Ћеранић: Шта страни фактори мисле о власти у Српској – то мисле и о њеној опозицији
МНОГО ЈЕ ОПОМИЊУЋЕГ У ДРЖАЊУ АМЕРИКЕ И ТРАМПА ПОВОДОМ ВЕНЕЦУЕЛЕ, ИРАНА И ГРЕНЛАНДА

Амерички рукопис субверзије - исти у Србији,
Украјини, Египту, Сирији, Венецуели, Ирану...
* Тешко је предвидети над чијим небом ће се појавити амерички авиони или хеликоптери
* Сукоб елита је присутан и код нас, како у Србији, тако и у Српској (под условом да опозицију сматрамо политичком елитом). Тај раздор отвара врата спољним факторима да по своме комадају циљану земљу. А ти „спољни“ нису нимало наивни
* Српска се одупрла уличним револуцијама. Сада се суочава са последицама политичко-судског преврата. Стога би било добро да се на председничке изборе у Српској, делом поновљене, гледа и са наведеног аспекта. Према томе, ако вам помажу страни протектори и они који Српску очима не могу видети, размислите зашто типују на вас и шта очекују
* Како се ствари развијају, нека се припреми Иран! А што се Гренланда тиче, када Трамп одлучи да га анектира, све што Европљани могу урадити јесте да прогутају жабу
* Претње распадом НАТО пакта (то је оно што је Трамп заговарао још током првог мандата), престанак куповине америчког наоружања, ускраћивање сарадње на обавештајном нивоу итд. биће - пуцањ из празне (пушке)
________________________________________________________________
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
НА међународној сцени ствари су прилично узавреле. Тешко је предвидјети над чијим небом ће се појавити амерички авиони или хеликоптери. Иран, Венецуела, Колумбија, Гренланд – кандидата је на претек.
Не можете бити сигурни да ли Трамп изводи Гренланд-шоу или истински пријети и наговјештава наредну америчку специјалну војну операцију.
Судећи по историјским чињеницама на које је, позивајући се на нешто ранији Путинов говор, српској јавности представио један од водећих српских аналитичара геополитике Александар Павић, ствари са Гренландом су прилично озбиљне.
На Гренланд су Амери бацили око када и на Аљаску. За куповину Гренланда није било разумијевања у америчкој јавности, а и око Аљаске је било повуци-потегни.
Да је Трамп озбиљан увјерава нас и њемачки блиц-криг. Наиме, њемачки извиђачки тим од 15 војника је након мање од два дана повучен са Гренланда за Њемачку. Прича о одбрани Гренланда која се заснива на двоје псећих саоница, а што је у јавност лансирао Трамп па дански одговор у виду спота, више никога не може да насмије.

