Пентагон поверава градњу својих ратних бродова страним бродогадилиштима

САД ПРВО – ЗБОГ СТАЊА СВОЈЕ БРОДОГРАДЊЕ - ОДУСТАЛЕ ОД ПРОЈЕКАТА „ОЛИВЕР ПЕРИ“ И „КОНСТЕЛАЦИЈА“

Турска фрегата класе "Истанбул"

* Чак и пре отказивања пројекта „Констелација“ и покретања програма ФФ(X), Доналд Трамп је захтевао разматрање куповине фрегата од савезника, што се и догодило у априлу 2025. године

* Почетком септембра 2026. године, утицајни и добро информисани невладин истраживачки институт USNI (Поморски институт Сједињених Држава) објавио је да Морнарица проучава куповину фрегата у иностранству. И да то могу бити турске фрегате класе „Истанбул“, јапанске фрегате класе „Могами“ и јужнокорејске фрегате класе „Чунгнам“

* Претпостављало се да се не само могу купити за америчку морнарицу, већ и градити у страним бродоградилиштима, како би се спречило да озбиљни проблеми у америчкој бродоградњи утичу на развој америчке морнарице

________________________________________________________________

             НЕКОЛИКО америчких медија објавило је да се САД спремају за потез без преседана у својој историји: за препуштање градње својих ратних бродова страним бродоградилиштима.

             Шта је могло мотивисати Пентагон да крене тим путем?

             Након Другог светског рата и појаве ракетног оружја, фрегате су постале једни од најважнијих бродова у свим развијеним морнарицама. То су релативно компактни, јефтини и једноставни бродови, али способни за самостално дејство у океанима и у саставу великих поморских група.

             Бродови америчке морнарице класе „Оливер Пери“ постали су симбол фрегате као такве. Замишљене као једноставни бродови и дизајниране за масовну производњу, те фрегате су учествовале у свим америчким ратовима 1980-их, укључујући операције притиска на СССР.

             Трпиле су оштећења од вођених ракета и мина и учествовале су у последњој великој поморској бици пре краја Хладног рата — операцији „Богомољка“ — против Ирана 1988. године. Фрегате су се, упркос својој једноставности, показале као витална компонента америчке моћи.

             Након завршетка Хладног рата и распада СССР-а, Сједињене Државе су развиле визију будућих ратова као колонијалних експедиција, у којима се не би суочиле са модерним и борбено спремним оружаним снагама.

Америчка фрегата класе "Оливер Пери"

             Једна од последица тог концепта била је да је, уместо потпуно развијених фрегата, морнарица почела да наручује такозване литоралне борбене бродове, оптимизоване за ратове против противника са моторним чамцима и малим чамцима у својим флотама и неколико ударних авиона на копну.

             Идеја је пропала на концептуалном нивоу.

             У међувремену, темпо раста кинеских површинских снага био је такав да разарачи класе „Арли Берк“, који су добри и поуздани, али сложени и скупи – не би ни приближно постигли паритет у догледној будућности. Стога се од 2017. године америчка морнарица опет фокусира на фрегате, надајући се да ће поновити успех класе „Пери“ са масовном произведњом.

             Али уместо једноставног, масовно реализованог дизајна, 2020. године је покренут пројекат „Констелација“ – редизајн европске фрегате класе ФРЕММ. То је у суштини био „мршави разарач“ – такође велики, само мањи од „Берка“, такође скуп, иако јефтинији од разарача, и са упоредивим временом изградње. Тај пројекат је такође пропао; серија је отказана 2025. године, ограничена на два брода.

             Уместо њега, покренут је пројекат ФФ(X) – лака фрегата заснована на броду класе Легенда америчке Обалске страже. То је веома поуздан основни дизајн, па САД могу брзо, у великим количинама и јефтино да граде такве бродове.

             Међутим, првој серији недостају системи за вертикално лансирање ракета; али ће бити додати другој серији фрегата, што озбиљно ограничава потенцијал тих бродова. Противподморничке могућности су имтакође ограничене.

             Све је то натерало неке у америчком естаблишменту да се окрену савезницима. Чак и пре отказивања пројекта „Констелација“ и покретања програма ФФ(X), Доналд Трамп је захтевао разматрање куповине фрегата од савезника, што се и догодило у априлу 2025. године.

             Почетком септембра 2026. године, утицајни и добро информисани невладин истраживачки институт USNI (Поморски институт Сједињених Држава) објавио је да Морнарица проучава куповину фрегата у иностранству.

             Турске фрегате класе „Истанбул“, јапанске фрегате класе „Могами“ и јужнокорејске фрегате класе „Чунгнам“ означене су као основни пројекти.

             Претпостављало се да се не само могу купити за америчку морнарицу, већ и градити у страним бродоградилиштима, како би се спречило да проблеми у америчкој бродоградњи утичу на развој америчке морнарице. Поготово што тамо има много проблема.

              Америчка бродоградња је у озбиљној кризи, у поређењу са оним што је била пре двадесет година. Постоје проблеми са проналажењем радника, а ланци снабдевања су толико бирократски да су Палантир и његова вештачка интелигенција морали бити ангажовани како би се снашли у бирократији изградње ратних бродова.