Због чега монтенегринска србомржња све више личи на хрватску србомржњу?

СТИГЛИ ВЕЋ ДОТЛЕ ДА ИМАЈУ „ЦРНОГОРСКУ ХРАНУ” И ДА СРБЕ ИЗБАЦУЈУ ИЗ „ЦРНОГОРСКИХ РЕСТОРАНА”

         ПРВО је била утакмица на Цетињу на којој су монтенего-навијачи скандирали ово што се све ређе чује и у Сплиту и у Загребу: „Убиј, закољи, да Србин не постоји”.

         Потом је, пре два дана, у Његушима, извесни Мило Кадија из свог монтенегринског етно-села избацио Српкињу из Подгорице и њених петоро деце и монахињу СПЦ, која је била са њима. Уз усташку „аргументацију”: Срби немају шта да траже у мом ресторану.

         Заправо: пре свега овога су били и Секула Дрљевић, и Тито са црногорском нацијом, и Ђукановићев и Соланин референдум...

 

Часлав КОПРИВИЦА, професор на Факултету политичких наука у Београду

Овакву мржњу према Србима гледали смо у Хрватској и Босни

• Имамо патолошку ситуацију да потомци оних који су правили некадашњу српску државу Црну Гору, чији су се преци до пре неку деценију сматрали најбољим Србима, сад себе дефинишу, не само као оне који нису Срби, већ као оне који ће доказати своје црногорство тиме што ће мрзети Србе 
• Србија готово да ништа не чини за Србе у Црној Гори, а подгоричке власти су добиле сигнал са Запада да са Србима могу да раде шта хоће јер су препуштени себи. Дакле, држава Србија мора да стави до знања свима и у Црној Гори и на Западу да се нико више тако не може понашати према Србима. То је прво и најважније

         ТО што сада гледамо у Црној Гори, већ смо гледали у Хрватској и БиХ.

         Што су мање разлике између изворног ентитета оних који сада мрзе српски ентитет и новог ентитета који се пројектује, потребно је уложити више напора да се направи разлика у емоцијама између Срба и новоконструисаних нација.

         Пошто је веома мала културна и свака друга разлика између српства и пројектованог националног црногорства, онда је утолико потребан већи напор. Како тај рационални напор не даје жељене резултате, потребни су ирационални, односно мржња.

         Јер, имате патолошку ситуацију да потомци оних који су правили некадашњу српску државу Црну Гору, чији су се преци до пре неку деценију сматрали најбољим Србима, сад себе дефинишу, не само као оне који нису Срби, већ као оне који ће доказати своје црногорство тиме што ће мрзети Србе. 

         Сад се чак и предмети и храна проглашавају црногорским, те у ресторану не може бити ничег што Срби могу да пробају, јер, боже мој, то носи предзнак „црногорски“.

         Ирационалност коју смо гледали у Хрватској и БиХ  се само понавља, а утолико је већа и гротескнија уколико су културне разллике мање – а овде готово да не постоје.

         Проблем са новим ентитетом у Црној Гори је у томе што се заснива на негацији онога што су им преци. Пошто он у својој сржи садржи негацију и мржњу, онда се он мора испољавати, потврђивати и активно вршити.

         То ће бити тако све док се не учини нешто да схвате да се према Србима у Црној Гори не могу тако понашати. Морају да се дозову памети, а и да се сете ко су им преци.

         Држава Србија би, прво, требало да буде много озбиљнија у заштити Срба у Црној Гори. Откако се Црна Гора отцепила на неправан начин, референдумом који је покраден, Срби у Црној Гори су препуштени себи самима.

         Србија тамо готово да ништа не чини, а подгоричке власти су добиле сигнал са Запада да са Србима могу да раде шта хоће јер су препуштени себи. Дакле, држава Србија мора да стави до знања свима и у Црној Гори и на Западу да се нико више тако не може понашати према Србима. То је прво и најважније.

 

Желидраг НИКЧЕВИЋ, бивши министар у савезној влади, један од водећих интелектуалаца у Црној Гори

Вехабије на Цетињу ужасава и сама помисао да су Срби на Цетињу домаћи

• Нема сумње да режим у Црној Гори спроводи неку врсту одвратног етничког чишћења. То је некаква имитација онога што су радили у Хрватској, БиХ и на Косову и Метохији, али у границама данашњих црногорских могућности, јер не могу да прибегну директним стварима као Албанци на Косову

         ОВО није појединачни инцидент, већ врло чест рефлекс политике према Србима коју већ 15 година спроводи режим Ђукановића и Кривокапића.

         Можда се то из Србије не види добро, или неко неће да то зна, јер му је тешко да прихвати одговорност за заштиту својих сународника, као што то раде све озбиљне државе и народи.

         Нема сумње да режим у Црној Гори спроводи неку врсту одвратног етничког чишћења. То је некаква имитација онога што су радили у Хрватској, БиХ и на Косову и Метохији, али у границама данашњих црногорских могућности, јер не могу да прибегну директним стварима као Албанци на Косову!

         Врло је озбиљна и кукавичка ствар – прогон жена и деце, па би званична Србија морала озбиљно и енергично да се позабави заштитом својих сународника. Јер, понављам, то нису инциденти, него честе појаве.

         Вехабије на Цетињу још и могу да истрпе Србе као госте, али их ужасава помисао да су Срби на Цетињу домаћи.

