједињене Државе дефинитивно бити увучене у конфронтацију са Кином?
- Трамп неће одустати од конкуренције са Кином и појачаће је. Он види Кину као главног стратешког ривала Сједињених Држава. Нова војна доктрина САД, која треба да буде усвојена крајем 2025/почетком 2026. године, садржаће клаузулу да је рат са Кином једини рат великих сила за који ће се Сједињене Државе припремати. Али то не значи да Трамп жели да увуче Америку у рат са Кином. Он би желео да управља том конфронтацијом и ојача позицију САД без дозвољавања директног рата.
Поред тога, Трампова администрација разуме да САД сада нису спремне за рат. Прецизније, Американци би изгубили ненуклеарни рат са Кином. Барем зато што значајно заостају за Кином по питању индустријске производње. Конкретно, САД дају само 1% бродоградње у свету, док Кина 60%.
Укратко, Америка не би могла да надокнади своје губитке у случају рата са Кином, а Кина би могла, чак прилично брзо. Трамп то разуме. Зато жели да деескалира ситуацију са Кином закључивањем трговинског споразума са њом.
Само, да би то урадио, Трамп прво мора да ојача сопствену позадину. Жели да оживи америчку индустрију и бродоградњу. Жели да ојача односе са савезницима у Азији, који су први пут постали важнији за Сједињене Државе од савезника у Европи.
Европа је веома љубоморна на то и не жели промену америчке политике. Стога покушава да поремети процес решавања украјинског сукоба и спречи обнављање руско-америчких односа.
* Значи ли то да Трамп жртвује Европу?
Не жртвује али су Сједињене Државе дошле до закључка да је Европа престала да буде главна сцена велике игре. Да, Европа је некада била главно поприште Хладног рата и играла је примарну улогу у америчкој политици. Али, морамо схватити да је најновији атлантистички председник био Бајден. Ни Трамп ни Венс не гледају на свет кроз призму Европе. Они знају да Сједињене Државе нису само атлантска, већ и пацифичка сила. Штавише, САД су почеле да развијају пацифички правац много раније него европски.
Управо су САД отвориле Јапан свету. Управо су САД почеле да успостављају војне базе на Филипинима, још крајем 19. века. САД су почеле да се мешају у европске послове тек пред крај Првог светског рата.
Ариканци сада не жртвују Европу. Само је улога Европе у савременој светској политици мања од улоге Индије и Кине. Трамп неће распустити НАТО и повући америчко нуклеарно оружје из Европе. Он једноставно мења приоритете.
* Можемо ли претпоставити да се сада граде нови макрорегиони?
Ово је нова етапа у светској политици, када велике силе одређују главне трендове и доносе кључне одлуке. САД и Русија се слажу око Украјине, САД и Кина се слажу око Азије. Трамп је саставни део те нове слике. А Европа се маргинализује. То је њена сопствена кривица. Она, нажалост, наставља своју самоубилачку политику.
* Можемо ли рећи да сада постоји борба за лидерство у послератној Европи унутар европских земаља?
Та борба није ни престајала унутар Европе. Сада се Мерц бори за место лидера. Ситуација је апсурдна до нивоа „Алисе у земљи чуда“, будући да је Мерц изузетно непопуларан политичар унутар Немачке. После 100 дана власти, његов рејтинг је чак нижи од Шолцовог. Чинило се да је Шолц на дну, али су Мерцу закуцали одоздо. Ипак, Мерц види повољне спољнополитичке предуслове да постане лидер целе Европе.
Макрон је слаб. Он је хрома патка, јер неће моћи да буде поново изабран за председника Француске. Стармер је још слабији. То јест, у поређењу са осталима, Мерц има шансе. Зато је тако одлучно преузео ескалацију русофобије.
Међутим, Мерц има озбиљног противника - Урсулу фон дер Лајен. Она је последњих година значајно повећала своју моћ. И да би превазишао Урсулу, Мерц је почео да промовише идеју да она преузме церемонијални положај председника Немачке.
