УРС: Чанак се игра ватром

УЈЕДИЊЕНИ РЕГИОНИ СРБИЈЕ ПРОЗВАЛИ ЛИДЕРА ЛСВ

ЗБОГ ПОКУШАЈА ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ „ПИТАЊА ВОЈВОДИНЕ“

• Чанак нуди сценарио много пута виђен у протеклих двадесет година, да се због дневнополитичких потреба интрнационализује неко питање и стварају тензије. Сви добро знамо како то завршава
• Чанак сада из циркусантско-маркетиншких разлога предлаже интернационализацију питања Војводине, а претходној Влади није ни једном поставио кључно питање: зашто се не донесе Закон о финансирању надлежности Војводине?
• Питање Војводине не постоји - она је аутономна покрајина у саставу Србије, са јасним надлежностима, правима и обавезама. То што Војводина није искористила сва своја права није питање за међународну заједницу, већ за „професионалне борце за децентрализацију“ који ватреним говорима стварају привид своје борбе, у републичкој Скупштини су ћутали, а у пракси нису учинили ништа за Војводину
• Може бити да Чанак и његова странка, као незаобилазни фактор у покрајинској Влади, осећају стид што је Војводина први пут од присаједињења имала нижи бруто друштвени производ од републичког просека, па покушавају да скрену пажњу са кључног питања за све грађане Војводине: ди су наши новци?
• Нашао је најопаснију игру - игру ватром. А на питање „ди су наши новци“ Чанак ће морати да одговори, пре или касније, свидело се то њему или не

        ИЗЈАВЕ Ненада Чанка, Председника ЛСВ последњих  неколико дана веома су вреле, чак  и за ове августовске дане. Много више од његових изјава чуди тишина која долази од многих актера на политичкој сцени Србије, у првом реду од актуелне војвођанске власти.

        Нико не пита Ненада Чанка што тек сада, шест година после доношења Устава потпуно бесмислено тражи интернационализацију војвођанског питања. Нико му не поставља питање: шта заправо предлаже, какав облик аутономије Војводина заслужује, да ли треба регионализовати Србију итд. Све време чујемо „не може, не дамо, доста је било“. Шта то „не може“, шта ко хоће да отме, па „не дамо“, ко кога тлачи, па је „доста било“?

        Одговоран политичар, којем је заиста стало до Војводине и свих региона Србије, за све ове године председниковања Националним саветом за децентрализацију покренуо би овај процес. Покренуо би, такође, дијалог о уставним променама које би биле јасна пројекција какву Србију желимо, односно какав положај Аутономна покрајина Војводина, али и други региони, у Србији треба да имају. Пре уласка у широку расправу (која је, истини за вољу, изостала приликом доношења актуелног Устава), политичка, али и сва друга елита мора да каже у каквој држави желимо да живимо и где ћемо бити у наредних десет, двадесет или педесет година. Такав дијалог нам је, као држави и друштву, преко потребан.

        Нажалост, ништа од тога нисмо ни чули ни видели од господина Ненада Чанка. Чанак нуди сценарио који је много пута виђен у протеклих двадесет година, да се због дневнополитичких потреба интрнационализује неко питање и стварају тензије. Сви добро знамо како то завршава. Господин Чанак, који сада из циркусантско-маркетиншких разлога предлаже интернационализацију питања Војводине, претходној Влади није ни једном поставио кључно питање: зашто се не донесе Закон о финансирању надлежности Војводине?

        Питање Војводине не постоји-она је аутономна покрајина у саставу Србије, са јасним надлежностима, правима и обавезама. То што Војводина није искористила сва своја права није питање за међународну заједницу, већ за „професионалне борце за децентрализацију“ који ватреним говорима стварају привид своје борбе, у републичкој Скупштини су ћутали, а у пракси нису учинили ништа за Војводину.

        УРС је у пракси покренуо децентрализацију и покренуо озбиљан дијалог о регионализацији Србије. Сви региони у Србији треба да имају једнаке шансе, али ни један регион не сме и не треба да буде у позицији да га заступају политичари који из маркетиншких разлога заговарају интернационализацију и вештачки стварају тензије.

        Може бити да Чанак и његова странка, као незаобилазни фактор у покрајинској Влади, осећају стид што је Војводина први пут од присаједињења имала нижи бруто друштвени производ од републичког просека, па покушавају да скрену пажњу са кључног питања за све грађане Војводине: ди су наши новци? Нашао је најопаснију игру - игру ватром. А на питање „ди су наши новци“ Чанак ће морати да одговори, пре или касније, свидело се то њему или не.