Премијера документарног филма о великом Сергеју Ожегову – творцу „Речника руског језика“
ЧУВЕНИ ЛИНГВИСТА И ЛЕКСИКОГРАФ РОДИО СЕ 1900. У ТВЕРСКОЈ ГУБЕРНИЈИ
* Прво приказивање документарца уприличено је поводом 125 година од рођења Сергеја Ивановића Ожегова. Филм је реализовао креативни колектив АНО „Центар медијастратегија“ којим руководи Марк БИКОВ. Сниман је на територији Тверске и Ростовске области, као и у Москви
* Председник Централног савета Педагошког друштва Русије Александар БУТУЗОВ: „Речник Ожегова је дело без којег не можемо да живимо — данас док пишемо чланке, припремамо говоре обавезно се обраћамо том делу. Није застарело — то је савремени производ делатности великог мајстора речи“
* Шеф катедре за руски језик Тверског државног универзитета Ирина ГЛАДИЛИНА: „Марина Цветајева написала је књигу ‘Мој Пушкин’, а овде је, по мом мишљењу, у питању ‘Мој Ожегов’. Дивно је ако сваки Рус или човек који говори руски језик има свог Ожегова. Мени је речник Ожегова поклонила наставница руског језика и књижевности у петом разреду. А као постдипломац сам учила од следбеника Сергеја Ивановича. ‘Плејада’ је велика реч, али ми се допада што се та нит не прекида
_________________________________________________________________
СТАНОВНИЦИ руске Тверске области први су имали прилику да виде документарни филм посвећен животу и наслеђу истакнутог лингвисте и лексикографа Сергеја Ожегова.
Избор региона за овај значајан догађај није случајан — управо је Тверска област завичај научника чије је име нераскидиво повезано са једним од најауторитативнијих дела у тој области — са „Речником руског језика“.
Презентација филма уприличена је поводом 125 година од рођења његовог аутора.
Филм је реализовао креативни колектив АНО „Центар медијастратегија“. Снимање је обављено на територији Тверске и Ростовске области, као и у Москви.
о Ожегову четврто је остварење у циклусу „Историја једног суперхероја“. Раније су у том циклусу снимљени филмови о атаману Платову, Јосифу Гурку и Ивану Коњеву, који су приказивани како у Русији, тако и у иностранству, што је омогућило и многим Европљанима да се упознају са улогом Русије у историјским догађајима који се у последње време све чешће прекрајају под утицајем заинтересованих земаља.
У свечаној сали Тверског обласног института за усавршавање предавача, који је био организатор пројекције, окупиле су се десетине гледалаца — студенти филологије и новинарства, наставници руског језика, стручњаци, као и сви заинтересовани, како би међу првима погледали документарни филм о свом великом земљаку — Сергеју Ожегову.
Филм говори о огромном утицају Ожегова на развој и очување руског језика и о томе како је сам Ожегов постао прави херој савременог доба.
Сви јунаци циклуса „Историја једног суперхероја“, прославили су Русију и у иностранству.
Сергеј Ожегов је састављач речника који се и данас користи у Србији, Републици Српској, Бугарској, Црној Гори и другим европским земљама.
Сергеј Иванович Ожегов
- Сергеј Иванович дао је значајан допринос развоју руског језика. За нас је важно да приказујемо управо наше домаће суперхероје, који су дали велики допринос развоју и промоцији руског језика, рекао је директор АНО „Центар медијастратегија“ Марк Биков.
Учесници и стручњаци су на презентацији филма истицали огромну вредност делатности Ожегова, наглашавајући да је његов речник и даље савремено и тражено средство.
„То је дело без којег не можемо да живимо — данас пишемо чланке, припремамо говоре и обавезно се обраћамо том делу. Није застарело — то је савремени производ делатности великог мајстора речи“, истакао је председник Централног савета Педагошког друштва Русије Александар Бутузов.
