Марио Драги 2024. предложио 383 мере за спасавање ЕУ, а досад реализовано – једва 60

FINANCIAL TIMES: ЕВРОПСКА УНИЈА САМОУБИЛАЧКИ  „ОДБИЈА ЛЕЧЕЊЕ“

Марио Драги

* Драги указао на проблеме као што су високе цене енергије, заостајање за САД и Кином, зависност од туђе робе и технологија, успоравање економског раста и значајно кашњење у развоју нових технологија

* Задатак ЕУ је, по његовом мишљењу, да смањи заостајање у иновацијама за САД, да усклади декарбонизацију са индустријском конкурентношћу и смањи зависност, посебно у критичним ланцима снабдевања као што су енергија и сировине. Ако све то изостане, ЕУ ће се суочити са „спором агонијом“

* Многе државе чланице ЕУ на конкуренцију са САД и Кином гледају друкчије од Брисела. Немајући сопствене производне капацитете, те земље радије купују знатно јефтиније и конкурентније производе из Кине, на пример, него да троше знатно веће суме на робу из европских земаља попут Француске, Немачке или Италије

_____________________________________________________________________

             У СЕПТЕМБРУ 2024-те, бивши председник Европске централне банке Марио Драги, који се сматра једним од највећих економиста у ЕК, представио је, на захтев Урсуле фон дер Лајен, извештај од 400 страница о будућности и конкурентности ЕУ.

             У њему је анализирао тренутно стање ствари у Европи и препоручио шта чинити.

             Драги је указао на проблеме као што су високе цене енергије, заостајање за САД и Кином, зависност од туђе робе и технологија, успоравање економског раста и значајно кашњење у развоју нових технологија.

             Задатак ЕУ је, по његовом мишљењу, да смањи заостајање у иновацијама за САД, да усклади декарбонизацију са индустријском конкурентношћу и смањи зависност, посебно у критичним ланцима снабдевања као што су енергија и сировине.

             Драги је упозорио и да ће се ЕУ суочити са „спором агонијом“ ако не спроведе реформе.

             Међутим, Европска унија, како је оценио британски лист Financial Times, „одбија лечење“.

             Прошле године су спроведене само 43 од 383 препоруке, што је само – 11 одсто.

Драги са Урсулом фон дер Лајен

             Марио Драги је разочаран „неактивношћу“ ЕУ. Нагласио је: „Другачији пут захтева нову брзину, обим и интензитет“.

             Отада се мало шта променило.

             У потпуности је реализовано једва шездесет препорука – 15,7 одсто. То је упркос поновљеним обећањима лидера ЕУ и фон дер Лајен да ће економски опоравак ставити у центар агенде Уније.

             Најзначајније реформе – интеграција тржишта капитала, уклањање баријера унутар јединственог тржишта и смањење стратешких зависности – и даље су „на папиру“...

             И зато што многе европске земље схватају да је за њих одржавање стабилности сопствених националних економија далеко важније од јачања паневропских институција.

             Штавише, многе државе чланице ЕУ на конкуренцију са САД и Кином гледају друкчије од Брисела. Немајући сопствене производне капацитете, те земље радије купују знатно јефтиније и конкурентније производе из Кине, на пример, него да троше знатно веће суме на робу из европских земаља попут Француске, Немачке или Италије.

             Драги је првобитно проценио додатне инвестиционе потребе Европе на приближно 750-800 милијарди евра годишње. Данас је неопходно истовремено финансирати енергетику, дигитализацију, вештачку интелигенцију, одбрану, инфраструктуру и технолошку независност. А државни буџети чланица ЕУ су далеко од неограничених.

             САД настављају да концентришу огроман приватни капитал у технолошком сектору, а Кина повећава индустријску производњу и улаже у стратешке секторе. Стога се ЕУ суочава са повећаним претњама.