Хоће ли Афроамериканци добити 14 трилиона долара одштете за робовање својих предака?
ЦРНАЧКИ ПОКРЕТ ЗА ТРАЖЕЊЕ ОДШТЕТЕ ДОБИО ПОЛИТИЧКИ ЗАМАХ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 20. ВЕКА
Протест у Портланду (пре растеривања)
* Роберт Џонсон, први црни милијардер у САД, објавио да бела Америка мора да плати црнцима 14 трилиона долара одштете. Пошто их у САД има 39 милиона – то би значило да сваком припада по 360.000 долара одштете. Међутим, Џонсон предлаже да се већина тог новца улије у црначки бизнис
* Афроамеричка коалиција за националну одштету основана је 1987-ме, а две године касније у Конгресу САД је усвојен нацрт закона који је предвиђао `црну одштету` , али још није усвојен
* Поједине институције, попут Универзитета Џорџтаун, које су у 1800-им годинама поседовале и продавале робове, објавиле су да прихватају програме за плаћање одштете. Конкретно, тај универзитет исплаћује неколико стотина хиљада долара стипендија потомцима 280 његових робова
_______________________________________________________________________
ТЕМА државне одштете црнцима због година ропства и дискриминације њихових предака има дугу историју.
Војни командант и политичар Севера, Вилијам Шерман, издао је 1865. године посебну теренску наредбу бр. 15 којом је ослобођеним робовима било обезбеђено по 40 хектара земље и једна мазга. Али, тадашњи председник САД Абрахам Линколн био је убијен пре него што је наредба ступила на снагу. А чим је потпредседник Ендрју Џонсон, бивши власник робова, постао шеф државе – поништио је Шерманову директиву.
Роберт Џонсон, први црни милијардер у САД, недавно је објавио да бела Америка мора да плати црнцима 14 трилиона долара одштете.
Према најновијем попису становништва САД, обављеном 2010. године, црнци чине 12,3% становништва земље, или готово 39 милиона људи. А то значи да би Џонсонових 14 трилиона долара сваком Афроамериканцу обезбедило по 360.000 долара одштете.
Џонсон, међутим, није говорио о директним исплатама црнцима, већ о трансферу богатства с белаца на Афроамериканце преко државног подстицања „црначког бизниса“.
Присталице обештећења не говоре ништа о томе ко би тачно требало да добије одштету: само директни потомци робова или сви становници земље који данас припадају `црној Америци`.
Покрет за тражење одштете добио је политичку димензију и замах тек у другој половини 20. века.
Држава Флорида је исплатила 2,1 милиона долара и школске стипендије афроамеричким породицама чији су преци оштећени нападима белих екстремиста из 1923. на Розвуд. Повод за тај напад био је лажни извештај о црначком нападу на белкињу.
Америчка влада је 1973-ће издвојила 10 милиона долара преживелим жртвама „експеримента Таскиги“ за чијег трајања (више од 40 година) је 600 црнаца остављено без лечења сифилиса како би лекари могли да на њима проучавају физичке и психолошке ефекте болести.
Афроамеричка коалиција за националну одштету основана је 1987-ме, а две године касније у Конгресу САД је усвојен нацрт закона који је предвиђао `црну одштету` , али још није усвојен.
Северна Каролина је 2013-теиздвојила 10 милиона долара за директне исплате 7.600 црнаца зкоје је држава присилно стерилизисала између 1929. и 1974. године.
У новембру 2019. челници законодавне власти у Блек Џерсију у Њу Џерсију прихватили су нацрт закона о оснивању радне групе за одштету која ће прво проучити историју ропства и расне дискриминације у тој држави.
У новембру прошле године је у Еванстону у држави Илиноис основан `одштетни фонд` са финансирањем из пореза на промет канабиса.
Поједине институције, попут Универзитета Џорџтаун, које су у 1800-им годинама поседовале и продавале робове, објавиле су да прихватају програме за плаћање одштете. Конкретно, тај универзитет исплаћује неколико стотина хиљада долара стипендија потомцима 280 његових робова.
Према подацима Система федералних резерви, беле породице активе у поседу белих америчких породица (у просеку имају 171.000 долара) десет пута имају више него црначке (у просеку - 17.150 долара).
