Каран: Заседање ПИК – нова карика у 30 година дугом ланцу покушаја стварања бошњачке БиХ

„БиХ КАО ПРОТЕКТОРАТ У САРАЈЕВУ ОДГОВАРА МНОГИМА ЈЕР ИМ ДАЈЕ СВЕ ШТО БЕЗ ЊЕГА НИКАДА НРЕ БИ ИМАЛИ“

* ПИК не може именовати високог представника, и то није ствар тумачења нити политичке процене, то је правна чињеница. Према Анексу 10, високог представника предлажу стране потписнице Дејтонског споразума, а страна је и Република Српска

* Друго, одговарајућа резолуција Савета безбедности није пука формалност, она је суштина целог процеса. Том резолуцијом тачно се одређују задаци високом представнику, и у њој може писати само оно што стоји у Анексу 10. Овде не треба ништа тумачити ни додавати, довољно је прочитати"

* ПИК не постоји у Дејтонском мировном споразуму, конституисан је Лондонском декларацијом од 8. и 9. децембра 1995. године, дакле после Дејтона. Конференције су се потом низале једна за другом: Лондон, Синтра, Бон, Луксембург, Мадрид, Брисел, и у свакој од њих градио се један те исти концепт и са истим циљем. Стварало се политичко окружење у којем се овлаштења високог представника примењују као да су одувек постојала

* ЕУ се данас мобилизује и све отвореније позиционира као војни савез, што неминовно намеће питање да ли и у којој мери процес европских интеграција и даље има онај смисао и садржај који му се приписује. И управо ту долазимо до онога што говори све: постоје они који су спремни да се супротставе и Америци, и Дејтону, и елементарној правној логици, само да би градили унитарну БиХ и сачували стање протектората које им одговара

___________________________________________________________________

              ПРОФЕСОР уставног права Синиша Каран изјавио је да протекла седница Савета за имплементацију мира /ПИК/ није никакво ванредно или историјско дешавање само по себи, већ још једна карика у тридесет година дугом ланцу систематичног урушавања дејтонске и покушаја стварања унитарне БиХ.

              На молбу да прокоментарише протекло дводневно заседање ПИК-а, Каран је рекао да две ствари морају бити јасне од самог почетка и да о њима не сме бити забуне.

              - Прво, ПИК не може именовати високог представника, и то није ствар тумачења нити политичке процене, то је правна чињеница. Према Анексу 10, високог представника предлажу стране потписнице Дејтонског споразума, а страна је и Република Српска.

              Друго, одговарајућа резолуција Савета безбедности није пука формалност, она је суштина целог процеса. Том резолуцијом тачно се одређују задаци високом представнику, и у њој може писати само оно што стоји у Анексу 10. Овде не треба ништа тумачити ни додавати, довољно је прочитати", појаснио је Каран.

              Он је навео да су се стране споразумеле да ће високи представник бити именован како би спровео цивилни аспект мирног решења, извршавајући задатке како му буду поверени резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација.

              Такође, додао је професор Каран, Анекс 10 јасно предвиђа да мандат високог представника подразумева децидно наведене дужности: надгледати провођење мировног рјешења, одржавати контакте са странама потписницама, координисати активности цивилних органа и тела у БиХ, омогућавати решавања било каквих проблема који се појаве у вези са спровођењем цивилних аспеката, учествовати у састанцима организација које дају помоћ, периодично подносити извештаје о напредовању спровођења мировног споразума и давати упутства Комесеријату и добијати извештаје од Комесеријата Међународних снага.

Стални представник Русије у УН Василиј Небензја

              - Дакле, високи представник не намеће, не доноси законе, не смењује изабране функционере и не обликује уставно уређење суверене државе. Све што излази ван оквира његовог мандата нема правни основ у Дејтонском мировном споразуму, и никаква конференција, декларација ни смерница ПИК-а то не могу променити - нагласио је Каран.

              Он је подсетио да ПИК не постоји у Дејтонском мировном споразуму, те да је конституисан Лондонском декларацијом од 8. и 9. децембра 1995. године, дакле после Дејтона.

              - Конференције су се потом низале једна за другом: Лондон, Синтра, Бон, Луксембург, Мадрид, Брисел, и у свакој од њих градио се један те исти концепт и са истим циљем. Уз сталну подршку међународног фактора стварало се политичко окружење у којем се овлаштења високог представника примењују као да су одувек постојала - рекао је Каран.

              Све што је током тридесет година постепено, али систематично трансформисало БиХ у правцу унитарне државе, указао је он, рађено је управо у том телу које Дејтон не познаје.

              - Комплетан механизам који су створили - ПИК да налог, а високи представник наметне одлуку - имао је једну једину функцију: да буде алат којим ће се изградити унитарна бошњачка БиХ, и срушити мултиетничка федерација у којој су три народа равноправна. То се данас нескривено потврђује од оних који су тај механизам и градили - нагласио је Каран.

              Он је поновио да је БиХ оно што желе њена два ентитета и три конститутивна народа, има оне надлежности и функције које су јој Република Српска и Федерација БиХ дали, и њихова воља по тим питањима видљива је из једног јединог меродавног документа, Дејтонског мировног споразума, а не из лондонских декларација, бонских смерница, и мадридских закључака.

Стални представник САД у УН Теми Брус

              - Дејтон и ништа друго - поручио је Каран.

              Он је додао да смо данас сведоци отвореног судара два концепта. "С једне стране стоји суверенистички концепт америчке администрације под вођством председника Доналда Трампа, који полази од тога да је БиХ земља у којој одлуке доносе домаћи лидери, а међународни актери помажу уместо да диктирају, и у којој ОХР никада није ни замишљен да буде трајан", појаснио је Каран.

              Он је навео да Република Српска ту позицију подржава у потпуности, и сматра да је време да се мандат високог представника приведе крају и да се будућност ове земље препусти изабраним представницима народа, јер то јесте сувереност.

              - С друге стране стоји унитаристички концепт чији су носиоци поједини европски центри политичке моћи који упорно и без заустављања настављају градити бошњачку унитарну грађанску државу, те за које је Дејтон одавно мртво слово на папиру, а ПИК незамењив алат којим се та нова држава постепено обликује и намеће - додао ја Каран.

              При том, каже он, треба рећи нешто што све чешће провејава у јавном простору - Европска унија више није оно што је била, и више не почива на постулатима на којима је настала.

              - Она се данас мобилизује и све отвореније позиционира као војни савез, што неминовно намеће питање да ли и у којој мери процес европских интеграција и даље има онај смисао и садржај који му се приписује. И управо ту долазимо до онога што говори све: постоје они који су спремни да се супротставе и Америци, и Дејтону, и елементарној правној логици, само да би сачували стање протектората које им одговара, јер им тај протекторат даје оно што никада не би могли добити на изборима ни кроз легитимне политичке процесе - закључио је Каран.

              (Срна)