У Русији почело јавно вагање: Да ли нас је Трамп преварио са „духом Енкориџа“
„ДУХА“ ИЗ БОЦЕ ПУСТИО МИНИСТАР СПОЉНИХ ПОСЛОВА РФ СЕРГЕЈ ЛАВРОВ
* Сергеј ЛАВРОВ је први проговорио, а указао је: „У Енкориџу смо прихватили понуду Сједињених Држава. Притом смо прихватили задатак решавања украјинског питања и кретања ка пуној, широкој, обострано корисној сарадњи. А засад, у пракси, све изгледа обрнуто (од договореног на Аљасци)“
* Већ направљен салдо: није дошло ни до једног јединог ублажавања америчких санкција — напротив, уведене су и двема руским нафтним компанијама; не престају ни заплене руских танкера; траје и „нокаутирање“ руских пријатеља једног по једног: хапшење Мадура; „дављење“ Кубе, плус нови војни притисак на Иран. У току је и притисак (не без успеха) на Индију са присиљавањем да не купује руску нафту...
* Важно је да избегнемо да поново будемо преварени. Јер, очигледна је жеља САД да Русији, под маском споразума на Аљасци, нанесу максималну економску и војну штету. Поготово ако се гледају дела, а не само речи
___________________________________________________________________
Аутор: Дмитриј ПОПОВ
ОВО се никада раније није десило, а ево га опет.
„Опет су нас преварили.“ Или можда још нису, зар не?
Ако се нисте одмаах досетили, ја ово о „духу Енкориџа“.
Што је више пословни представник Русије, Кирил Дмитријев, говорио о конструктивној природи свог дијалога са америчким пословним представницима и светлим изгледима за сарадњу између две силе, то су Трампови поступци изгледали чудније.
Није дошло ни до једног јединог ублажавања санкција — напротив, оне су уведене двема руским нафтним компанијама. Не престају ни заплене наших танкера.
Траје и „нокаутирање“ руских пријатеља једног по једног: хапшење Мадура са кршењем свих међународних норми, потчињавањем Венецуеле, „дављењем“ Кубе и новим војним притиском на Иран. У току је и притисак (не без успеха) на Индију са присиљавањем да не купује руску нафту.
А о свему овоме донедавно нико из Москве није гласно говорио на званичном нивоу. Само једна ствар се понављала као мантра: дух Анкориџа и даље живи.
Али, сада је Сергеј Лавров проговорио: „У Енкориџу смо прихватили понуду Сједињених Држава. <...> Притом смо прихватили задатак решавања украјинског питања и кретања ка пуној, широкој, обострано корисној сарадњи. За сада, у пракси, све изгледа обрнуто.“
Сећате се како је, не тако давно, било уобичајено рећи да је Украјина навучена да се бори против Русије помоћу шаргарепе обећања придруживања ЕУ и НАТО-у. Обећањима која нико није намеравао да испуни. А на недавном састанку у Кремљу са америчком делегацијом, „разматране су перспективе развоја руско-америчких односа на основу огромног потенцијала земаља у многим областима“.
Звучи познато?
Одмах након Лавровљевог говора, Песков је објаснио да „дух Енкориџа“ укључује цео скуп ствари око којих је међу Русима и Американцима на Аљасци успостављено разумевање: „...постоји низ разумевања која су постигнута у Енкориџу, која су изречена чак и пре Енкориџа, током посете господина Виткофа Москви. Након тога је потреба за самитом постала хитна. Стога, тај скуп разумевања и чини дух Енкориџа.
После Пескова, руски амбасадор у САД, Даричев, на неки начин је дезавуисао Лавровљеву оштру изјаву да смо, у суштини, преварени у Енкориџу: „Најважнији је дух Енкориџа јер смо у стању да постижемо споразуме засноване на међусобном поштовању и уважавању интереса.“
Који су споразуми постигнути и како се спроводе?
О да, то не би требало да знамо; Русија је против мегафон-дипломатије...
Подела мишљења у руководству Русије поводом „духа Енкориџа“ – око тога да ли је жив или мртав - теоретски би могла бити дипломатска игра. А можда и истински раскол.
Важно је да избегнемо да поново будемо преварени. Јер, очигледна је жеља САД да Русији, под маском споразума на Аљасци, нанесу максималну економску и војну штету. Поготово ако се гледају дела, а не само речи.
