Било би добро да се Романови данас жене - Рускињама

ИНТЕРВЈУ СА ВЕЛИКОМ КНЕГИЊОМ МАРИЈОМ ВЛАДИМИРОВНОМ,

КОЈА ЈЕ ГЛАВА РУСКОГ ИМПЕРАТОРСКОГ ДОМА (1)

Велика кнегиња: „Отаџбина и народ увек су изнад наших личних интереса“

• И дом Романових и друге династије и сви владари, без изузетка, учинили су своје најжалосније грешке онда када су се због ових или оних разлога удаљавали од свог народа и престајали да разумевају његове наде и очекивања. А сва велика остварења била су плод јединства власти и народа 
• Ако желимо да смањимо број својих грешака, морамо константно да анализирамо искуство предака и свој сопствени живот. Сем тога треба умети праштати и молити за опроштај својих грехова и мана
• Идеја монархије је вечна. Например, у Римској држави република је својевремено заменила монархију за читавих петсто година Затим је у време Јулија Цезар почео процес обнављања монархистичког начела
• Данас живимо у републичком систему. Руски Императорски Дом је апсолутно лојалан према таквом народном избору, Уставу и државној власти. И ја и мој син смо грађани Русије и покорни њеним законима. Али, уверени смо да ће идеја легитимне монархије бити потребна у будућности
• Наш задатак је - да не допустимо да се угаси историјска династија и духовне вредности које она остварује, везу савремености са историјом
• Руски Императорски Дом је био приморан да, због разлога који не зависе од њега, проведе неколико деценија у изгнанству, па би данас било важно да нове генерације династије нађу животне сапутнице у родној земљи. Међутим, за реформу брачног законодавства Руског Императорског Дома потребан је и блaгослов Цркве

Разговарала: Људмила Глазкова

        ПРЕ 400 година на царски престо изабран је Михаил Романов који је зачео истоимену династију. Какво значење има овај историјски датум за данашњу Русију?

       О томе је Људмили Глазковој говорила Велика Кнегиња Марија Владимировна, која се налази на челу Руског Императорског Дома

       Ваше Височанство, шта значи тај датум за нашу државу?

       - Прослављамо четворовековни јубилеј општенародне победе у Смутно време у оквиру којег 400-годишњица ступања династије на престо апсолутно заузима своје праведно и достојно место. Одлука Великог црквеног и земског сабора 1613. године о позиву рода Романових на престо била је кулминација и потврда резултата национално-ослободилачке борбе. Она је обезбедила обнављање државности, законитог наслеђа и легитимности.

       Како се јубилеј прославља у нашој земљи?

       - У свим регионима се одржавају разне манифестације у којима учествују представници државне власти, свештенство, друштвене организације, посленици науке и културе и много сународника најразличитијих погледа и уверења. Та делатност показује да људи високо цене своју историју, имају осећај припадности сећањима на догађаје који су у будућим вековима одредили судбину Русије.

       Али, замолила бих сваког да се не заноси забавом, концертима, банкетима и подизањем споменика. Наравно, то је такође потребно, али умерено и скромно да би се подигли дух и расположење. Ипак, главно место треба да има социјална и образовна активност.

       Многи наши суграђани не живе лако. Код њих ће помпезне манифестације изазвати разочарење. Прослављање светитеља и хероја из прошлости првенствено треба да се оваплоти у доброчинствима и милосрђу посвећеним сећању на њих. Дајте да истакнутим прецима подигнемо споменике не само и не толико на трговима колико, пре свега, у нашим срцима. 

       У време владавине Романових, Русија је постала једна од најмоћнијих и најутицајнијих држава у свету. Али, неоспорно је и да су грешке Руског царског дома довеле до револуције 1917. године, која је срушила империју. Сматрате ли да су историчари и политичари урадили исцрпну анализу тих грешака, и ако јесу, онда у чему се оне састоје?

       - У свету нема ничег апсолутно беспрекорног и савршеног. Ако желимо да смањимо број својих грешака, морамо константно да анализирамо искуство предака и свој сопствени живот. Сем тога треба умети праштати и молити за опроштај својих грехова и мана.

       Ми имамо чиме да се поносимо, а имамо због чега и да се кајемо. О грешкама и достигнућима наше династије може се бесконачно говорити. Та анализа никада неће бити исцрпљена. У историји се ретко нешто дешава линијски. Неке победе се касније преобразе у страшне поразе, а некад низ неуспеха на крају доведе до позитивног финала. То постаје јасно много година касније, а понекад и по протеку векова.