Један од стручњака у филму — руководилац Катедре за руски језик Тверског државног универзитета Ирина Гладилина — захвалила је ауторима филма, нагласивши актуелност и значај теме:
„Марина Цветајева једном је написала књигу ‘Мој Пушкин’, а овде је, по мом мишљењу, у питању ‘Мој Ожегов’. Дивно је ако сваки Рус или човек који говори руски језик има свог Ожегова — било да је то Сергеј Иванович Ожегов или Ожеговљев речник. Мени је речник Ожегова поклонила наставница руског језика и књижевности у петом разреду. А као постдипломац учила сам код следбеника Сергеја Ивановича и данас могу да се убројим међу руске научнике који се залажу за чистоћу руског језика. ‘Плејада’ је велика реч, али ми се допада што се та нит не прекида. Када о томе причам својим студентима, надам се да се и они осећају помало као сродници Ожегова“, рекла је Гладилина.
Још један говорник у филму — заменик директора Тверског обласног института за усавршавање предавача Глеб Сафонов — истакао је: „Морамо да познајемо своје хероје, морамо да знамо историјске личности које су стварале и чувале нашу културу, а овај филм је управо о томе — о човеку који је веома снажно повезан са Тверским крајем.“
Он је подсетио да је управо Ожегов поставио основе проучавања културе говора у Институту за руски језик Академије наука јер је баш за време његовог рада језик почео да се посматра не само као предмет филологије, већ и као инструмент друштвеног живота.
Учесници разговора о Ожегову и његовом
делу након премијере документарца
На иницијативу лингвисте основани су часопис „Руска реч“ и Саветодавна служба за питања правилности руског говора.
Први Ожеговљев речник одштампан је на папиру произведеном у Каменској фабрици папира и картона, која се налази у његовом завичају.
Ова и друге мање познате чињенице из живота лингвисте изазвале су велико интересовање окупљене омладине.
Филм о Сергеју Ожегову има за циљ да подсети на важност очувања језичког наслеђа и да инспирише нове генерације у проучавању и развоју богатства руског језика.
Стручњаци у филму били су: унука Ожегова Јекатерина Ожегова, заменица председника Комитета Савета Федерације Федералне скупштине РФ за науку, образовање и културу Људмила Скаковскаja, прва заменица председника Комитета Државне думе за културу Eлена Драпеко, копредседница Зиновјевског клуба и руководилац Међународног научно-образовног центра „Зиновјев“ при Московском државном универзитету „Ломоносов“ Олга Зиновјева, руководилац Катедре за руски језик Тверског државног универзитета Ирина Гладилина, међународни новинар, продуцент документарног филма, генерални директор Београдског медијског центра „Руски експрес“ Горан Шимпрага и предавач Института за стране језике у Хулунбуиру (Кина) Го Ђингхан и други.
Сергеј Иванович Ожегов рођен је 22. септембра 1900. године (по старом календару 9. септембра) у насељу Камено (данас Кувшиново) Тверске губерније. Са девет година преселио се са породицом у Санкт Петербург.
По завршетку гимназије уписао је Петроградски универзитет, али је у децембру 1918. године напустио студије и добровољно ступио у Црвену армију.
После службе наставио је школовање на Филолошком факултету Петроградског универзитета. Године 1926. завршио је студије и био препоручен за постдипломске студије. Тамо је проучавао историју руског књижевног језика, упознавао древне и савремене језике и слушао предавања истакнутих лингвиста.
Неколико година касније Сергеј Ожегов је почео да предаје на московским високошколским установама и постао научни сарадник Института за лингвистику Академије наука СССР-а.
Најпознатије дело лингвисте је управо „Речник руског језика“.
Сергеј Иванович радио је на њему до краја живота, усавршавајући садржај и структуру. За његовог живота објављено је шест издања.
Године 1964. Ожегов је одлучио да припреми ново, прерађено издање, али није стигао да га заврши.
Његов рад наставила је Наталија Шведова, која је уносила нове групе речи, значења, фразеологизме и граматичке податке, одражавајући живе процесе у руском језику.
Ово издање и данас је у употреби не само у Русији, већ је широко познато и широм света.
https://mail.google.com/mail/u/0/?tab=rm&ogbl#inbox/FMfcgzQdzwGBblvwRvwr...
