Митић: Орбан у српском народу види најснажнијег савезника у региону
ТРАМП ПОДРЖАВА ОРБАНА, ЕУ И БРИТАНИЈА ЊЕГОВОГ РИВАЛА МАЂАРА – ОБЕ ПОДРШКЕ ИМАЈУ И МИНУСЕ
* Виктор ОРБАН води политику ресуверенизације Мађарске још од пре првог доласка Доналда Трампа у Белу кућу, исто као што води и политику „Окретања ка Истоку“ од пре украјинског раздора између Русије и Запада, па и пре доласка Си Ђинпинга на чело НР Кине. Дакле, ради се о једној стратешки осмишљеној политици која је увидела суноврат кретања Европске уније
* Мало је рећи да би његова нова победа била катаклизмично доживљена у Бриселу. Шокирала би ЕУ администрацију, али и нанела дугорочну штету „коалицији вољних“ и свима онима који и даље подржавају Кијев
* Орбанова Мађарска је била снажан адвокат Србије и Републике Српске у ЕУ, противила се намерама санкционисања руководства у Бањалуци, чиме је значајно ојачала спољнополитички маневар српског народа. Заједничке везе са РФ, Кином и Вашингтоном су све то унапредиле
* Јасно је да таква политика не би опстала под руководством Тисе и њеног лидера Петера Мађара. Једноставно, за тако нешто не би било ни трунке слуха у Бриселу, Берлину и Лондону. Опет, то не значи да би Мађар водио антисрпску политику нити да би стопирао пројекте који су у току или су при окончању
__________________________________________________________________
НОВА изборна победа Виктора Орбана била би од великог значаја и за Србију и за Републику Српску. Ако би победили Петер Мађар и његова партија Тиса, то би био губитак и за Србе иако Мађар вероватно не би водио антисрпску политику нити стопирао пројекте који су у току или су при окончању – процењује у интервјуу Фактима Александар Митић, старији научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду.
* Опозицију у Мађарској подржава антитрампистичка елита западне Европе, а Америка и Трамп подржавају Орбана. То је нека врста прокси-рата која се води на територији Мађарске. Како то видите? На једној страни либерална елита, на другој национална политика суверенизма… Трампова и Венсова подршка у овом часу – да ли је то само плус за Орбана или има и минусе? И да ли подршка Брисела Тиси доноси само плусеве?
- Ривалитет Фидеса и Тисе не може да се посматра само из угла борбе између суверениста и либералних демократа, али то свакако јесте његова најистакнутија карактеристика.
Орбан води политику ресуверенизације Мађарске још од пре првог доласка Доналда Трампа у Белу кућу, исто као што води и политику „Окретања ка Истоку“ од пре украјинског раздора између Русије и Запада, па и пре доласка Си Ђинпинга на чело НР Кине.
Дакле, ради се о једној стратешки осмишљеној политици која је, увидевши суноврат кретања Европске уније, покушала да изнутра промени како судбину Мађарске, тако и да служи као корективни фактор на нивоу Уније.
Не чуди што кандидат који се супротставља Виктору Орбану управо вуче порекло из његове партије јер је скептицизам према Бриселу снажно укорењен у мађарском друштву и он сигурно постоји и код неодлучних бирача, па и код дела бирача Тисе. Стога ова дуга кампања уплитања Брисела у мађарске изборе може да донесе и одређене минусе Тиси.
Са друге стране, и подршка Беле куће Орбану долази у тренутку када се америчка администрација суочава са снажним критикама и опадањем популарности међу суверенистима широм света у контексту напада на Иран. До пре свега пар месеци, ефекат те подршке би био већи.
Дакле, обе подршке – и бриселска Тиси и вашингтонска Фидесу – имају и своје плусеве и минусеве. Разлика је у томе што је она бриселска много систематичнија и укорењенија преко невладиног сектора и медија, односно разних хибридних притисака, па и претњи Орбану из самог врха ЕУ.
* Шта губи ЕУ ако се Орбан поново устоличи?
- Мало је рећи да би то био потпуни дебакл и да би био посматран катаклизмично у Бриселу. То је сценарио који би шокирао ЕУ администрацију, али и нанео дугорочну штету „коалицији вољних“ и свима онима који и даље подржавају Кијев.
Прва и хитна питања – 20. пакет санкција ЕУ против РФ и доношење одлуке о кредитирању Украјине са 90 милијарди евра – могли би да буду стављени ад акта, са катастрофалним последицама по буџет Кијева и уопште његов капацитет да настави сукоб.
То би значило и даљи подстрек суверенистичким снагама широм ЕУ, са последицама не само по снажење анти-бриселске коалиције унутар В4, већ и са утицајем на покрајинске изборе у Немачкој на јесен и на председничке изборе у Француској идуће године. Посредно, чак и на изборе за амерички Конгрес у новембру.
* Орбан је препознао суверенистички набој код Додика и у Републици Српској. Колико је однос Орбана и Додика само рефлексија односа Вашингтон-Москва или постоје аутентична интересовања и везе? Ако победи Мађар, да ли он мења однос према српском фактору на Балкану?
- Виктор Орбан је схватио да у српском народу у целини може да има најснажнијег савезника у региону, свакако у контексту његове мултивекторске политике окренуте ка суверенизму и ка Истоку. То је довело не само до побољшања међуетничких односа у Војводини, већ и до кључних енергетских и инфраструктурних пројеката: од брзе пруге Београд-Будимпешта до гасовода Балкански ток, пројекта нафтовода Србија-Мађарска који би се надовезао на „Дружбу“ и потенцијалног учешћа Србије у пројекту „Пакш 2“.
Александар Митић
Истовремено, Орбанова Мађарска је била снажан адвокат Србије и Републике Српске у ЕУ, успротививши се намерама санкционисања руководства у Бањалуци, чиме је значајно ојачала спољнополитички маневар српског народа. Заједничке везе са РФ, Кином и Вашингтоном су све то унапредиле.
Јасно је да таква политика не би опстала под руководством Тисе. Једноставно, за тако нешто не би било ни трунке слуха у Бриселу, Берлину и Лондону. Опет, то не значи да би Мађар водио антисрпску политику нити да би стопирао пројекте који су у току или су при окончању.
Али, тешко да би се његова администрација заложила за наставак пројеката попут нафтовода и Пакша 2, или да би наставила да пружа снажну дипломатску подршку Београду и Бањалуци.
Разговарала: Диана Милошевић
