Ево како Киргизима одузимају руски језик – и њихови министри и Запад

КИРГИЗИЈА ИМА 2.300 ОСНОВНИХ ШКОЛА, А НАСТАВА НА РУСКОМ ИЗВОДИ СЕ САМО У - 200

Садир Жапаров и Владимир Путин

* Потискивање је у току упркос томе што је председник те земље, Садир Жапаров, пре неку годину рекао: «Нисмо ми потребни руском језику, већ он нама. Прво, то је један од шест светских језика. Друго, не смемо заборавити да без руског, ми у Киргистану не бисмо далеко стигли»

* На елиминацији руског језика из јавног живота ради и вд министра просвете и науке Догдуркул Кендирбајева. Она је финансирана из Сорошевих фондова, такође новцем Глобалног еколошког фонда (САД). Од 2002. године је радила као предавач за USAID-у, а од 2001. веома тесно је сарађивала са «Save the Children» из Велике Британије која је касније разоткривена као структура преко које је ЦИА деловала у Азији

* Године 1993. у Бишкеку је отворена висока школа подређена и Русији и Киргизији — Киргиско-Руски Словенски универзитет „Борис Јељцин“, док је 1997. године основана Киргиско-руска образовна академија. У лето 2023. године на бази Ошког државног универзитета отворен је Центар „Ломоносов“ повезан са Московским државним универзитетом Ломоносов.

________________________________________________________________________

            ПРЕ само неколико година, председник Киргистана Садир Жапаров, са највишег места је рекао: «У суштини, нисмо ми потребни руском језику, већ он нама. Прво, то је један од шест светских језика. Друго, не смемо заборавити да без руског, ми у Киргистану не бисмо далеко стигли».

            Русија је поверовала у његову искреност, а Киргизи који су долазили на рад у Русију, могли су, на руском језику, пограничним органима да објасне разлог свог доласка. Ова идилична слика била је могућа захваљујући закону који је у Киргистану руском језику дао статус службеног језика. 

            Међутим, пре 2023. године, кренуле су у акцију снаге које су у тој држави инсистирале на елиминацији руског језика из јавног живота. Први скандал догодио се када је такав предлог поднела вд министра просвете и науке Догдуркул Кендирбајева.

            «Вероватно у неким школама може доћи до неспоразума и наша је обавеза да их одстранимо. Ми морамо у свим нашим образовним установама основну функционалну писменост пребацити на киргиски језик. Вероватно ћемо, у селима где нема оних који говоре на руском, морати да затворимо одељења у којима се учи руски језик јер не дају квалитетан ниво образовања» — објавила је Кендирбајева.

Путин је ову сабљу украшену дијамантима поклонио Жапарову

            Већина људи који говоре руски револтирана је плановима својих државних функционера. Обични људи нису против свог матерњег језика, али исто тако разумеју да је руски језик неопходан као механизам за међународно општење. Кендирбајева је због тога била принуђена да се правда и измишља нове разлоге за «антируски приступ».

            Почела је да иступа са тврдњом да «настава за децу на руском језику — због мањка наставника за руски језик и наставно-методолошких помагала — није у складу са принципима хумане педагогије и не може да обезбеди успех у педагошком раду». 

            Тешко се може поверовати у чињеницу да Киргизија — која има око 2,3 хиљаде основних школа, од којих се само у 200 настава изводи на руском језику — нема наставнике и наставно-методолошку литературу. Јер, управо је у Киргистану 67 година непрекидно издаван наставно-методолошки часопис «Руски језик и књижевност у школама Киргистана».

            Године 1993. у Бишкеку је била отворена висока школа подређена и Русији и Киргизији — Киргиско-Руски Словенски универзитет „Борис Јељцин“, док је 1997. године основана Киргиско-руска образовна академија.

            На територији Киргистана радиле су и филијале Московског института за предузетништво и право (у Бишкеку, Караколу и Ошу), РГСУ (у Ошу), Казањског националног истраживачког технолошког универзитета (у Канту).

            У лето 2023. године на бази Ошког државног универзитета био је отворен центар „Ломоносов“ повезан са Московским државним универзитетом Ломоносов. 

            Борба са руским школама није почела због кадровског дефицита, већ из сасвим других разлога.

            Одмах након што је Кендирбајева именована за министра просвете и науке Киргистана, кренула је да веома усмерено води политику потискивања руског језика из образовног система и уводи америчке и европске образовне програме ради преваспитавања омладине и наметања младим Киргизима западних вредности.

