Павловић: Нема правог развоја Србије ако се не ослободимо окова које нам је Запад наметнуо

ЗАХВАЛИМО СЕ ММФ, СВЕТСКОЈ БАНЦИ И БРИСЕЛУ НА САВЕТИМА ЈЕР СПРЕЧАВАЈУ РАСТ СРБИЈЕ

* Све владе од 2001. до 2012. су оствариле просечан раст БДП од око 4 одсто и задужиле Србију за додатних 11 милијарди евра. Од 2013. до 2023. просечан раст БДП је нешто мањи од 3 одсто, а Србија је задужена за додатних 18 милијарди евра. Суштински је реч о истим резултатима јер су владе од 2002. кренуле са много ниже основице, па су имале нешто већи раст и нешто су се мање задужиле него владе од 2013. јер су имале много веће ванредне приходе од приватизације. Али, суштински је то исто

* Проблем је у томе што у одбрани Србије не уочавате да је Запад већ успоставио макроекономску контролу наше привреде која користи њиховим, а не нашим интересима. Фиксни курс динара је погубан за привреду Србије. У првом периоду уништава извозно оријентисану привреду Србије, а у другом периоду – то сада сведочимо – уништава привреду која је ослоњена на тржиште саме Србије

* Банкарски систем је више од 90 одсто у рукама странаца. Не постоји земља на свету која може да се развија како би могла са банкама које су у том проценту у рукама странаца. У тим истим западним државама, тај просек је око 25 одсто. Само тај потез доводи дотле да наши привредници не добијају кредите! Уопште их не добијају! Кад погледате укупне пласмане бнака које послују у Србији, видећете да домаћи привредници добијају нешто преко 1 одсто укупних пласмана

* Рећи у програму да је Србија и даље стратешки опредељена ка ЕУ је понижавање. Рекли сте - могу да нас поразе, али не могу да нас понизе. Не могу да нас понизе. Само сами себе можемо да понизимо. А можемо да се понизимо ако они кажу „узећемо вам КиМ“, а ми не мењамо свој однос и даље кажемо да смо стратешки партнери у том правцу

________________________________________________________

           ПРОГРАМ је континуитет, а то је проблем, јер то није континуитет само са претходним владама него са погрешном макроекономском политиком од 2001.године, која се води до данас.

           Све владе од 2001. до 2012. су оствариле просечан раст БДП од око 4 одсто и задужиле Србију за додатних 11 милијарди евра. Од 2013. до 2023. просечан раст БДП је нешто мањи од 3 одсто, а Србија је задужена за додатних 18 милијарди евра.

           Суштински је реч о истим резултатима јер су владе од 2002. кренуле са много ниже основице, па су имале нешто већи раст и нешто су се мање задужиле него владе од 2013. јер су имале много веће ванредне приходе од приватизације. Али, суштински је то исто.

           Проблем је у томе што у одбрани Србије не уочавате да је Запад већ успоставио макроекономску контролу наше привреде која користи њиховим, а не нашим интересима.

           То је постигнуто у многим областима, а пре свега у монетарној политици. Преко ММФ, Светске банке и Брисела је наметнут концепт у коме је нашој Централној банци забрањено да користи оне полуге које су дозвољене Европској централној банци, или Федералним резервама (у САД) .

           Фиксни курс динара је погубан за привреду Србије. У првом периоду уништава извозно оријентисану привреду Србије, а у другом периоду – то сада сведочимо – уништава привреду која је ослоњена на тржиште саме Србије, осим оних привредника који су повезани са пословима које директно наручује држава.

           Они могу да послују, због енормних цена, корупције итд, али сви други не могу да послују – укључујући и пољопривреду.

           Цена мора да буде неконкурентна јер са инфлацијом на једној страни и фиксним курсом евра сваки произвођач постаје неконкурентан у односу на цену увозног производа.

           Дакле, не уочавате да је контрола монетарне политике таква да је Србија гурнута у непотребна кредитна задуживања.

           Читав низ пројеката – наводњавање, заштита од поплава и другог што сте навели – Србија треба да ради из примарне емисије, као што они то раде. Нама је то законом забрањено. Законом је забрањено да Влада може да се задужује директно код Централне банке, односно да Централна банка може директно да откупљује обвезнице Републике Србије.

           На тај начин би се реално укупно кредитно задужење битно смањило, а постигли би се капитални инфраструктурни резултати. А они би даље омогућили развој земље.

           Банкарски систем је више од 90 одсто у рукама странаца. Не постоји земља на свету која може да се развија како би могла са банкама које су у том проценту у рукама странаца. У тим истим западним државама, тај просек је око 25 одсто.

           Само тај потез доводи дотле да наши привредници не добијају кредите! Уопште их не добијају!

           Кад погледате укупне пласмане бнака које послују у Србији, видећете да домаћи привредници добијају нешто преко 1 одсто укупних пласмана. Сви други пласмани су грађанство са државом, или са страним компанијама које раде у Србији.

