САД на копнену војску троше $130 милијарди, а имају само две борбено способне бригаде

УКРАЈИНА И ДОГАЂАЊА У ЗАПАДНОМ ПАЦИФИКУ ОПОМИЊУ ДА БУДУЋИ РАТОВИ НЕЋЕ ЛИЧИТИ НА ОНЕ У ИРАКУ И АВГАНИСТАНУ

  • Нови ратни конфликти биће исто толико смртоносни као Корејски или Други светски рат. То ће бити борба за регионалну власт и утицај која се надовезује на супарништво између држава за воду, храну, минералне ресурсе и богатства која ти ресурси доносе
  • Данашње копнене трупе САД, које поседују само минимални буџет од 129,7 милијарди долара у 2014., чији састав броји 550.000 људи нису способне да се боре са противником 21. века, који има армију, авијацију, противваздушну и противракетну одбрану
  • За време Другог светског рата, са 11 милиона америчких војника командовало је свега четири генерала са четири звездице. Данас се у копненим снагама које броје 550.000 људи налази 11 генерала са четири звездице у активној служби што доводи до озбиљних трошкова
  • Поседујући буџет и бројно стање особља отприлике три пута мање него снаге Америке, борбене формације јапанских копнених снага  које броје 6000-7000 људи имају већу борбену готовост и борбену моћ него јединице армије САД
  • Руска армија такође иде у том правцу. Та земља, која је имала више дивизија него било која земља у историји, сада је формирала 80 војних јединица које броје 5000-6000 људи под командом генерала. До 2019. њихов број може се повећати до 200!
Пише: Даглас МЕКГРЕГОР, „Politico“, САД, пуковник у пензији, ветеран ратних дејстава, добитник великог броја награда, доктор наука и аутор пет књига ратне тематике. Његова нова књига „Услови победе: зашто неке земље добијају ратове, а друге губе“ (Margin of Victory: Why Some Nations Win and Others Lose Wars) биће објављена следеће године
 

          НАЧЕЛНИК штаба копнене војске САД, генерал Реј Одиерно (Ray Odierno), изјавио је у октобру 2013. да због смањења укупног годишњег буџета копнене војске, који износи 125,2 милијарде долара укључујући и 37,8 милијарди за одржавање борбене готовости, од 550.000 људи који се налазе у активној војној служби могу да се издвоје само две бригаде спремне за борбена дејства.

          У марту 2014. када је 80.000 руских војника из састава оклопниих и механизованих јединица било спремно за упад у Украјину, америчке копнене трупе нису биле у стању да организују ефикасне и маневарске борбене снаге у Европи или било где.

          Како је то могло да се деси? Зашто су копнене трупе које броје 550.000 људи, од којих се 32.000 налазе у Авганистану у водећим оперативним базама, у стању да издвоје само две спремне бригаде од око 8.000 људи, које би могле да се распореде и ангажују у борби?

          Одговор је привидно једноставан: то је намерно урађено.

          Уочи Корејског рата 1950. у активној служби копнених снага САД било је 593.167 војника. Без обзира на тако импресивне размере, армијске дивизије имале су бригаде и пукове редукованог састава, са само две трећине своје прописане борбене моћи. Тенкова скоро да није било, а артиљерије је било мало.

          У јулу 1950, оперативна група „Смит“, која се састојала од стрелаца и лаке вучне артиљерије из састава 24. пешадијске дивизије копнених трупа, веома брзо је претрпела пораз од офанзивних севернокорејских трупа које су бројале 90.000 људи и имале 300 тенкова Т-34-85.

          Међутим, архитекте овог пораза нису били председник Хари Труман, ни министар одбране Луис Џонсон ни амерички Конгрес.

          Своје трупе довели су до пораза генерали са четири звездице који су желели да армија обезбеђује посао генералима, а не да ратује. Да би се изборио са кризом изазваном лишавањем армије њене снаге, Труман је повећао бројно стање копнених трупа за 400.000 људи и вратио у строј многе ветеране Другог светског рата.

          Ако време померимо напред и погледамо савремене копнене трупе, видећемо да имају зачуђујућу сличност са оном армијом која је ратовала у Кореји.

          Данашње копнене трупе, које поседују само минимални буџет од 129,7 милијарди долара у 2014., чији састав броји 550.000 људи нису способне да се боре са противником 21. века, који има армију, авијацију, противваздушну и противракетну одбрану. Без обзира на то, ако се буџету дода 30-40 милијарди долара планираних за „непредвидиве операције у иностранству“, онда ће садашње копнене трупе по својим расходима са лакоћом премашити оне које су до 1953. бројале један милион људи од којих се 201 хиљада налазила у Кореји.

          Ако се погледа организационо-кадровска структура савремених копнених трупа САД, онда настаје сумња да за 134 милијарде долара (управо толики је био буџет копнених трупа 1953. г. у доларима 2014. г.) може да се издржава исто толика армија.