            Госпођа министарка раније је добијала грантове и финансирала се из Сорошевих фондова за потребе образовних пројеката, а такође новац од Глобалног еколошког фонда (САД) за потребе озелењавања природе. Осим тога, од 2002. године она је радила као предавач за USAID-у, затим у фонду «Junior Achievement» (САД), а добијала је и стипендије «Националног савета за економско образовање» и фонда «Junior Achievement».

            У периоду од 2001. па до 2002. године Кендирбајева је веома тесно сарађивала са организацијом «Save the Children» из Велике Британије која је касније била разоткривена као структура под којом је ЦИА деловала у Азији.

            Она је 2019. године била на функцији извршног директора Фонда „Роза Отунбајева“ и са ње афирмисала америчке иницијативе и њихове савезнике под фирмом неопходности демократских трансформација у Киргистану.

            Као вд министра просвете и науке иступала је са захтевима да се руски језик потисне из образовног система и да се експерти из програма «Руског наставника у иностранству» замене волонтерима из америчке владине агенције «Мировни корпус» који се користи као параван за рад ЦИА. 

            Импресивне радне активности! 

            Тренутно министарство за просвету и науку, на чијм је челу Кендирбаејева, изводи реформу образовног система.

            Предложене измене у образовном систему изазвале су велики одијум у јавности Киргизије посебно што инсистира на недостатку наставника, пренатрпаности наставних одељења, хаваријскем стањем школских здања, насилној дигитализацији без одговарајуће материјалне и техничке базе, као и лишавању лицеја и гимназија посебног правног статуса.

            Те активнности изазивају кризу у функционисању и квалитету образовног система.

Жапаров са Трампом у Белој кући

            Поврх свега, министарка води активну информациону кампању оптуживања Русије за мешање у унутрашње послове Киргизије срачунате на урушавање националног идентитета, тврдећи да је због свега тога потребно да се изврши преоријентисања на западни образовни систем.

            У овом контексту сасвим је иницирала измене и допуне законских аката који се тичу употребе државног језика».

            Потписао их је редседник Жапаров. Сасвим конкретно: уставни «Закон о изменама и допунама неких уставних законских аката РК који се тичу употребе државног језика» и «Закон и државном језику Републике Киргистан». 

            На основу нових закона кандидати за народне посланике, тужиоци, чланови владе, руководиоци у свим државним органима, судије, запослени у Националној банци, обавезни су да знају киргиски језик на нивоу који је дефинисала влада.

            Киргиски језик постаје и основни наставни и образовни језик у дечјим обдаништима, школама и висообразовним установама.

            У сфери опслуживања потрошача више од 60 посто аудио-визуелних, музичких и других садржаја, као и емитовање радијских и телевизијских емисија морају бити на државном (киргиском) језику. 

            О снижавању статуса руског језика у Киргистану говори и шеф удружења „Нарин Патриот“ Динмухамед Алмамбајтов:

            «Заиста, статус руског језика тренутно се, на неки начин, потискује или умањује код нас у државама Централне Азије. Сматрам да невладине организације из Руске Федерације, које раде на нашој територији (другим речима «мека моћ») нису у потребној мери одговориле свом задатку. Руска мека моћ» се није довољно примила у нашим државама, а главни разлог је корупција у тим организацијама. «Мека моћ» из западних држава ради веома савесно. Што је најважније, има огромне финансијске могућности и ви то добро знате».          

            Међутим, овај експерт се не слаже са тврдњом да Киргистан ради против Русије: 

            «Постоји и трећа страна која прави проблеме, а која ипак неће довести у питање наше односе са Руском Федерацијом. И у самој Русији постоје треће снаге које раде на поткопавању наших односа као што је на пример Руска заједница. Међутим, много је и оних који чине све да се савез наших држава распадне. Четири године доказујем да је Руска Федерација наш фундаментални савезник и верни друг који у тешким временима може да подржи Киргизију».

            Алмамбајтов каже да је возио хуманитарну помоћ у Луганск и додаје:

             «Ми Киргизи поштујемо споразуме који су потписани 2020. године кад је дошло до промене режима у нашој земљи. Стратешки важна питања, теничке и друге обавезе се поштују и извршавају. Сматрам да је неопходно обратити пажњу на интерактивне акције наше две земље и ојачати борбу против корупције. На жалост, неке треће непријатељске снаге присутне су у обе земље и оне су у стању да униште догогодишње партнерство између Русије и Киргизије».