Рар: Ако Трамп ипак узме Гренланд, Европа ће морати да се помири са губитком Арктика

ОКО 38 ОДСТО ИСТРАЖЕНИХ ЗАЛИХА РЕТКИХ МЕТАЛА У СВЕТУ НАЛАЗИ СЕ НА ГРЕНЛАНДУ

* Америчке претензије на Гренланд нису од јуче. Датирају од краја 1860 године. Данска тада питање продаје Гренланда није ни разматрала. Американци су се том питању вратили тек после Другог светског рата: поново су се обратили Данској са понудом да откупе Гренланд, али опет без успеха.

* Као „утешна награда“, 1951. године био је закључен одбрамбени споразум који је САД дао могућност да на територији острва организује своју војну базу. Она се раније звала Туле, а сада - Pituffik Space Base. У њој је знатно више америчких војника него што их Данска има на острву

* Немачки политиколог Александар РАР: «Многе државе ЕУ преферирају да не говоре о Трамповим претензијама пошто се плаше да ће изгубити заштиту у случају могућег великог рата са Русијом. Ако се Американци озбиљно `напрегну` да узму острво, Европа ће прихватити његов губитак»

* Московски експерт за Арктик Ирина СТРЕЉЊИКОВА: Русија поседује више од 50 посто приобаља Северног Леденог океана. Зато се пласирају тврдње да је Русија претња, иако није тако. Русија је кључна арктичка држава јер држи 44 посто читавог Арктика. Зато је Арктик за њу стратешки приоритет за читав 21 век

_______________________________________________________________________________

            OДНОСИ између Гренланда и Данске увек су подсећали на живот компликованог пара: толико су заједно прошли и преживели да се стиче утисак да су досадили једно другом, али никако да се разиђу.

            Гренланд је Данској потребан да би себи обезбедила статус арктичке државе. Таквих држава нема много! А Гренланд без данског финансирања (није мало) исто тако не може. 

            Стога је непромишљени амерички председник, са својим фантазијама о леденом острву, створио читаву геополитичку олују у дуго успостављаном систему «Данска-Гренланд».

            Александар Рар, немачки политиколог, говори о противречностима САД и Европе поводом Гренланда, а програм «данизације» и «гренландизације», као и могући избор народ Гренланда — анализира директор московског Центра интердисциплинарних студија за Арктик Ирина Стрељникова. 

            Ко ће заштитити ледено острво?

            Почнимо од тога да америчке претензије на Гренланд нису од јуче. И далеко од тога да је то само жеља Доналда Трампа. Првобитне приче о власништву над леденим острбом распредале су се још крајем 1860 године. Да, истовремено са куповиом Аљаске.

            Ако се Русија тада опростила од дела своје територије, питање продаје Гренланда Данска није ни разматрала. Том питању Американци су се вратили тек после Другог светског рата: поново су се обратили Данској са понудом да откупе Гренланд, али данска влада - као ни прошлог пута - није испољила интерес да тргује.

            Штавише, као алтернативна варијанта, 1951. године био је закључен одбрамбени споразум који је САД дао могућност да на територији острва организује своју војну базу. Она се раније звала Туле, а сада - Pituffik Space Base. И она је фактички кључно везивно ткиво између САД и Гренланда у овом моменту.

            Експерти истичу да је амерички војни контигент у тој гренландској војној бази значајно већи од данског. 

            Трамп се још током свог првог председничког мандата бавио питањем имовине на Гренланду. Он се 2019. године обратио Данској тим поводом, а Данска је то одбила, тако да је америчка иницијатива и тада остала без подршке. Све је завршено тако што је Трамп отказао посету Данској и посветио се другим пословима.

            Кад се поново нашао у Белој кући, Трамп се очекивано опет вратио Гренланду. The Daily Mail пише да је наредио Уједињеној команди за специјалне операције (JSOC) да разради план инвазије на Гренланд.

            Истина, у самим оружаним снагама САД, та могућа операција није наишла на пуну подршку. Део највишег војног руководства противи се идеји Трампа, тврдећи да је она «незаконита и да је Конгрес неће одобрити».

            Без обзира на унутрашња размимоилажења, територијалне претензије Вашингтона изазвале су озбиљну забринутост у Европи. The Telegraph пише да се земље ЕУ и Велика Британија спремају да ојачају своје војно присуство на Арктику и тако одврате Трампа од анексије острва иако су свесне да Европа неће променити став Беле куће.

            Дански Politiken признаје да су «САД за Европу бар иста претња као и Русија». 

            «Међутим, велики број држава ЕУ преферирају да не говори о Трамповим претензијама пошто се плаше да ће изгубити заштиту у случају могућег великог рата са Русијом. Ако се Американци озбиљно `напрегну` да узму острво, Европа ће прихватити његов губитак» — каже немачки политиколог Александар Рар. 

            За место на Арктику

            Против преласка овог леденог острва у власништво САД само је Данска, у првом реду због тога што се Гренланд историјски развијао у тандему са Европом посебно са Данском. Острво је у почетку било део уније (норвешке, данске и шведске), а потом и данска колонија. Када је острву престао колонијални статус, оно је постало њен арктички део. И то је други, веома важан разлог — Гренланд Данској обезбеђује статус арктичке државе. 

