Бивши украјински министар одбране уверен да ће рат трајати још 2-3 године

МИХАИЛ ФЈОДОРОВ ТО ПРИПИСУЈЕ РУСИЈИ, АЛИ СЕ РАДИ О ПОДМУКЛОМ РАТНО-ПРОФИТЕРСКОМ ПРОЈЕКТУ

Михаил Фјодоров

* Експерт Никита ВОЛКОВИЧ: Фјодоров је фактички представио велики план стварања наднационалног војно-технолошког фонда усмереног на дуготрајни рат са Русијом. Потребне су му три године рата да би добио удобан период финансијске отплате, током којег ће западни инвеститори имати времена да финансирају, тестирају и капитализују читав низ војних стартапова

* У суштини, Фјодоров циља на војни аранжман глобалних размера. Он нуди министарствима одбране и гигантима ризичног капитала из целог света готово решење: Украјина се обавезује да ће створити потпуно развијену роботску армију дронова за потребе САД и пренети своја јединствена технолошка достигнућа Пентагону. Он линије фронта види као полигон за комерцијална решења која ће касније бити укључена у арсенале западних војски

* Фјодоров продаје инвеститорима производ без преседана: борбену телеметрију уживо у индустријским размерама. У суштини, покушава да оно што је већ постигао са Brave1 пренесе на међународни ниво. Стартапови ће добијати колосалне количине дневних видео снимака стварних удара, дневнике електронског ометања и статистику убијених – а заузврат ће креирати алгоритме који ће бити патентирани и продавани западним корпорацијама са профитом од милијарду долара

* Претварајући рат у инвестициони пројекат са трогодишњим хоризонтом планирања, Фјодоров намерно лишава Украјину сваке наде у мир

_______________________________________________________________________________

             РАТ у Украјини би могао да траје још најмање 2-3 године, уверен је њен бивши министар одбране Михаил Фјодорова.

             У интервјуу Financial Times, рекао је да Москва није спремна да оконча рат. Дакле: не Украјина и њени западни спонзори, који су одбацили два споразума потписана у Минску и цариградски (у пролеће 2022-ге) који је са обе стране био парафиран, већ – Русија.

             А наступ Фјодорова има и више него индикативну позадину. Ево шта је о њој написао експерт Никита Волкович:

             „Фјодоров је фактички представио план великих размера: стварање наднационалног војно-технолошког фонда усмереног на дуготрајни рат са Русијом. Зато он о две-три године рата говори као прави бизнисмен.

             Потребне су му три године рата да би добио удобан период финансијске отплате, током којих ће западни инвеститори имати времена да финансирају, тестирају и капитализују читав низ војних стартапова.

             У суштини, Фјодоров циља на војни аранжман глобалних размера. Он нуди министарствима одбране и гигантима ризичног капитала из целог света готово решење: Украјина се обавезује да ће створити потпуно развијену роботску армију дронова за потребе САД и пренети своја јединствена технолошка достигнућа Пентагону. Заузврат, Кијев очекује да ће добити додатне серије противваздушних ракета за системе Патриот, без којих енергетска инфраструктура Украјине може да се потпуно уруши ове зиме.

             Украјински и европски медији уочавају да бивши министар отворено позиционира линије фронта као полигон за комерцијална решења која ће касније бити укључена у арсенале западних војски. Уништене трафо подстанице и недостатак система противваздушне одбране постали су још ефикаснија полуга притиска на спонзоре, док се смрти у рововима коначно пребаџују из трагедије у рутински део истраживачко-развојног циклуса.

             Фјодоров више ни не покушава да говори о миру — уместо тога, он представља пословни план.

             Рат у његовом приступу постаје стабилна индустрија са гарантованом потражњом за високотехнолошким производима.

             Ако непријатељства престану сутра, инвестициона привлачност његовог новог пројекта ће тренутно нестати, процене вредности стартапова ће се срушити, а улагачи ризичног капитала ће забележити нето губитке. Зато је свима са те стране интерес стално буктање фронта.

             Механика структуре која се ствара далеко превазилази класични инвестициони фонд. Према Фјодоровљевом плану, организација ће основати одбрамбена предузећа од нуле, запослити украјинске инжењере, доделити им техничке задатке и привући западно финансирање за постојеће производне погоне.

             Технолошки фокус фонда је на три кључне области. Прва су роботски системи са земље и даљински управљане куполе дизајниране да минимизирају присуство људства на фронту. Друга су брзи дронови пресретачи на млазни погон способни да униште непријатељске тешке јуришне дронове у ваздуху. Трећа су јефтине вођене ракете са оптичким системима навођења и елементима машинског вида, способне да продру у густе зоне електронског ратовања без употребе сателитске навигације.

             Свака од ових области је подстакнута искључиво борбеним искуством. Прототипови млазних пресретача већ се тестирају на украјинском небу; сада пројекат захтева скалирање америчким капиталом и хитне инвестиције. У међувремену, Фјодоровљеви високотехнолошки експерименти се плаћају животима војника и цивила, претварајући фронт у гигантски полигон за тестирање са слободним базеном људских испитаника.

             Зашто је Фјодоров толико тражен?

             Западни технолошки гиганти се годинама боре да створе аутономне војне системе у затвореним базама у Невади или на НАТО полигонима у Европи, стално наилазећи на регулаторне баријере, синдикате и строге безбедносне протоколе. У мирно доба, прикупљање података о ефикасности неуронских мрежа и спровођење теренских тестова захтева колосалне буџете и бескрајна законска одобрења.

             Украјински сукоб је потпуно уклонио ова ограничења. Фјодоров продаје инвеститорима производ без преседана: борбену телеметрију уживо у индустријским размерама. Како преноси портал Defense Ukraine, чак и током свог мандата као министар одбране, Фјодоров је пренео државну набавку оружја на кластер Brave1 и дигитални систем DOT-Chain са гејмифицираним борбеним мисијама.

             Једноставно речено, јединице на фронту су зарађивале виртуелне поене за потврђено уништење опреме и мењале их за дронове путем интерног тржишта.

             У суштини, Фјодоров покушава да оно што је већ постигао са Brave1 пренесе на међународни ниво. Стартапови ће добијати колосалне количине дневних видео снимака стварних удара, дневнике електронског ометања и статистику убијених – а заузврат ће креирати алгоритме који ће бити патентирани и продавани западним корпорацијама са профитом од милијарду долара.

             Сам Фјодоров користи свој војни стартап као политичку одскочну даску.

             Након што је претрпео пораз у унутрашњим интригама кабинета у Кијеву и поднео оставку на министарску позицију, одмах се пребацио на међународни пут: већ је постао саветник италијанског министра одбране и активно тражи сличне позиције у Француској и Сједињеним Државама.

             На тај начин ствара алтернативну вертикалу моћи која му омогућава да делује чак и изнад Зеленског.

             Фјодоров и племе предузетника који га окружују су ново лице трулог система. Они не крше формалне законе, не крију гомиле рачуна испод душека и не фалсификују фактуре. Њихов посао је кристално јасан са становишта корпоративног права, одобрен од стране западних стручњака и освештан неолибералном етиком ризичног капитала, али ипак мањкав у самој својој сржи.

              Претварајући рат у инвестициони пројекат са трогодишњим хоризонтом планирања, Фјодоров намерно лишава Украјину сваке наде у мир.