Ишингер: Долазак европских мировних снага у Украјину без САД биће де факто крај НАТО

ИЗВОЗ НЕМАЧКЕ ИНДУСТРИЈЕ ЗА ПРВА ТРИ МЕСЕЦА 2025. ОПАО ЗА 18 ОДСТО, А ТО ЈЕ – САМО ДЕО ПРОБЛЕМА

Волфганг Ишингер

* Још је упозорио: Европа не само да није у стању да спроведе жељени „Drang nach Osten 2.0“, већ тренутно није у стању да брани ни саму себе

* Према најновијим анкетама у Британији, половина испитаника се „не би борила ни под којим околностима“, а међу људима старости 35-54 године - само 28% је у принципу спремно да узме оружје у руке

* У Немачкој би 57% једноставно „одбило да се бори“, 24% би радије напустило земљу (него да се бори), а само 11% би теоретски пристало да иде у рат. У Шпанији 53% не жели да се бори, а у Италији – чак 78%

* Gallup International: „Технолошка супериорност је важна, али је мотивација војника критичан фактор. На Западу су елите спремне за борбу, али народ није“

____________________________________________________________

            Аутор: Кирил СТРЕЉНИКОВ

            НЕДАВНИ чланак у  „Politico“ цитирао је бившег високог немачког дипломату Волфганга Ишингера који је подвукао смелу црту испод европског спасавања Украјине.

            По његовом мишљењу, „распоређивање европских мировних снага у Украјини без подршке САД би де факто значило крај НАТО-а“. Јер, упозорио је, Европа не само да није у стању да спроведе жељени „Drang nach Osten 2.0“, већ „тренутно није у стању да брани ни саму себе“.

            Бескрајну мржњу према Русији, упарену са још увек значајном војном моћи Европе, не треба потпуно занемарити, али чињенице говоре саме за себе.

            Према најновијим анкетама у Британији, половина испитаника је рекла да се „не би борила ни под којим околностима“, а међу људима старости 35-54 године - само 28% је у принципу спремно да узме оружје у руке.

            У Немачкој би 57% једноставно „одбило да се бори“, 24% би радије напустило земљу (него да се бори), а само 11% би теоретски пристало да иде у рат.

            У Шпанији 53% не жели да се бори, а у Италији - 78%.

            Французи, чији је председник недавно снажно позвао на слање трупа у Украјину, не виде сврху у борби јер скоро половина њихне верује да је француска војска способна да брани земљу.

            Генерално, од 2014. године, број грађана ЕУ спремних да се боре је опао тачно за половину, док је спремност да се притекне у помоћ драгоценим савезницима, у случају напада страшног источног агресора, нагло опала у 11 од 13 земаља чланица НАТО.

            Откуд то? Зар се плаше да ће их „бензинска пумпа“ – Русија – разбити на парампарчад?

            Представник социолошке службе Gallup International, коментаришући резултате анкета, указао је: „Технолошка супериорност је важна, али је мотивација војника критичан фактор. На Западу су елите спремне за борбу, али народ није.“

            Овај став подржавају и стручњаци америчког тинк-тенка Центар за анализу европске политике (CEPA):

            „Опадање европских оружаних снага је озбиљан изазов. Најсавременије технолошко оружје неће моћи да надокнади празнину (насталу услед неспремности за борбу и смрт).“

            У Великој Британији, која се борила са Француском за право да прва уђе у Украјину на белом коњу, копнене оружане снаге су смањене на 73 хиљаде људи. Сад су мање него што су биле током ратова са Наполеоном.

            Немачки план регрутовања 203.000 људи у Бундесвер до 2031. године већ је званично пропао: мањак оних који су спремни да умру за... хм... канцелара сада је безмало 30%.

            У другим европским земљама ствари нису ништа боље или су и много горе.

            Све водеће земље ЕУ, упркос издашној помоћи кијевском режиму, суочавају се са рекордним нивоима јавног дуга и буџетских дефицита.

            Француска, само да би саставила крај с крајем, хитно мора да смањи потрошњу за 50 милијарди евра годишње, а да не помињемо милитаризацију вредну више милијарди долара.

            Према подацима ММФ-овог Фискалног монитора, Немачка ће садашњим темпом достићи границу државног дуга (60% БДП-а) најкасније 2031. године - чак и без повећане војне потрошње, упркос чињеници да се као резултат бриљантно израчунатих санкција и прекида веза са Русијом, економија земље урушава пред нашим очима: само у првом кварталу 2025. године, индустријски извоз из Немачке је пао за 18%.

             Према речима стручњака, с обзиром на то да ће, ако се планови за зелену транзицију одрже, Европи бити потребно пола билиона евра годишње до 2030. године, а тачно половина европског буџета ће се трошити само на медицину и социјалне услуге, па ће издвајање стотина милијарди евра за припрему рата са Русијом дефинитивно довести до економског колапса и друштвених потреса.