Претио ми је Јеврем Брковић

ШТА ШТАМПА ШТАМПА

ПУБЛИЦИСТА И НОВИНАР БУДО СИМОНОВИЋ ОПТУЖИО ДУКЉАНСКОГ КЊИЖЕВНИКА – ПОДГОРИЧКИ ДАН

Јеврем Брковић

• Без икаквог увода и представљања отпочеле су псовке, и пријетње и увреде да сам смеће четничко и издајничко, да смо ја и мој брат највећи издајници Црне Горе, као и да ће ме због тога што пишем стићи казна која стиже издајнике и непријатеље Црне Горе
• Симоновић слути да је телефонски позив уследио након рекламе за пето издање његове књиге „Зеко Мали” у којој „удара на упорне покушаје да се заташка она мрачна, тиранска и злотворска, злочиначка и геноцидна страница у биографији првог црногорског световног владара из династије Петровић, његовог крволочног и немилосрдног брата, „великог” војводе Мирка, и његовог бездушног и безобзирног наследника књаза и краља Николе"

        НОВИНАР Будо Симоновић саопштио је како му је јуче неко са броја телефона књижевника Јеврема Брковића пријетио и вријеђао га говорећи да је смеће четничко и издајничко. Он наводи да му је позив са тог броја упућен 14. јуна, у 9 часова и 49 минута.

        – Нијесам ни обратио паж­њу на број са којег је позив стигао, јавио сам се, а са друге стране се огласио мушкарац. Без икаквог увода и представљања отпочеле су псовке, и пријетње и увреде да сам смеће четничко и издајничко, да смо ја и мој брат највећи издајници Црне Горе, као и да ће ме због тога што пишем стићи казна која стиже издајнике и непријатеље Црне Горе.

        Прекинуо сам бараж у којем су спомињани Србија, Слободан Милошевић и још којешта, и упитао незнанца да он то случајно није себе замијенио са мном. Прекинуо је везу, а мени је на дисплеју остао уписан број фиксног телефона који ми се одмах учинио однекуд познат.

        Окренуо сам број телефона информација 1181, казао љубазној службеници како имам регистрован пози са броја из Подгорице и замолио је да ми каже адресу и име власника телефона. Није тражила објашњење ко сам ни зашто тражим те податке (накнадно сам утврдио да је дужна да те податке даје свима који их траже), већ ми је за пар секунди издиктирала информацију од које сам се просто следио и нијесам се, чини ми се, како ваља ни захвалио љубазној „поштарки”: „Телефон је власништво Јеврема Брковића, Улица обала Рибнице, број 8 – Подгорица”.

        Занијемио сам од чуда: да ли је могуће да се један, како се грлато представља, велики писац, пјесник, хуманиста, демократа европских погледа и назора, оснивач и први предсједник тзв. Дукљанске академије наука и умјетности, уз то и новинар од искона, оснивач и главни уредник „чувеног” ЦКЛ-а, човјек који је и сам осјетио како бије мафија, човјек пред чијим је очима, пред чијим је кућним прагом – због њега – живот изгубио један млади, недужни човјек док је покушавао да га одбрани и отме из руку батинаша – да ли је могуће да се и тај човјек и сам бави тим нечасним, прљавим послом, пријетњама и притисцима на новинаре, на неистомишљенике – рекао је Симоновић.

        Да све буде чудније, како додаје, Брковића никада ничим није задужио да му тако узвраћа.

Будо Симоновић (лево)

        – А у неко вријеме, кад је он био велики Југословен и Србин, чак сам и долазио у његову кућу, управо у тај стан на Обали Рибнице, број 8. Нијесам касније реаговао ни на његове упорне провокације док ми је, у доба кад је био у тобожњем егзилу у Загребу, упорно слао своје памфлет-књиге, чак ни потом кад је пљувао по мени у свом ЦКЛ-у. Само сам једном, на питање колеге Марка Новаковића у његовој емисији на телевизији „Монтена” – да ли ћу одговарати на неки од тих памфлета у ЦКЛ-у, казао да ми не пада на памет да умачем перо у ту пљуцу Јеврема Брковића и да ћу то учинити само ако ме, којим случајем, нешто похвале јер бих онда морао да се правдам пред часним људима.

        Услиједио је „гром и пакао”, прича на двије стране о„трагично неписменом Буду Симоновићу”, пљувачки текст, залуду доброг писца, Брковићевог истомишљеника (нећу му споменути име јер више није међу живима), али се ни на то нијесам освртао, иако је тамо стајала чак и оптужба да сам плагијатор, да сам, тобож, за једну своју књигу украо наслов од потписника тог памфлета – казао је Симоновић.

        Истиче како слути да је јучерашњи телефонски позив услиједио након рекламе за пето издање његове књиге „Зеко Мали” коју ових дана објављује „Дан”, а у којој, како појашњава „удара на упорне покушаје да се заташка она мрачна, тиранска и злотворска, злочиначка и геноцидна страница у биографији првог црногорског свјетовног владара из династије Петровић, његовог крволочног и немилосрдног брата, „великог” војводе Мирка, и његовог бездушног и безобзирног наследника књаза и краља Николе".

        - Нећу, наравно, правити посебну кривичну пријаву противу Јеврема Брковића – за државног тужиоца, ако је прави, и ово је довољно – и тражити заштиту због пријетњи, притисака и узнемиравања – али је сада, надам се, и истражн­им органима који се баве нападима на новинаре, који истражују случајеве притисака, пријетњи, физичк­их напада, подметнутих пожара, а нарочито онима који се, како тврде, свим силама труде да открију ко је убио Душка Јовановића и ко стоји иза тог злочина, сада бар мало лакше да усмјере своју истрагу.

        - Што се мене тиче: све што дође, ја сам му наредан. Вол­ио бих да и Брковић и сви његови истомишљеници, ако их има, заоштре перо и јавно кажу шта сам слагао, шта није истина у књизи о наличју владавине књаза Данила – да ми аргументима докажу зашто је потребно и послије више од 150 година жмурити пред истином, величати оно чега се други,часни и поштени стиде – поручио је Симоновић.

        М.В.Ракчевић

Позивао и „Октоих”

        – Недуго послије пријетећег и псовачког позива са телефона Јеврема Брковића, јавио ми се и издавач књиге „Зеко Мали”, Радомир Уљаревић и казао да је са истог броја и њима стигла увредљива порука и пријетња због тога што блате Црну Гору објављујући то „четничко смеће” од књиге Буда Симоновића. Кад су га из „Октоиха”позвали да јавно каже, напише и аргументовано демантује оно што је нетачно у тој књизи, „позивар” је прекинуо везу – казао је Симоновић.

Брковић: Симоновић измишља

        Књижевник Јеврем Брковић је у изјави за наш лист негирао да је звао Буда Симоновића и да му је пријетио.

        – То је најобичнија лаж и измишљотина. Дајем часну ријеч да га нијесам звао и да ми није никад ни падало на памет да га зовем. то су некакве небулозе које не треба објављивати. Претпостављам да Симоновићу треба мало рекламе за књигу која му је тренутно у продаји, па измишља разне ствари – рекао је Брковић.