Простор између Бихаћа и Задра се најбрже празни од становништва у Европи

ТО ЈЕ СРПСКИ ПРОСТОР, А У САРАЈЕВУ ГОДИШЊЕ УМРЕ ДЕСЕТ ПУТА ВИШЕ СРБА НЕГО ШТО ИХ СЕ РОДИ

Миодраг Пантовић

* Демограф Миодраг ПАНТОВИЋ: Срби су били елита Сарајева. Већина исокообразованих у том граду 1991. године су били Срби. Демографска ситуација за Србе најгора је у Дрвару, Босанском Грахову, Босанском Петровцу и Гламочу, који су након Дејтона припали Федерацији БиХ. У Грахову се 2024. није родило ниједно дете. То је прва општина на подручју целе бивше Југославије у којој се нико не роди

* Срби су од 18. века до 1971. године, упркос стравичном страдању у Другом светском рату, били први по бројности у БиХ. Већ 1991. године је 30 одсто Срба из БиХ тада живело ван ње. Само у Србији их је било 300.000. Могуће је да је чак половина Срба рођених на простору БиХ сада живе ван ње

_________________________________________________________________

               У САРАЈЕВУ годишње умре десет пута више Срба него што их се роди, а у некада већински српским општинама Илијаш и Вогошћа не роди се ниједно српско дете, изјавио је Срни демограф Миодраг Пантовић.

               - Оно Срба што се и роди у Сарајеву - роди се у неколико централних општина, и то је минимално. Срба нема - упозорио је Пантовић и додао да се у Мостару сада рађа више српске деце него у Сарајеву.

               Он каже да ови подаци показују да су Срби у Сарајеву, које је до 1991. године било други највећи српски град у региону, народ који је на ивици изумирања.

               Пантовић је нагласио да, колико год је Други светски рат био гори у људским губицима, рат деведесетих година прошлог века је имао много веће демографске последице јер су људи били приморани да оду, што се показало као трајно.

               - Након Другог светског рата људи су се враћали у своја спаљена места, обнављали своје домове, био је већи наталитет, али сада не. Прошло је 30 година и људи се не враћају. Овај рат је баш довео до катастрофе - указао је Пантовић.

               Он сматра да је за Србе у БиХ највећи губитак овог рата био управо губитак Сарајева и Срба у том граду, што је ненадокнадиво.

               - Срби су били елита тог града. Већина високообразованих у том граду 1991. године су били Срби. Иако нису били већина у Сарајеву, били су у већини људи са дипломама. То нам је као народу задало велики ударац и ми се од тога нисмо још опоравили - рекао је Пантовић.

Срби напуштају Сарајево

               Он је указао да је, осим у Сарајеву, демографска ситуација за Србе најгора у Дрвару, Босанском Грахову, Босанском Петровцу и Гламочу, које су након Дејтона припале Федерацији БиХ.

               - Тај део између Бихаћа, односно између Бањалуке и Задра, део је Европе који се најбрже празни - рекао је Пантовић.

               Као ислустрацију колико је ситуација тешка, Пантовић је навео да се у Босанском Грахову 2024. године није родило ниједно дете, наводећи да је то прва општина на подручју целе бивше Југославије у којој се нико не роди.

               Пантовић је указао да је проблем те четири општине што су оне биле исељеничке и пре рата, а и демографски доста старе.

               - Велики број људи се исељавао, поготово у Војводину, у колонизацији након Другог светског рата. А овај рат је задао најтежи ударац 1995. године, када су све те општине пале, а повратак био отежан. Требало је неколико година да почне а вратили су се старци. Омладина се снашла негде друго и то је проблем у тим општинама - појаснио је Пантовић.

               Према његовим речима, једино се Дрвар држи колико-толико, али и тамо је тешка ситуација.

               - Према званичним подацима, прошле године се у Дрвару родило 20 деце. У Босанском Петровцу се годишње роди само десетак српске деце, док у Гламочу прошле године ниједна српска породица није добила принову - навео је Пантовић.

               Пантовић је рекао да су Срби од 18. века до 1971. године, упркос стравичном страдању у Другом светском рату, били први по бројности у БиХ, а да је њиховом демографском паду допринело велико исељавање.

               - Имамо податак из 1991. године да је 30 одсто Срба из БиХ тада живело ван ње. Само у Србији их је било 300.000 - навео је Пантовић.

               Он је нагласио да је данас БиХ са оба ентитета земља у свету са највећим бројем људи који живе ван ње, а да су у њој рођени.

               - Када је реч о Србима, могуће је да је чак и половина оних који су рођени на простору БиХ сада живе ван ње - рекао је Пантовић.

               (Срна)