Јовановић: Западу не одговара да за „пацификовање“ Српске и Србије употреби силу
ТРИБИНА „СЛЕДИ ЛИ КОНАЧНИ ОБРАЧУН ЗАПАДА СА СРПСКОМ“ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ПОРТАЛА „СВЕ О СРПСКОЈ“ И „ФАКТИ“
Владислав Јовановић
* Употреба физичке силе или радикалних притисака имали су супротан ефекат. Другим речима, Запад ће прибегавати свим облицима спољних и унутрашњих притисака сем оних који би водили отуђењу Србије и Републике Српске од Запада
* На појачане притиске и претње из правца Запада наша снага није у физичком и политичком надметању са њима, већ у разрађенијем и појачаном коришћењу кључних правних чињеница - Дејтонског споразума, активирању гараната Дејтонског споразума, обавештавању генералног секретара Савета безбедности и чланица о досадашњој ревизији Дејтонског споразума од стране „гувернера“ ОХР путем специјалне Беле књиге, захтев за хитан састанак свих потписника и гараната Дејтонског споразума ради рехабилитације изворног Дејтонског споразума и сл.
________________________________________________________
Владислав ЈОВАНОВИЋ, министар спољних послова СРЈ
ДО САДА најагресивнији и најозбиљнији притсци из правца Запада представљају опасност не само за Републику Српску и Србију већ и за сам Запад јер он не може са довољном сигурношћу да предвиди све последице свог полизападног хегемонизма и храброг волунтаризма.
Процеси стварања новог односа снага у свету, који добијају галопирајући темпо, и све одважније и масовније дистанцирање тзв. Југа од доскора хегемоног Запада чинe Запад опрезнијим у отварању нових кризних жаришта.
Последице тога осећају се и у решености Запада и да у што скраћенијем поступку затвори преостали западнобалкански џеп: Републику Српску да принуди да девалвира суштину своје ентитетске самосталности, а Србију да по убрзаном поступку призна независност тзв. Косова.
Проблем је у томе што, због ширих геополитичких консидерација, Западу не одговара да за коначно „пацификовање“ Републике Српске и Србије употреби физичку силу или притиске који би имали супротан ефекат. Другим речима, Запад ће прибегавати свим облицима спољних и унутрашњих притисака сем оних који би водили отуђењу Србије и Републике Српске од Запада.
Најмање што Запад жели је да својим погрешним проценама о сврсисходности употребе физичке силе доведе до јачања геополитичких интереса својих супарника на Балкану.
На појачане притиске и претње из правца Запада наша снага није у физичком и политичком надметању са њима, већ у разрађенијем и појачаном коришћењу кључних правних чињеница (Дејтонски споразум, активирање гараната Дејтонског споразума, обавештавање генералног секретара Савета безбедности и чланица о досадашњој ревизији Дејтонског споразума од стране „гувернера“ ОХР путем специјалне Беле књиге, захтев за хитан састанак свих потписника и гараната Дејтонског споразума ради рехабилитације изворног Дејтонског споразума и сл.).
Пред све отворенијим и сложенијим притисцима и претњама са Запада, јединство Србије и Републике Српсе постаје још неопходније.
Узајамна подршка и помоћ потребнији су него икада.
Долази у обзир и ангажовање Савета безбедности Уједињених нација, што би подстакло интересовање и наклоност шире јавности света која се боји настајања нових кризних тачака.
Битно је да наша страна инсистира на аргументу да се међународно јавно право мора свуда и једнако поштовати. Нема јаснијег и већег примера поштовања међународног јавног права од недодирљивости међународних мировних уговора и споразума, у које, по свим формалним и суштинским елементима, спада и Дејтонски споразум.
