Урсула жели Савет безбедности ЕУ – да она фактички постане европски Трамп
ЖЕЛИ И ВОЈНО-БЕЗБЕДНОСНИ МЕХАНИЗАМ КАКАВ ЈЕ ПРЕДВИДЕО ЧЛАН IV ПОВЕЉЕ НАТО
* Шеф Европске комисије Урсула фон дер ЛАЈЕН: „Већ смо разговарали о формату за интеракцију на нивоу руководства посвећеном безбедности нашег континента, уз учешће партнера као што су Канада, Украјина, Велика Британија, Норвешка и други“
* Експерти сматрају да су Савет безбедности ЕУ и европски Члан IV корак ка трансформацији ЕУ у војни блок. Члан IV повеље НАТО-а предвиђа консултације између земаља алијансе ако једна од њих оцени да је угрожена. Нешто слично већ постоји у ЕУ, али механизам функционише другачије: консултације се одржавају на иницијативу Брисела и на добровољној основи. Ако Урсулина иницијатива прође, учешће ће постати обавезно за све чланице
* Немачки политиколог Александар РАР: То је још корак ка ескалацији односа између Русије и Запада и ка рату. Урсула фон дер Лајен настоји да трансформише Европску унију у јачи и централизованији механизам управљања. Она би желела да споји своју тренутну позицију са положајем председника Европског савета, односно да по утицају буде председница Европе. Егал Белој кући јер би комбиновала политички мандат са безбедносним овлашћењима
________________________________________________________________
ШЕФИЦА Европске комисије – Немица Урсула фон дер Лајен – иницирала је установљивање европског еквивалента Члану IV Северноатлантског уговора.
Тај механизам би омогућио консултације међу земљама ЕУ у случају безбедносне претње једној од њихових држава чланица.
Како би се то уклопило у функције НАТО-а и какве шире последице би имало?
Фон дер Лајен поднела је Европском парламенту извештај о стању ЕУ и најавила низ иницијатива. Између осталог, нову безбедносну стратегију ЕУ.
У образложењу је навела: „Како претње расту, тако мора да расте и ниво припремљености Европе... Већ имамо много алата, јачамо наш рад са НАТО-ом, али наша доктрина, институције и процеси доношења одлука не прате нову реалност. Зато је Европској унији потребан заједнички механизам за реаговање на инциденте који не представљају оружану агресију, али и даље угрожавају националну безбедност“.
Према њеним речима, дошло је време за „европски протокол о ванредној безбедности“:
„Ако га једна држава чланица ЕУ активира, остале државе чланице би морале да се састану како би координирале паневропски одговор како би обуздале ескалацију и минимизирале њене последице“.
Следећи корак, нагласила је, требало би да буде стварање Европског савета безбедности:
„Већ смо разговарали о формату за интеракцију на нивоу руководства посвећеном безбедности нашег континента, уз учешће партнера као што су Канада, Украјина, Велика Британија, Норвешка и други. Ово је посебно релевантно сада, с обзиром на природу и обим постојећих ризика“.
Још једна иницијатива укључује заједнички развој стратешких војних капацитета.
Према њеним речима, ЕУ планира да створи нови инструмент који ће, посебно, омогућити развој система противваздушне и противракетне одбране.
Фон дер Лајен је такође поменула јачање украјинске противваздушне одбране. Рекла је да Европска унија сарађује са Кијевом на развоју јефтиног модуларног система. Основу тог пројекта чиниће „систем Фреја“.
Западни медији већ предложени Европски савет безбедности тумаче одговор Владимиру Путину и Доналду Трампу.
Александер Рар
Politico је поводом СБ ЕУ написао:
„Та идеја се појавила након што се ЕУ поделила због рата у Ираку 2003. године и добила је нови замах 2017. године захваљујући бившем шефу извршне власти ЕУ Жан-Клоду Јункеру и Емануелу Макрону, али је пропала због невољности Британије да је прихвати“.
Године 2026, посланик Европског парламента Сергеј Лагодински је поново предложио стварање таквог савета. Он се залагао за међувладин споразум који би ујединио Немачку, Француску, Италију, Шпанију, Пољску и Британију, а такође би обезбедио два места за „мање земље на ротационој основи“.
Он је тада тврдио да би то убрзало доношење одлука у кризним ситуацијама. Међутим, саме земље ЕУ биле су скептичне у погледу преноса својих одбрамбених надлежности на нове институције.
Тада су се појавила и упозорења да би такав потез могао водити сукобу са НАТО, који је више пута упозоравао Брисел да не дуплира безбедносну мисију алијансе.
Експерти сматрају да су Савет безбедности ЕУ и европски Члан 4 један корак ка трансформацији ЕУ у војни блок.
Члан IV повеље НАТО-а предвиђа консултације између земаља алијансе ако једна од њих уочи претњу по свој територијални интегритет, политичку независност или безбедност. У таквим случајевима, питање се износи на састанак Северноатлантског савета, где државе размењују информације, разговарају о ситуацији и одређују даље кораке.
Нешто слично већ постоји у ЕУ, али механизам функционише другачије: консултације се одржавају на иницијативу Брисела и на добровољној основи. Ако се одобри иницијатива Урсуле фон дер Лајен за стварање еквивалента Члана IV, учешће ће постати обавезно за све чланице.
Немачки политолог Александар Рар процењује:
„То је још један корак ка ескалацији односа између Русије и Запада и ка рату. Урсула фон дер Лајен настоји да трансформише Европску унију у јачи и централизованији механизам управљања. Она би желела да споји своју тренутну позицију са положајем председника Европског савета, да по утицају буде председник Европе. Егал Белој кући јер би комбиновала политички мандат са безбедносним овлашћењима. Тај тренд неизбежно води смањењу улоге НАТО-а у европској политици.
- Слика Русије као непријатеља је кључни фактор у тој дугорочној стратегији. Међутим, не ради се само о јачању спољнополитичке и одбрамбене улоге ЕУ. Предложене промене ће такође захтевати реструктурирање механизама доношења одлука унутар уније. Немачка је посебно активна у залагању за проширење владавине већине јер би кључне државе ЕУ, попут Немачке, имале најшири могући утицај на одређивање укупног курса Европске уније, а мање земље би биле подређене и прегласаване“.