         А то је поента: Срби у Црној Гори су на своме и то их нервира, па прибегавају оваквим стварима.

 

Андрија МАНДИЋ, лидер Нове српске демократије

Очекујемо да државни тужилац Кадију ухапси, а његов етно-објекат затвори

• Ово што се дешава српском народу у Црној Гори поприма обележја онога што је виђено још једино у Немачкој пре почетка Другог светског рата
• Нас посебно боли што је мржња усмерена највише према Србима из Црне Горе, више него према Србима који у Црну Гору долазе као гости. Њих могу и да прихвате, како каже овај Кадија, да сарађују са њима. Али, да Срби који овде живе траже своја права и желе да се не разликују од својих сународника у Србији или Републици Српској - то их иритира као што црвена марама у кориди иритира познату животињу

         ОВО што се десило у Његушима није ништа ново од стране црногорских шовиниста. Недавно је на Цетињу била утакмица између Србије и Црне Горе, а међу навијачима је била иста група којој претпостављам да припада и овај Кадија. Та група је скандирала: `Убиј, закољи, да Србин не постоји`.

         Шовинизам је системски и он има директну заштиту актуелне власти. Од 1991. године постоји тзв режимски шовинизам који је у функцији одбране власти.

         Ово што се дешава српском народу у Црној Гори поприма обележја онога што је виђено још једино у Немачкој пре почетка Другог светског рата.

         Нас посебно боли што је мржња усмерена највише према Србима из Црне Горе, више него према Србима који у Црну Гору долазе као гости. Њих могу и да прихвате, како каже овај Кадија, да сарађују са њима. Али, да Срби који овде живе траже своја права и желе да се не разликују од својих сународника у Србији или Републици Српској - то их иритира као што црвена марама у кориди иритира познату животињу.

         У Црној Гори је увек постојао мали број људи којима су Ватикан, Беч и Загреб били ближи него Београд. Чак и у време Његошево, било је људи који су желели да окрену курс политике у том правцу. Између два рата, текстописац дела црногорске химне, Секула Дрљевић, причао је исто што прича Кадија.

         Постојале су и црногорске усташе које је предводио управо Дрљевић. Али, ту је значајно да број таквих људи никада није прешао један до два одсто укупног броја становника.

         Али, у време Мила Ђукановића је на превару узета власт и државна политика сада охрабрује, оснажује и у сваком погледу усмерава шовинистичке акције те групе људи.

         Циљ је да се од она два процента направи већинско расположење у ЦГ, али то је узалудан посао и верујем да ће се ствари вратити у природан ток -  шовиниста попут Кадије биће и даље, али ће реакција државе убудуће бити снажна, брза и ефикасна.

         Очекујемо да државни тужилац приведе тог човека правди, да буде ухапшен, а објекат затворен, и да се према Кадији примени закон о спречавању ширења верске и националне мржње.

         Дакле, очекујемо једино да се примени закон - да би људи сличних склоности били упозорени да не могу да раде то што раде.      

 

Др Момчило ВУКСАНОВИЋ, председник Српског националног вијећа

Србомржња је у Црној Гори сваког дана све израженија

• Главни пројекат државе Црне Горе - наравно не јавни - није демократизација и уређење државе нити њено приступање Европској унији већ тиха и сигурна асимилација Срба у националне Црногорце
• Одговорност за садашњи положај Срба у Црној Гори сносе како политички представници Срба тако и институције Републике Србије. У протеклом времену имали су исту потребу да се допадну својим налогодавцима и не поствљају идентитетска питања и нарочито не статусна питања Срба у Црној Гори. Тако је положај Срба у Црној Гори спуштен на најнижи могући ниво

         У ЦРНОЈ Гори не постоји србофобија већ србомржња и она је као појава сваког дана све израженија.

         Некада су то били појединачни и неосмишљени случајеви исказивања отвореног непријатељства и нетрпељивости, док је данас то много чешћа појава која нарочито на масовније посећеним манифестацијама кулминира шовинистичким и фашистичким порукама и претњама.

         Зашто је то тако - није тешко одговорити.

         Срби у Црној Гори као национална заједница веома су неорганизовани и препуштени сами себи. Главни пројекат државе Црне Горе - наравно не јавни - није демократизација и уређење државе нити њено приступање Европској унији већ тиха и сигурна асимилација Срба у националне Црногорце.

         Од самостаљивања Црне Горе па до данас, кроз доношење Устава и готово сва законска решења, ограничавају се права и слободе српског народа. Једино још српски народ нема решен уставно-правни статус.

         Срби немају могућност да користе Уставом гарантована права која припадају мањинским народима, али ни могућност да користе ни делић онога што је за себе остварила црногорска национална заједница.

         Одговорност за овакав положај Срба у Црној Гори сносе како политички представници Срба тако и институције Републике Србије.

         У протеклом времену имали су исту потребу да се допадну својим налогодавцима и не поствљају идентитетска питања и нарочито не статусна питања Срба у Црној Гори. Тако је положај Срба у Црној Гори спуштен на најнижи могући ниво.

         Овакве појаве изазивају неспокојство и страх толико велики да Срби у Црној Гори не смеју јавно саопштавати своју националну припадност што у скором будућем времену води у сигурну асимилацију.

 

         Диана Милошевић