Са Владимиром Путином

       Биће праведније да не разматрамо поједине промашаје већ да кажемо најпринципијелнију ствар: и дом Романових и друге династије и сви владари, без изузетка, учинили су своје најжалосније грешке онда када су се због ових или оних разлога удаљавали од свог народа и престајали да разумевају његове наде и очекивања. А сва велика остварења била су плод јединства власти и народа.  

       Према дијалектичком материјализму, историја се спирално развија. Нисам сигурна да ви делите такав став. Али ипак, реалност је да се европске монархије чак и у 21. веку добро осећају и да су се адаптирале у духу времена...

       - Схватање историје као развоја по спирали уопште је својствено дијалектици и не само њеном материјалистичком правцу.

       У свету постоје вечни принципи који се у сваком новом добу оваплоћују у обновљеним формама. Идеја монархије – државе-породице на челу са наследним царем или царицом, као оцем или мајком нације - такође је вечна. Она је много пута преживљавала периоде успона и пада, али никада није умирала и неће умрети док човечанство постоји. Например, у Римској држави република је својевремено заменила монархију за читавих петсто година Затим је у време Јулија Цезар почео процес обнављања монархистичког начела.

       У Средњем веку у Европи се римска монархистичка традиција поново отелотворила у Светој Римској империји коју је основао Карло Велики. Ипак, на територији подељене Италије монархије су вековима биле у суседству са републикама. Уједињење Италије у XIX веку десило се на монархистичкој основи. После Другог светског рата народ се на референдуму определио за републику. Ко зна како ће бити у будућности?

       Од оснивања државе, током више од хиљаду година, Русија је непрекидно следила углавном монархистичке идеале. Истовремено су у њеним границама неколико векова постојале Новгородска и Псковска република.

       Данас живимо у републичком систему. Руски Императорски Дом је апсолутно лојалан према таквом народном избору, Уставу и државној власти. И ја и мој син смо грађани Русије покорни њеним законима. Али, уверени смо да ће идеја легитимне монархије бити потребна у будућности. Наш задатак је - да не допустимо да се угаси историјска династија и духовне вредности које она остварује, веза савремености са историјом.

Са сином Георгијем и С. Медведевом на освећењу православне цркве у Шпанији

       Данас је постало правило оно што је било незамисливо пре сто година, а бракови наследника круне са представницима обичних слојева дају нов животни импулс многим династијама. Не умањује ли то статус монархија?

       - Уистину, већина краљевских кућа, укључујући и владајуће, одрекла се од захтева родне припадности бракова. Код Романових он за сада остаје на снази. Можда ће се он и код нас некад променити. Сваки закон је условљен одређеним историјским околностима и може еволуирати. Најважније је да се очува опште поштовање права, да се не нарушавају постојећи закони док се не промене на легалан начин.

       Ја не видим никакво понижење монархистичког принципа у браковима са „нецарским“ особама. У Русији је захтев за родну припадност бракова за чланове императорског дома увео тек у  XIX веку император Александар I. А то уопште не значи да су у претходним периодима руски цареви били у нечему лошији.

       У многим славним династијама забрана за бракове без родне припадности уопште никад није постојала, као например у Великој Британији. И сви Романови су – потомци императора Петра I Великог и Јекатерине I, жене најобичнијег, чак не племићког порекла.  

       Као прво, Александар I је донео анекс уз закон о наслеђивању престола и ограничио права супруга без родне припадности и потомства у условима и представама о животу, који су другачији од данашњих. Друго, стране принцезе које су од детињства васпитаване у традицији других народа, улазећи у брак са члановима дома Романових и долазећи у Русију имале су могућност да се прилагоде новој Отаџбини и да се у потпуности сроде с њеним интересима.

       Данас када је Руски Императорски Дом био приморан да, због разлога који не зависе од њега, проведе неколико деценија у изгнанству било би важно да нове генерације династије нађу животне сапутнице у родној земљи. Ми никада нисмо прекидали духовне и културне везе са Отаџбином, али дуготрајни боравак у иностранству неизбежно оставља свој траг. Могуће је да би било пожељно појављивање супруга – сународница способних да помогну свеобухватној интеграцији у савремени руски живот у садашњој историјској ситуацији. Још 20.-их и 30.-их година прошлога века о томе је писао верни пријатељ и духовник наше породице, данас канонизовани Црквени светитељ Јован Шангајски и Сан-Франциски.

       Међутим, само на утврђен начин могуће је уношење измена у законодавство династије. Ми смо верском заклетвом обавезани да поштујемо породичне смернице и зато је за реформу брачног законодавства Руског Императорског Дома, сем воље домаћина, потребан и благослов Цркве.

       (Следи наставак)

       Превела Ксенија Трајковић