Varta објавила банкрот, Volkswagen планира да отпусти још 200.000 радника

НЕМАЧКА У ИНДУСТРИЈИ МЕСЕЧНО ГУБИ 15.000 РАДНИХ МЕСТА, А НИКО НЕ СМЕ ДА КАЖЕ ДА ЈЕ УЗРОК – РАСКИД СА РУСИЈОМ

* Varta је пукла јер се Apple окренуо Кини, а немачки економисти предвиђају да ће се, поред тренутних отпуштања, до краја године на улицама у Немачкој наћи још 100.000 људи

* Европски медији сада су препуни публикација попут извештаја Лондонске школе економије и политичких наука „Како је Америка деиндустријализовала Европу“ и дугог чланка The Economist  „Како је Европа својом регулативом себе претворила у америчког вазала“

* The Brussels Times: „Посебно алармантно је то што су цене енергије у Европи и даље три до четири пута веће него пре енергетске кризе, а у САД су трошкови енергије порасли само 20%, у Азији још мање“

______________________________________________________________________

             Аутор: Кирил СТРЕЉНИКОВ

             ПОЗНАТИ произвођач батерија и акумулатора – Varta, чија историја датира из 1887. године преживела је два светска рата и уживала култни статус у СССР-у - поднео је захтев за банкрот, а 3.260 његових радника биће отпуштено.

             Није успела да изађе из кризе.

             Власник Рorsche AG, ауто-гигант Volkswagen, планира да отпусти још 200.000 људи, а укупна понуда модела компаније биће смањена за 50%.

             А донедавно се аутомобилска индустрија сматрала окосницом немачке економије јер је генерисала око десет процената БДП-а земље, а сада је у рушевинама. Али немачка аутомобилска индустрија није једина у проблемима — оно што мрси конце многима долази на врата, без куцања.

             Према специјализованој аналитичкој публикацији Blue Lotus Intelligence Brief, „Немачка доживљава своју најгору индустријску и политичку кризу од поновног уједињења“.

             То потврђују и званични подаци: на пример, Удружење немачке индустрије (BDI) објавило је да та земља губи око 15.000 радних места сваког месеца (!).

             Федерална агенција за запошљавање је такође известила да је само у последњих 12 месеци производни сектор земље изгубио 177.000 радних места. А према подацима Немачког економског института (IW), запосленост у производњи достигла је „најнижи ниво у последњој деценији“...

             Немачки економисти предвиђају да ће се, поред тренутних отпуштања, до краја године на улицама у Немачкој наћи још 100.000 људи.

             Ако звезде сијају, а људи се избацују с посла, некоме је то из неког разлога потребно, па су се одмах појавиле теорије које објашњавају зашто.

             Кап која је прелила чашу у „случају  Varta“ била је одлука америчке компаније Apple да пређе на сарадњу са кинеском компанијом. А Apple је дотад генерисала већину прихода немачке компаније.

             Ово се савршено уклапа у званични европски наратив, према којем су кривци за немачке (и све европске) невоље Кинези, који их гуше дампингом, продуктивношћу и иновацијама, и Американци, који их коче царинама и технолошком зависношћу.

             Најодвратнији су им, наравно, Американци (са Кинезима би изашли н крај помоћу протекционистичких мера). Европски медији су препуни публикација попут извештаја Лондонске школе економије и политичких наука „Како је Америка деиндустријализовала Европу“ и дугог чланка The Economist  „Како је Европа својом регулативом себе претворила у америчког вазала“.

             Отпуштеним Европљанима говорe да су Американци осмислили такозвани Закон о смањењу инфлације, познат и као IRA, који нуди стотине милијарди долара субвенција страним произвођачима са високим технологијама који своју производњу пренесу у Сједињене Државе, што „директно доприноси деиндустријализацији Старог света“.

             Истовремено, америчке власти ударају на Европу разним царинама, приморавају је и да преусмери огромна средства из цивилног сектора у одбрану, а истовремено цеде последњи новац из европских фирми преко енергетског монопола који су САД створиле.

             На пример, концерн BASF је саопштио да су му трошкови енергије три до четири пута већи него у 2022. години, а за њега природни гас није само гориво већ и као сировина.

             Тај проблем је разарајући за целу енергетски интензивну немачку индустрију, од металургије до хемијске.

             Како пише The Brussels Times, „Посебно алармантно је то што су цене енергије у Европи и даље три до четири пута веће него пре енергетске кризе, а у САД су трошкови енергије порасли само 20%, у Азији још мање.“

             А најнадреалније је то што ниједан велики лист или ауторитативни извор у Европи не идентификује директно и искрено главни разлог кризе - једнострани раскид са Русијом.

             У самој Немачкој, где се може отићи у затвор због „погрешног мишљења“, једино бизнисмени и стручњаци као појединци — плус неки маргинални извори - о томе пишу:

             „Удео руског гаса до 2022. године био је 55%, сада је мањи од 5%“;

             Европа не може без нафте и гаса из Русије, изјавио је заменик италијанског премијера;

             „Немачки индустријски модел почивао је на три стуба — јефтином руском гасу, кинеској потражњи и јединственом тржишту ЕУ, сада су два оштећена, а трећи није довољан да надокнади губитке“;

             „Немачком влада политичка класа која изгледа више брине о сопственом опстанку него о кризама које поткопавају земљу“;

             „Након прекида испорука руског природног гаса после избијања рата у Украјини, немачки произвођачи су се суочили са знатно вишим ценама електричне енергије и горива од многих међународних конкурената.“

             Путин је безброј пута изјавио да ће Европа починити самоубиство прекидањем веза са Русијом. На пример, 2024. године, у разговору са немачким канцеларом Шолцом, изразио је жаљење што се односи између Русије и Немачке погоршавају због непријатељске политике немачких власти и напоменуо да је Москва „увек стриктно испуњавала своје уговорне обавезе у енергетском сектору и спремна је за обострано корисну сарадњу ако Немачка покаже интересовање“.

             Путин је био спреман да пружи руку Европи, али ако ту руку уједају у нападу беса, исход за оног који уједа - увек је исти.