           У тим условима домаћа привреда не може никако да се развија.

           Однос према приватизацији влада које су биле од 2013. је исти као и оних од 2001. до 2012. и ове владе су продале ПКБ, Комерцијалну банку, имале су тендер за Телеком. Није успео, али јесте спроведен.

           Дакле, однос према приватизацији је концептуално исти, без икакве разлике према западним захтевима да се прода све што у Србији може бити профитабилно и да постане власништво странаца.

           Без икакве разлике од 2001. године на овамо.

           Однос према запосленима је такође исти, у континуитетима. Свака измена закона о раду, али свака!, иде на штету људи који живе од свог рада. Ту је потпуна сличност између опозиције која је прозападно оријентисана и владајућих групација.

           Дакле, проблем је што за вас патриотизам није да се раскину окови у макроекономским токовима, да се Народна банка Србије стави у позицију у којој је на пример Централна европска банка, да се предложе мере како ће се повећати учешће домаћих банака на тржишту и изаћи из немогућих услова да наша привреда не добија кредите. О томе нисте рекли ништа.

           Даље, да се прекине са приватизацијама онога што је профитабилно, само по себи и без икаквих приватизација.

           Да се захвалимо ММФ и Светској банци, Бриселу на саветима које нам дају, јер они сви заједно спречавају раст Србије који би могао да буде остварен.

           Резултати између 4 и 3 одсто у 20 гдина су веома лоши резултати. Са тако ниске основе, Србија је у ових 20 година, укључујући и последњих десет, морала да има стопе раста од најмање 6 одсто сваке године. Сви резултати испод тога су лоши резултати и не могу да се постигну бољи уколико не кренемо да излазимо из окова које нам је Запад наметнуо.

           Тога у вашем експозеу нема.

           У пољопривреди констатујете да треба да повећамо конкурентност, али немате операционализацију тога. Осим што кажете да ће пољопривредни буџет бити већи. Неће се постићи резултат на тај начин.

           Тачно указујете на сточарство, али не кажете зашто су штале празне. Стварно су празне! И кажете да имамо проблем – да су грла која имамо у паду. А како је дошло до тога? И којим мерама мислите да то може да се поправи?

           Ако не изађете на потпуно другачије финансирање и потпуно другачије разумевање тржишта на која пољопривредници уопште могу да изађу и да се такмиче, уколико не одустанете од фиксног курса динара – никакве мере у пољопривреди неће дати резултат.

           У просвети сте рекли ствар која је добра - да средње образовање треба да буде обавезно. Али, тренутно је стање у просвети изузетно лоше.

           Лоше је због тога што ако се професор математике разболи, ви не можете да нађете замену, јер нема професора математике. Иста је ствар са хемијом  и биологијом.

           Проблеми су у дубини и веома тешки. Знање наших ученика је све мање. Оно се покрива тиме што су тестови све блажи и блажи. Контролни механизми се спуштају да се не би видело колико нове генерације мање знају од претходних. Када би се дао тест од пре 10 година, 80 одсто данашњих ђака не би прошло тест.

           Када говорите о великим системима, у вашем програму недостају озбиљне анализе како смо дошли до дубоких проблема у којима се налазимо.

           Рекли сте да се надате да ће прерасподела моћи у свету овог пута наићи на неку врсту сазревања људског рода. Не, господине Вучевићу, реч је о томе да западне земље предвођене Америком и оне које прате њихову политику у својој агресији више нису јаче! Иначе би, на жалост, светског рата било!

           На сву срећу, друге државе које желе један потпуно нови свет заснован на равноправности, поштењу и правди су јаче и довољно јаке војно, економски, финансијски и то им не дозвољавају!

           За Европску Унију сте рекли да је главна вредност мир. Какав мир!? Па не мислите ваљда да лагање Ангеле Меркел за Минске споразуме и све оно што је уследило није утицало на ову невољу која је настала у Украјини?

           Не мислите ваљда да се Југославија разбила сама, а не под утицајем западних сила, и да је бомбардовање Републике Српске и нас било без њиховог утицаја?

           Њихов мир је агресија према другима!

           Они су под контролом Америке, па због тога немају међусобне сукобе, али су они основни агресори и извори сукоба у свету.

           У томе видети вредност?!

           Није прихватљиво ни ово некакво наше пристајање са Европском Унијом која нам сада отворено отима Косово и Метохију.

           Рећи у програму да је Србија и даље стратешки опредељена ка ЕУ је понижавање. Рекли сте - могу да нас поразе, али не могу да нас понизе.

           Не могу да нас понизе. Само сами себе можемо да понизимо. А можемо да се понизимо ако они кажу „узећемо вам КиМ“, а ми не мењамо свој однос и даље кажемо да смо стратешки партнери у том правцу.

           (Бранко Павловић, Ми - глас из народа, у Народној скупштини поводом мандатаровог експозеа)

 

 

 

Категорије: 

Коментари