Како је Гренланд доспио у фокус свјетских медија, збивања на украјинском ратишту отишла су у други план, а Газу више нико и не спомиње. Трамп је „вртио“ причу о Ирану све док није рекао да је одустао од напада на Иран, пошто је упозорен да би војна интервенција могла довести до још једног дуготрајног рата на Блиском истоку.
Ипак, да ли му је вјеровати?
Типовао бих на Иран као наредно америчко показивање мишића. Наиме, уочи љетошњег напада Израела (уз несебичну америчку подршку) Трамп је такође давао изјаве у смислу да до сукоба са Ираном неће доћи. Тактика опуштања и заваравања противника могла би бити примијењена и овога пута, а најављена анексија Гренланда забава за масе, односно одвлачење пажње међународне јавности са стварних намјера. Али, накнадно преузимање Гренланда могло би бити оно по чему би Трамп могао бити упамћен.
Чарке са Ираном не. Мадуро је тако брзо заборављен. Најављена експлоатација венецуеланске нафте ће, по процјени нафтних компанија, биће прескупа инвестиција, тако да се све чешће спомиње Трампов лични обрачун са Мадуром као стварни разлог америчке СВО.
Шта би могло бити тако лично? Обука и припрема атентатора на Трампа (мало знамо до којих резултата током истрага дошао ФБИ), покушај намјештања америчких избора на штету Трампа? Како год, успомена на Мадура блиједи, а блиједе су и реакције савезника на које је рачунао.
О изосталим реакцијама савезника очитовао се и ирански предсједник Пезешкијан, који је, судећи по сјајној анализи Јелене Пањине, директорке руског Института за међународне политичке и економске стратегије – РУССТРАТ. На свом телеграм каналу често пише о ситуацији у и око Ирана, а недавно је једну њену анализу пренио Нови стандард.
По Пањиној оно што се дешава у Ирану представља примјер политичке кризе „изазване истовремено спољним притиском, подјелама унутар елите, одвојеношћу изоловане елите од јавног мњења и невољношћу ривалских група да се позабаве нагомиланим друштвено-економским проблемима“. То је добитна комбинација за креаторе обојених револуција, играма у којима су Сједињене Државе и даље свјетски прваци.
је подигао цијену гориву, свјестан да ће тај владин потез изазвати ланчану реакцију, у смислу повећања цијена низа производа. Најављена је и девалвација националне валуте како би се стимулисали извозници. Укратко – пројектовани пад животног стандарда био је окидач за уличне нереде, којима су се првенствено одазвале мање етничке групе.

Предраг Ћеранић
Већински Персијанци (Фарси) подржали су власт, свјесни да обојене револуције разарају земљу. Примјера је сијасет и не ради се само о Сирији и Украјини.
Оно што привлачи посебну пажњу у тумачењу Пањине је теза о подјелама унутар елите и њиховом ривалству као важном кризном фактору. Једноставно, Пезешкијан, предсједник владе и други по рангу у држави, и Али Хамнеи (вјерски поглавар али и врховни вођа) не сарађују, штавише раде један против другог.
Пезешкијан је побиједио на изборима, а Али Хамнеија именује Скупштина експерата коју чине највиши шиитски вјерски ауторитети. Пезешкијан и има и нема извршну власт, јер га контролише и може да ограничи Хамнеи. Коначно, Хамнеи је командант оружаних снага, које Американци оптужују да су убиле неколико хиљада протестаната и због чега пријете Ирану.
Но, у сваком случају борба са Ираном ће бити на дуже стазе и подразумијева исцрпљивање земље санкцијама, али санкције ће директно погађати и политичке лидере. Важан је и рад са опозицијом. Коначна, тај рад је изњедрио агенте Мосада који су постављали експлозив под аутомобиле иранских војних команданата и на друге начине допринијели да се безбједносни апарат Ирана уруши (од убиства генерала Касема Сулејманија па надаље).
Сукоб елита је присутан и код нас, како у Србији, тако и у Српској (под условом да опозицију сматрамо политичком елитом). Тај раздор отвара врата спољним факторима да по своме комадају циљану земљу. А ти „спољни“ нису нимало наивни. Шта мисле о властима то мисле и о опозицији.
Стога би било добро да се на предсједничке изборе у Српској, дијелом поновљене, гледа и са наведеног аспекта. Према томе, ако вам помажу страни протектори и они који Српску очима не могу видјети, размислите зашто типују на вас и шта очекују.
Српска се одупрла уличним револуцијама. Сада се суочава са посљедицама политичко-судског преврата.
Све у свему, нека се припреми Иран!
Што се Гренланда тиче, када Трамп одлучи да га анектира, све што Европљани могу урадити јесте да прогутају жабу.
Пријетње распадом НАТО пакта (то је оно што је Трамп заговарао још током првог мандата), престанак куповине америчког наоружања, ускраћивање сарадње на обавјештајном нивоу итд. биће - пуцањ из празне (пушке).
https://sveosrpskoj.com/komentari/ceranic-sta-strani-faktori-misle-o-vla...


















