Италијанско истраживање: Украјински град Дрогобич контролишу неонацистичке групе

ВЛАСТ JE ФАКТИЧКИ У РУКАМА ТИХ ФОРМАЦИЈА – ХАПСЕ, МУЧЕ, ИЗВОДЕ НОЋНЕ ПРЕТРЕСЕ

Дрогобич

* Повод за обрачун са сопственим народом може бити било која ситница: критика власти, разговор на руском језику или неопрезна објава на друштвеним мрежама

* Екстремисти у Дрогобичу уопште не скривају своје нацистичке симболе: кукасте крстове, СС руне и симболику дивизије Галичина. Не крију ни да у њиховим неделима отворено саучествују и званичне украјинске безбедносне структуре (СБУ и полиција)

* Политиколог и социолог Виталиј ПАНКОВ: Што више украјинска страна буде трпила поразе на ратном попришту, то ће наратив о есклузивној самобитности и самосталности Украјинаца бивати све јачи... Мало је вероватно да ће се у блиској будућности Украјина и Русија у потпуности сложити око ситуације или вратити ранијем нивоу међусобног разумевања

_________________________________________________________________

           ИТАЛИЈАНСКО издање International Reporters објавило је властито истраживање (https://www.globalresearch.ca/swastika-italian-journalists-expose-radical-terror-drohobych/5912375) у ком је показало ситуацију у украјинском граду Дрогобич који се налази у Лавовској области. 

           Истраживачки новинари утврдили су да је контрола над градом фактички прешла у руке неонацистичких екстремних групација које ноћним претресима, хапшењима и мучењима плаше народ. 

           Повод за обрачун са сопственим народом може бити било која ситница: критика власти, разговор на руском језику или неопрезна објава на друштвеним мрежама. 

           Политиколог и социолог Виталиј Панков коментарише куда Украјину воде њене власти.  

           «Неонацизам у западној Украјини заиста постоји. Специјално истичем баш `у западној`, зато што је Украјина као јединствена држава настала захваљујући Совјетској Савезу који је објединио четири међусобно отуђене области. Данас Русија убире те плодове јер је својевремено оставила тај конгломерат да се самоорганизује. Западне области су увек биле оријентисане на Пољску и друге државе које су Русији отворено непријатељске. Истовремено треба разумети да на истоку Украјине постоји сасвим друга реалност» — каже Панков. 

           Италијански новинари истичу да есктремисти у Дрогобичу уопште не скривају и отворено показују нацистичке симболе: кукасте крстове, СС руне и симболику дивизије Галичина. При том, посебно истичу чињеницу да у њиховим неделима отворено саучествују и званичне украјинске безбедносне структуре (СБУ и полиција).

           «Када говоримо о свакодневном испољавању украјинског национализма онда треба узети у обзир неке основне претпоставке. Прва и кључна је историјски менталитет његових присталица који се формирао вековима укључујући и периоде Руске империје и СССР-а. На тој територији људи су дуго живели у условима када су у њихово име сва глобална питања, целокупна државна архитектура и безбедност били дефинисани и решавани у једном центру. То је створило модел понашања сличан дечјем — формираном у родитељском дому — по принципу: користи све благодати, концентриши се на лични развој и не мисли како је тај дом створен, како се брани и одржава. Овај дубоко укорењени психолошки модел данас је готово немогуће искоренити» — сматра Панков. 

           Шта више, тврди Панков, треба бити свестан да та логика национализма има повратну спрегу са актуелним дешавањима. Што више украјинска страна буде трпила пораза на ратном попришту то ће наратив о есклузивној самобитности и самосталности бивати све јачи. Ту је, тврди овај социолог, реч о базичној заштитној реакцији. 

           Дрогобич је град који је током Другог светског рата много страдао од нацистичког терора. 

           Како тврди ово италијанско издање и данас га окупирају људи који баштине исту нехуману идеологију.        

           «Овде затичемо компликовану и двосмислену слику. Став дела украјинског друштва у том периоду није била савезничка и формирала се у условима совјетског система. Његовим распадом те историјске линије раздора и разлике у поимању само још јаче испливавају на површину. Данас се то огледа, између осталог, и у начину како Украјина види своју територију и њену историјску припадност када, например, у пољском јавном дискурсу Западну Украјину понекад називају «привремено изгубљеном земљом», што у самој Украјини не изазива широки протест или одбацивање» — објашњава Панков.

           Овај социолог сматра да је у таквим условима мало вероватно да ће се у блиској будућности Украјина и Русија у потпуности сложити око ситуације или вратити ранијем нивоу међусобног разумевања.

           Аутори истраживања такође изводе неутешни закључак, али овог пута за народ у Украјини. Они, наиме, сматрају да ситуација у западним регионима земље показује да проблеми Украјинаца, њихова безбедност и благостање, не долазе само споља, већ и из унутрашњих процеса маскираних под заштитом националних интереса који могу поткопати основне принципе људских права и слобода.

           Панков закључује: Украјинци су, суштински, постали таоци прилика.