          Замислите се, ево о чему: за време Другог светског рата са 11 милиона америчких војника командовало је свега четири генерала са четири звездице. Данас се у копненим снагама које броје 550.000 људи налази 11 генерала са четири звездице у активној служби што доводи до озбиљних трошкова. То нема никаквог резона. Ако замислимо да су копнене трупе – чамац на веслима за девет особа онда произлази да четворо управља, троје удара ритам и само двоје весла.

          Решење проблема је очигледно. Потребна је реорганизација и реформисање копнених снага САД да би се повећала њихова борбена готовост и реална борбена моћ. Треба да се смањи број штабова и да се под њихову команду концентрише већи број борбених јединица и формација. Такође треба да се смање командна структура и непроизводни трошкови. То није компликовано. То су већ учиниле јапанске снаге самоодбране.

          У копненим снагама САД на функцијама командно-кадровске структуре руковођења налази се 31% од укупног особља, док се у Јапану на таквим дужностима налази само 6% генерала и официра. Поседујући буџет и бројно стање особља отприлике три пута мање него снаге Америке, борбене формације јапанских копнених снага  које броје 6000-7000 људи имају већу борбену готовост и борбену моћ него јединице армије САД.

          Руска армија такође иде у том правцу. Та земља, која је имала више дивизија него било која земља у историји, данас је расформирала своје дивизије. Уместо тога основано је 80 војних јединица које броје 5000-6000 људи под командом генерала. До 2019. њихов број може се повећати до 200! Ове формације директно се потчињавају команданту корпуса у чину генерал-пуковника који командује здруженим војним операцијама.

          У чему је наук? Смањење броја борбених група из састава дивизија и бригада копнених снага без одговарајућег повећања њихове борбене моћи и уштеде средстава – није решење проблема. Организовање бригада у саставу 10 дивизија које су постојале у копненим трупама током 1990-их, то је корак назад, а не напред. Да би се постигле темељне промене - у тај процес треба да се умеша Конгрес. У противном, ускоро ћемо добити следећу оперативну групу „Смит“. Срећом већ постоји план за такво деловање.

          Како сам писао у својим књигама о реформама у армији „Сламање фаланги“ (Breaking the Phalanx) и „Реорганизација под ватром“, у копненим трупама у које спадају експедиционе борбене формације треба да се налази 51 борбена формација која броји 5000-6000 људи под командом бригадних генерала. Те јединице које се формирају на основу таквих критичних карактеристика као што су маневрисање, ударна моћ, обавештавање, осматрање и извиђање, као и способност за вођење дуготрајних борбених дејстава (позадинска подршка) моћи ће самостално да делују на копну као бродови на мору. И све оне налазиће се под јединственом армијском командом.

          У копненим трупама које броје 420.000 људи, а које добијамо након ових промена, борбене снаге састојаће се од четири војне формације једнаке корпусу по 55.000 људи у свакој. Бројно стање сваке такве формације или свих истовремено моћи ће да се повећа на рачун обједињене ротационе базе трупа, а не на рачун вишестепеног уређења из времена хладног рата како се то данас чини. У реорганизованим копненим трупама број командно – кадровских дужности редуковаће се са 31 до 8%.

          Такве копнене трупе моћи ће да се усагласе са бројним стањем авионског и морског превоза да би се оперативно реаговало на свако изненађење типа кризе у Кореји, догађаја у Сарајеву, или да се трупе упуте у помоћ савезницима који већ воде борбена дејства.

          Нема никаквог противпартизанског рата или оснивања нација. Догађаји у Украјини и у западном делу Тихог океана показују да будући ратови неће личити на интервенцију у Ираку и Авганистану.

          То ће бити конфликти исто толико смртоносни као Корејски или Други светски рат. То ће бити борба за регионалну власт и утицај која се надовезује на супарништво између држава за воду, храну, минералне ресурсе и богатства која ти ресурси доносе.

          Генерали са четири звездице како активни, тако и пензионисани сложно ће зајаукати: „Трансформисање копнених трупа сувише је тешко и сувише дуго“. Да, заиста, повећање борбене моћи захтева много времена. Али, овде је корисно сетити се да је већ после осам месеци након добијања наредбе од војног министарства за реорганизацију у марту 1942. генерал Џорџ Маршал успео да искрца потпуно нове копнене трупе на обале Северне Африке.

          Све је једноставно: копнене трупе САД урушавају се. Како је 1990-их говорио бизнисмен Питер Дракер (Peter Drucker) „ако хоћете ново - престаните да градите старо“.

          Конгрес је обавезан да почне да делује. Нема никакве потребе да се до краја пуни Арлингтонско гробље.

          Превела Ксенија Трајковић    

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари