Рељић: (Бес)смисао хистерије око испраћаја генерала Младића

ЈУГОСЛАВИЈА ЈЕ СА ВИШЕ ОД 4.000 ВАЗДУШНИХ НАПАДА САД И НАТО ПРИМОРАВАНА ДА ПРИХВАТИ „ДЕЈТОН“

* Кад су кренули у разваљивање Југославије, Срби су се појавили као проблем јер су живели у свим републикама те су разумели да ће им тако организована сецесија (слично приликама на почетку и у току Другог светског рата) - донети малтретирање, понижавање, расељавање, до ликвидације појединаца и група

* Трећи рајх је за те потребе ангажовао хрватску државу и хрватске, албанске и муслиманске паравојске. И Четврти рајх, који, формално председава у Бриселу, поступао је готово истоветно. Само извршиоци из НАТО и ЕУ и њихови „савезници“ на том послу то нису хтели да виде

* И тако и би. Побуна против сецесије називана је - ослобођењем од српске окупације. Из тога је произашло сво зло – до Хашког трибунала који је створен да се истакнути браниоци српског интереса за опстанак казне

* Хашки суд ће у сваком нормалном времену бити пример за антиправду и антиправо. У Хагу су Срби „добили“ 1347 година, а остали учесници у грађанским ратовима и отвореној сецесији – 64 године! Иначе, кад се додају и масовна - са Запада подржавана - локална суђења Србима који су се бранили, бројка година осуде иде од 2600 до 4000 година

__________________________________________________________________________

               Пише: Слободан РЕЉИЋ          

               ФИЗИЧКА смрт генерала Ратка Младића у Хагу и његова сахрана у Београду поново су „оживели“ сећање на грађански рат на просторима оног што је и Хашки трибунал називао „бивша Југославија“ (Међународни кривични суд за бившу Југославију).

               „Три деценије после крвавог рата, Босну и Херцеговину и Србију поново раздвајају слике и поруке које враћају у прошлост и буде страхове од нових подела у земљи чије је постојање и даље чврсто везано међународним мировним споразумом“, јавља ББЦ, констатујући да је схрана генерала „надвила најновије тамне облаке у региону“.

               Али, ова таламбасања у Босни и Херцеговини (слично, али мањег интензитета у Хрватској – а посебно због тога што се Бошњацима то учинило да је било истоветно слављење и кад је сахрањен Слободан Праљак, такође службено обележен као „ратни злочинац“) - нема више ко да подржи на исти начин као што је то било пре три деценије.

               Дан после смрти Младића то је Радио Слободној Европи објаснио Џефри Најс, најмрачније лице Трибунална у Хагу: „Младић сада углавном припада историји. И у деловима бивше Југославије, осим у Србији, можете пронаћи младе људе студентског узраста који не знају ко је он.“

Фото: EPA/Андреј Цукић

               Наравно, није најважније што је „Младић историја“. Генарал Младић је, ако се погледа контекст, настао на оној ситуацији у којој је Запад, а да би нашао посла за НАТО после распада Источног блока и Совјетског Савеза - кренуо у разваљивање Југославије.

               Смиља Аврамов је објаснила како се на земљу којој се - „после Првог свeтског рата Версајским системом и мировним уговорима који су тад закључени, као гарант појављују победничке силе“ (В. Британија, Француска и САД) – почела изводити сецесија.

               Невероватан обрт у међународним односима, јер „Повеља УН гарантује свим чланицама територијални интегритет и одбацује сецесију као противправни акт. Дешава се једино у случају Југославије да УН, не само признају сецесију, него још горе од тога. Формирају се међународне снаге. По први пут у историји УН, не да заштите свог члана, као што је рецимо у случају Кипра.“

               Срби су се ту појавили као проблем јер су живели у свим републикама те су разумели да ће им тако организована сецесија (слично приликама на почетку и у току Другог светског рата) - донети малтретирање, понижавање, расељавање, до ликвидације појединаца и група.

               Трећи рајх је за те потребе ангажовао хрватску државу и хрватске, албанске и муслиманске паравојске. И Четврти рајх, који, формално председава у Бриселу, поступао је готово истоветно. Само извршиоци из НАТО и ЕУ и њихови „савезници“ на том послу то нису хтели да виде.

               И тако и би. Побуна против сецесије називана је - ослобођењем од српске окупације. Из тога је произашло сво зло – до Хашког трибунала који је створен да се истакнути браниоци српског интереса за опстанак казне.

               Ако скратимо ту причу, моћи ћемо да видимо да су нас са Запада (реално из Вашингтона) због „недисциплине у светском дигиталном концентрационом логору“ казнили прво 1) јавним линчом а 2) и судски осудили на суду који је специјално направљен за нас.

               Јавни линч је извођен преко готово комплетне медијске структуре Запада која је тада била недодирљива. Специјални извештачи су јављали с терена о „силовањима Муслиманки“, „српским зверствима“, „концентрационим логорима“ а коментатори су измишљали „кољаче са Балкана“, „новог Хитлера“...

               Лажи су гајене као војна драгоценост. И биле су део операције.

               Посудићемо овде, као пример за ово, разматрање италијанског новинара Ђанија Виоле о „окидачу који је повучен у Сарајеву, 27. маја 1992. године, када је граната из минобацача убила 22 особе у реду испред пекаре у улици Васе Мискина. Одговорност је приписана (од стране свеприсутне америчке дезинформативне агенције Ruder&Finn) српској артиљерији, али су балистичке студије потврдиле да је гранату вероватно испалила муслиманска милиција.

               Чувене фотографије муслиманских жртава са одсеченим главама објавили су Тајмс и Њузвик. Касније је откривено да су тела припадала српским жртвама. Откривено је и да су камере претходно биле постављене на месту напада (на пијаци), спремне за снимање.

               Након таласа негодовања због масакра који је лажно приписан Србима, 30. маја 1992. године, Савет безбедности УН осудио је Југославију, називајући је агресором и окупатором Босне. Другом резолуцијом (757), Савет је увео економске санкције против нове Федерације.

               Дефинитивна потврда завере против Југославије дошла је из поверљивог извештаја УН, у којем се тврди да су масакр у Васе Мискина починили муслимански екстремисти. Иста теза је поновљена у извештају Радне групе за борбу против тероризма америчке владе, 'Иранска европска одскочна даска', од 1. септембра 1992. године.“

               Кад су обављене те припреме, дошло је време да се иде даље. И, сећате се, кад је на пијаци Маркале 26. августа исте године експлозија убила 37 цивила „одмах су саопштења Ruder&Finn, 'веома поуздане' агнеције, приписала напад Србима. Американци су искористили прилику као изговор за покретање највећег војног напада у Европи после Другог светског рата. Више од четири хиљаде ваздушних напада САД и НАТО извршено је, како би се приморала Југославија да прихвати Дејтонски споразум.“

               И тако читав тај рат – састојао се од оваквих епизода, а онда је створен суд – МКСЈ. У почетку је неко могао да помисли да је то стварно покушај да се уведе неки међународни ред у ратове. Не, то је био инквизиторски орган за – непослушне Србе. Одведени су тамо непослушни политичари и генерали који су радили свој посао – организовали одбрану свог народа у рату.

               Хашки суд ће у сваком нормалном времену бити пример за антиправду и антиправо. У Хагу су Срби „добили“ 1347 година, а остали учесници у грађанским ратовима и отвореној сецесији – 64 године! Иначе, кад се додају и масовна - са Запада подржавана - локална суђења Србима који су се бранили, бројка година осуде иде од 2600 до 4000 година.

               Ако неко има снаге да рачуна казне које су стигле нацисте после 1945. – вероватно ће наћи да су мањи злочинци од Срба.

               Случај умирања генерала Младића у Хагу је још једном бацио блесак у тај мрак. Ствари су постајале бескрајно трагикомичне кад су западни чиновници испражњених умова понављали да, ето, Срби нису прошли катарзу.

               Платон је под катарзом разумевао „ослобођење душе од телесних страсти и пролазних жеља“. Замислите, до тако узвишених циљева требало је да доведу људи попут Џефрија Најса или судије Мерона. То може пасти на ум само хистеричном Западу где сатане и мамони заклањају погед на Исуса Христа.

               И зато се сад нико не пита: ако Срби нису доживели катарзу - ту мора да није нешто у реду са хашким процесијама. Али, наставља се даље. Истим начинима и истим притисцима.

               Само, није исто доба, нити је моћ Запада иста.

Слободан Рељић

               На питање Радио Слободне Европе испражњене смисла и обесмишљене улоге: Да ли је међународна правда данас јача него 1990-их или су политички притисци на међународне институције већи него икад раније?, Џефри Најс ће рећи: „Мислим, да нема сумње да је међународни поредак ослабио и да га намерно поткопава неколико људи, укључујући (руског председника) Путина, (америчког председника) Трампа и донекле (кинеског председника) Си Ђинпинга.“

               Дакле, оног што је било више нема. И неће га бити, као што то показује геноцид у Гази који свет гледа у директном ТВ-преносу

               И „не треба бити ни резервисан ни наиван... То се догодило зато што велике државе не желе да буду истраживане, суђене или осуђене од стране малих држава.“ И, наравно никад се то није ни дешавало, рећи ће Најс: „Не може се тврдити да Британска империја у 19. веку не би поступила на исти начин као Трамп да су постојале институције попут Међународног кривичног суда (МКС) или Хашког трибунала (МТБЈ) које би истраживале злочине почињене током колонијалне експанзије.“

               Крај. Суђено је Србима. И више нема. И неће бити. А оно што с времена на време видимо код инертног дела Запада (јер неки сороши још увек дају паре за антиисторијске радове) кад се мало приговара Израелу, али се расписује тјералица за привођење Путина на суд – то је ехо једног затомљеног срамног времена насиља.

               За Ратка Младића, као симбола отпора том мраку, у историји ће вероватно бити места. А његове кадије и прогонитеље чека светло којем се такви никад не обрадују. И док то тече, лепо је сетити се Маркеса: „Можда Бог жели да упознаш много погрешних људи пре него што упознаш правог и на томе ћеш му, када се то буде десило, бити захвална.“

               То и оваком Хашком трибуналу, кога је створило епштајновско време, даје неки утешни смисао.

               https://sveosrpskoj.com/2026/09/18/reljic-bes-smisao-histerije-oko-ispra...