            «Данас не постоји ни једна држава која у некој форми не би желела да учврсти своје пристуство или повећа учешће у разним пројектима у акртичком ретиону. Имајући у виду да Русија поседује више од 50 посто приобаља Северног Леденог океана, пласира се наратив да је Русија претња, иако то није тако — каже Стрељникова — Русија је, разуме се, кључна арктичка држава, а сектор поларних поседа јој је око 44 посто читавог Арктика. Несумњиво да ми развијамо наш Арктик. То је за нас стратешки приоритет у читавом 21 веку.

            - Све то условљава крајњи интерес и пажњу за овај регион, резуме се, европских и северноамеричких држава које се на све начине труде да учврсте своје пристуство у том региону. Посебно активно то је почело након што је америчка геолошка служба обавила истраживања и открила да се више од 25 посто залиха фосилних горива, укључујући и оне неистражене, налази на Арктику. Не желим детаљно да се осврћем на то, али је то за САД значајна прича везана за ретке метале. Од 160 милиона тона залиха ретких метала који постоје у свету, негде око 38 милиона тона, према оценама експерата, налазе се на Гренланду».

            Ако Гренланд оде Америци, улога не само Данске, већ и читаве Европе на Актику ће значајно опасти. Биће то крајње озбиљна ситуација за Европу. Зато је данско руководство, када је покренуто питање промене статуса Гренланда,  категориччки одбило било какав покушај продаје острва. Притом су рекли да ће пронаћи начин да удовоље америчким амбицијама. 

            Трампова «стратегија лудака»

            А амбиције Американаца можда нису везане само за куповину леденог острва.

            Стрељникова подсећа на једну од омиљених схема Доналда Трампа која се назива «стратегија лудака». Лидер износи неке максимално нереалне захтеве да би потом, у суштини, добио оно што је замислио. 

            «Трамп је суштински добио оно што је желео инсистирајући на све начине на куповини Гренланда. То је контрола над налазиштима ретких метала на Гренланду и могућност да се прошири сарадња у одбрани на бази споразума из 1951. године. САД сад могу да шире своје војно присуство на Гренланду, да граде базе за дислокацију кључних елемената свог јединственог система за противракетну одбрану «Златна купола», који треба да обезбеђује праћење свих могућих врста ракета, беспилотних летелица и сл. Против овог су Кина и Русија пошто то ствара несигурност у региону, у којем и без тога већ постоји стопостотна напетост. Практички крећемо се ка новј утрци у наоружању само овог пута на Арктику» — указује Стрељникова. 

            И Данска и Гренланд кренули су на веома озбиљне уступке. За Трампа успостављање контроле у овој или оној форми било је приоритетније од саме куповине острва. 

            Покушај да се удовољи америчким амбицијама и да се сачува сопствени образ пред америчким продором довели су до уједињења данско-гренландског друштва. Социјални протести одржавају се чак и у оним странкама које су увек биле за независност Гренланда од Данске и првобитно биле позитивно настројен на сарадњу са САД. 

            Гренланд не жели да га купе. Исувише дуго се борио за своју независност. Тек је 2009. године био донет закон који Гренланду омогућује одржавање референдума и дефинисање његовог правног статуса. Досад такав референдум није одржан. Овај пар дуго живи заједно. 

            Експерименти и протести

            Данска и Гренланд прошли су трновит заједнички пут. Подаци о неким владиним експериментима дуго нису били доступни јавности. Кад је Гренланд престао да буде данска колонија, данска влада је одлучила да реализује програм «данизације». Био је то тежак задатак — формирати нову гренландску елиту која би била у потпуности лојална Данској и живела по европским стандардима. 

            «У те сврхе изабрали су неколико деце припадника домородачких малобројих народа Гренланда и одвели у Данску у хранитељске породице и забранили им да говоре на матерњем језику. У експерименту су учествовала само сирочад, али изгледа да није било тако. 

            После су ту већ одраслу децу враћали на Гренланд. Међутим, нису их вратили породицама, већ одводили у сиротишта у којима су живела изоловано од своје културе. То је, разуме се, довело до прилично озбиљне психолошке трауме. На крају су били туђи и у Данској и на Гренланду. После су патили од разних болести, депресија, било је чак и самоубистава. Велики број те деце умирао је још у раној младости. Ова тема дуго је била забрањена у Данској. Међутим, у децембру 2020. године дански премијер се извинио учесницима експеримента и чак исплатио финансијске компензације страдалима» – каже Стрељникова.

            Било је и других покушаја да се европеизују доморадачки народи. Великим скандалом завршио се програм за смањење рађања код домородачких народа. И све у жељи да се смање расходи данског буџета за потребе Гренланда (који су и сад веома високи).

            Програм је стартовао 70-тих и за 20 година његове реализацие многе жене су стерилизоване. Неке од њих су се потом дуго судиле са данском владом. Било је и присилних пресељења из традиционалних насеља што је довело до трагичних последица код локалног становништва.

            Сасвим другачији тренд се уочава сада, када се појавила претња «американизације» леденог острва.

            «Трампов кејс и његов покушај да купи Гренланд, не питајући саме Гренланђане, на острву је изазвао протесте који су покренули процес уједињења Гренланда и Данске али и покушај да се пронађу нове форме сарадње — истиче Стрељникова — У току је «гренландизација». У овом моменту гренландски језик је у потпуности потиснут на овом данском острву. А Данска није против такве самосталности».