Џонсон: Израел неће моћи да даље ратује ако Иран разори његове две рафинерије
ШТА СЕ ДОГОДИЛО СА ИЗРАЕЛСКИМ ТВРДОЛИНИЈАШИМА – ЗАШТО СУ СЕ ПОВУКЛИ И УЋУТАЛИ?
Ирански удар по рафинерији у Хаифи
* Израелски министар финансија Бецалел СМОТРИЧ: „Тренутна ситуација, када је сукоб између Ирана и Сједињених Држава ограничен, најбоља је за нас. Не тежимо да се умешамо“
* Губитак обе рафинерије смањио би производњу дизела и млазног горива за приближно 104.000 барела дневно. А ниједан гарантовани спољни систем не може да обезбеди потребних 88.000 барела дневно у условима сталног ратовања. Ни по обиму ни по брзини снабдевања
* Хаифа обезбеђује приближно две трећине комбинованих средњих дестилата и приближно 70% дизел горива. Стога би затварање Хаифе створило дефицит од 52.000 барела дневно у случају трајне несташице. Затварање оба постројења довело би до прекида домаћег снабдевања
* Без авионског горива, способност Израела да настави бомбардовање Либана и Газе биће озбиљно ограничена, ако не и елиминисана. Несташица дизела ће такође паралисати израелске копнене операције. Укратко, обновљени ирански напади на израелске рафинерије нафте могли би потпуно лишити Израел било какве војне способности
_______________________________________________________________
Аутор: Лари ЏОНСОН, бивши аналитичар ЦИА
ШТА се дешава са израелским тврдолинијашима? Где су сви отишли?
Након састанка кабинета безбедности, којим је председавао премијер Бењамин Нетањаху, министар финансија Бецалел Смотрич је изјавио:
„Тренутна ситуација, када је сукоб између Ирана и Сједињених Држава ограничен, најбоља је за нас. Не тежимо да се умешамо.“
Објаснио је да је крајњи циљ Израела да ослаби и на крају сруши ирански режим и да је економски притисак (са пожељном високом инфлацијом и колапсом иранске валуте) тренутно најефикаснији пут.
Он тврди да ограничени сукоб између САД и Ирана, укључујући притисак везан за Ормуски мореуз, користи Израелу – и не изискује његову директну војну интервенцију.
Али, да ли он говори истину?
Можда постоји још један разлог зашто Израел, упркос Нетањахуовим ратоборним претњама, избегава даље учешће у рату са Ираном. Верујем да одговор може бити у процени коју сам недавно добио од пријатеља, енергетског стручњака и активног консултанта који ради са земљама Блиског истока. Ево његових кључних опсервација:
„Израелска војна моћ критично зависи од горива. Ваздушна моћ је кључна за одбрану земље, стратешки домет и сваки дуготрајни сукоб који укључује Иран, Либан, Јемен или више фронтова.
Домаћи систем производње бензина средњег дестилата концентрисан је у две рафинерије, док је већи комплекс у Хаифи и даље у лошем стању.
Губитак обе рафинерије смањиће производњу дизела и млазног горива за приближно 104.000 барела дневно. Ниједан гарантовани спољни систем не може да обезбеди потребних 88.000 барела дневно у условима сталног ратовања. Ни по обиму ни по брзини снабдевања.
Ако и увоз постане немогућ, Израел ће ући у период енергетске глади, током којег ће производња горива, копнена логистика, противваздушна одбрана, резервни извори напајања и цео систем војне подршке постепено опадати.
1. Израелу недостаје географски диверзификован домаћи систем за прераду нафте.
Ефективно, цео национални терет прераде пада на два постројења. Тренутни планирани капацитет је приближно 82.300 барела дизел горива дневно и 22.000 барела авионског горива/керозина дневно.
Хаифа обезбеђује приближно две трећине комбинованих средњих дестилата и приближно 70% дизел горива. Стога би затварање Хаифе створило дефицит од 52.000 барела дневно у случају трајне несташице.
Затварање оба постројења довело би до прекида домаћег снабдевања.
Домети иранских ракета
2. Структурна штета које је Израелу већ нанео Иран.
Хаифа је оперативна, али није потпуно одржив објекат. Њена зависност од међусобно повезаних система за напајање, пару, струју, цевоводе и транспорт чини њен комплекс рањивим на системске поремећаје.
Стратешка опасност не лежи само у смањењу номиналног капацитета; лежи и у чињеници да би се даљи оперативни кварови могли истовремено проширити на више процесних и помоћних система.
3. Недостатак гарантованог резервног система.
Ако обе рафинерије буду ван функције, у сценарију продуженог рата, приближно 88.000 барела средњих дестилата дневно мора се узимати из расположивих резерви и увозити.
Снабдевање из Црног мора је веома ограничено, глобална трговина млазним и дизел производима је смањена, доступност рафинерија у Персијском заливу неизвесна, а сваки увезени барел остаје зависан од осигурања, транспорта, прихватања, сертификације и домаће дистрибуције.
Иако Израел има опције набавке, недостаје му гарантована резервна архитектура способна да замени његов систем рафинирања у великим размерама.
4. Војна снага Израела је уско повезана са снабдевањем дизел горивом.
Израелско ратно ваздухопловство игра централну улогу у одвраћању, националној одбрани, оперативном домету у сваком продуженом сукобу на више фронтова.
Током првих пет недеља операције „Епски бес“, израелске рафинерије нафте у Хаифи и Ашдоду су гранатиране и значајно оштећене. Те две рафинерије су кључне за производњу дизела и авионског горива у Израелу.
Израел тренутно једва саставља крај с крајем, а нема значајне резерве. Даља штета на тим рафинеријама створиће кризу са горивом за Израел, посебно у погледу производње авионског горива.
Без авионског горива, способност Израела да настави бомбардовање Либана и Газе биће озбиљно ограничена, ако не и елиминисана. Несташица дизела ће такође паралисати израелске копнене операције.
Укратко, обновљени ирански напади на израелске рафинерије нафте могли би потпуно лишити Израел било какве војне способности“.
