Јоаникије: Ћирилица је на заласку Царства Немањића остала српском роду као једина застава славе и слободе
ДЕСЕТИ ФЕСТИВАЛ „ЋИРИЛИЦОМ“ ОТВОРЕН У БУДВИ И ТРАЈАЋЕ ТРИ НЕДЕЉЕ
Митрополит Јоаникије
* Програм овогодишњег фестивала почео је промоцијом књиге “Ćirilo i Metodije, who are you“, Јордана Плевнеша, док је у цркви Санта Мариа ин Пунта отворена изложба “И би слово“ уметника Миливоја Бабовића
* Митрополит ЈОАНИКИЈЕ: Ћирилица код Срба није само писмо пребогате српске књижевности у њеном блиставом континуитету. Она открива и дугу непрекидну путању правне науке код Срба, од Закона судног из 9. вијека, преко Законоправила Светог Саве и Душановог Законика, од Стеге Светог Петра Цетињског до Општег имовинског законика Валтазара Богишића. Према томе, она непогрешиво обиљежава и историју српске државности
* ЈОАНИКИЈЕ: Ми смо вјековима чували српску ћирилицу, али је она још више - чувала нас... За непуних 12. вјекова постојања, имала је свој развој, своја повремена страдања и стагнирања, забрањивана и гоњена, бомбардована и спаљивана, али је доживљавала нове процвате, обнове и просветљења, истрајна и издржљива, жртвена ко Мали Радојица, свагда јуначна ко њени Срби под вођством Светог Петра Цетињског и Карађорђа
_____________________________________________________________________
ЗА непуних 12. векова свог постојања ћирилица имала свој развој, своја повремена страдања и стагнирања, забрањивана и гоњења, бомбардована и спаљивана, али је доживљавала нове процвате, обнове и просветљења, поручио је митрополит црногорско-приморски Јоаникије на отварању 10. јубиларног фестивала „Ћирилицом".
Митрополит је истакао да неговати ћирилицу, између осталог значи, оспособљавати се за поштовање и прихватање истинских духовних и културних вридности које су изњедрили други народи.
Фестивал „Ћирилицом" је отворен синоћ на тргу између цркава у старом граду Будве и током наредне три седмице ова манифестација ће кроз књижевност, позориште, музику, оперу, ликовну уметност понудити једно од најобухватнијих издања.
Са отварања је поручено да је "Ћирилицом" фестивал на којем се сусрећу памћење и нове идеје, увек отворен према различитим културама, различитим погледима и уметничким изразима.
Програм овогодишњег фестивала почео је промоцијом књиге “Ćirilo i Metodije, who are you“, Јордана Плевнеша, док је у цркви Санта Мариа ин Пунта отворена изложба “И би слово“ уметника Миливоја Бабовића.
Ево целине онога што је на отварању фестивала рекао митрополит Јоаникије:
„Ћирилично писмо обиљежило је духовност, културу и посљедњих више од 11. вјекова историјевећине словенских народа. Овим свештеним писмом писане су најљепше словенске свете књиге, међу њима и Мирослављево Јеванђеље које је уписано у Унесков регистар Памћење свијета као културно добро од изузетног значаја за цијело човјечанство.
Ћирилица обједињава личности који су својим стваралаштвом обиљежиле времена духовног процвата њених народа, као што су код Срба Свети Сава и Његош или код Руса Јарослав Мудри и Достојевски.
Ћирилица код Срба није само писмо пребогате српске књижевности у њеном блиставом континуитету. Она открива и дугу непрекидну путању правне науке код Срба, од Закона судног из 9. вијека, преко Законоправила Светог Саве и Душановог Законика, од Стеге Светог Петра Цетињског до Општег имовинског законика Валтазара Богишића. Према томе, она непогрешиво обиљежава и историју српске државности.
Посебно смо поносни што је српски живопис, који се јасно препознаје у врховима свјетске сакралне умјетности, обиљежен ћирилицом, што су ћирилични и наши прелијепи храмови од којих су најпознатији на Унесковој листи свјетске културне баштине.
Ћирилица је на заласку Царства Немањића остала српском роду као једина застава славе и слободе, коју на Цетињу под Орловим Кршем храбро подиже господар Ђурђе Црнојевић оснивањем прве српске ћириличне штампарије. Њена писмена заблисташе у гиздавој Венецији откуда својом духовном свјетлошћу обасјаше све српске земље трудом и иждивенијем знаменитог српског штампара Божидара Вуковића Подгоричанина.
У вријеме злогласног турског ропства, овим писмом се храбрише и тјешише свештенослужитељи и монаси, по српским манастирима, учећи ћирилици своја духовна чеда, да би се научила хранити се и кријепити словом истине и сваком ријечју која излази из уста Божијих. (Мт. 4,4)
Трагови српске ћирилице кроз нашу историју откривају нам како смо вјековима сабирали знања из теологије и философије, историје и земљописа, математике, музике и медицине, астрономије и физике, па није чудо што је српски народ стекао свјетску славу и на пољу природних наука кроз Теслу, Пупина и Миланковића.
Српска ћирилица је за непуних 12. вјекова свог постојања имала свој развој, своја повремена страдања и стагнирања, забрањивана и гоњена, бомбардована и спаљивана, али је доживљавала нове процвате, обнове и просветљења, истрајна и издржљива, жртвена ко Мали Радојица, свагда јуначна ко њени Срби под вођством Светог Петра Цетињског и Карађорђа.
Уза све науке и вјештине, знања и врлине, којима нас је ћирилица вјековима учила, научила нас је да никада не будемо искључиви према другим азбукама, нарочито не према латиници. Открива се да његовати ћирилицу, код Срба, између осталог, значи, оспособљавати се за поштовање и прихватање истинских духовних и културних вриједности које су изњедрили други народи. Овдје се потврђује народна мудрост: ко не воли и не чува своје неће умјети ни туђе чувати ни поштовати. Кроз вријеме потврдила нам се још једна истина: колико год смо чували српску ћирилицу још више је она чувала нас.
Дивећи се великом прегалаштву и труду главних носилаца монументалног Фестивала Ћирилицом, пјесника Радомира Уљаревића и вриједног културног дјелатника Миле Баљевић, благосиљајући њихов труд, и свих оних који су им помагали да се ова већ традиционална културна манифестација одржи и развије, најсрдачније честитам њеним организаторима десетогодишњи јубилеј, са жељом да постигну пуни успјех и још енергичније наставе свој плодоносни рад.
