Рон Пол: Ауторитарна употреба страха од коронавируса уништиће Америку

«МНОГИ ЈАСНО ВИДЕ ПУЗАЈУЋИ ТОТАЛИТАРИЗАМ, АЛИ НЕМАЈУ ХРАБРОСТИ ДА ТО КАЖУ»

* Политичари са савршеним фризурама издају „извршне наредбе“ да свако ко сече косу обичним грађанима мора бити ухапшен

* Вирус далеко смртоноснији од коронавируса шири се од Вашингтона до локалних градских већница. Удаљени диктатори владају декретима, док савезни, државни и локални законодавци углавном стоје и посматрају како амерички Устав, иако су се заклели да ће га штитити, све више постаје дим

* Прво нам је речено да морамо затворити земљу како бисмо „спустили кривуљу“ да болнице не би преплавили пацијенти са коронавирусом. Када већина болница није била ни близу претрпана, а заправо су отпуштане хиљаде здравствених радника јер није било пацијената, померили су циљеве и рекли да не могу да нам врате слободу све док не буде доступна вакцина или вирус потпуно не нестане, а ниједно од тога се вероватно неће догодити ускоро

______________________________________________________________________

        Аутор: Рон ПОЛ (Ron Paul), бивши сенатор и кандидат за председника САД

        ВЛАСНИК ресторана са вафлима „Фресни“, Калифорнија, одважио се да отвори врата овог викенда на радост купаца који су у дугом реду чекали по два сата на „привилегију“ да добровољно троше свој новац за доручак за Дан мајки.

        Та слободна добровољна трансакција је срж онога што смо ми Америкнаци навикли да називамо својим слободним друштвом.

         Али, у Америци парализованој страхом - затомљеном од стране главних медија који подстичу пропаганду на нивоу који је неупоредив са било чим у историји - нико не сме да ужива. Срећом, сви носе паметне телефоне ових дана и могу снимити честа кршења наших уставних слобода.

        У случају ресторана са вафлима, захваљујући снимку с мобитела видели смо како се појављује полиција и покушава да се прогура кроз гомилу која чека. Старији мушкарац који је био на реду да купи вафл огорчен је - чекао је два сата да поједе у ресторану и не жели да оде иако полиција затвара то место.

        Полиција улази насилно, хапси мушкарца, одвлачи га до полицијског аутомобила док његова супруга све то тужно посматра.

        Тешко је не презирати владине извршиоце који брутално одвлаче старијег мушкарца из ресторана због „злочина“ који је само у жељи да изведе жену на доручак за Дан мајки.

        Вирус далеко смртоноснији од коронавируса шири се од Вашингтона до локалних градских већница. Удаљени диктатори владају декретима, док савезни, државни и локални законодавци углавном стоје и посматрају како амерички Устав, иако су се заклели да ће га штитити, све више постаје дим.

        Политичари са савршеним фризурама издају „извршне наредбе“ да свако ко сече косу обичним грађанима мора бити ухапшен.

        У Тексасу је храбра власница фризерског салона вољно отишла у затвор због „злочина“ поновног отварања посла у знак непоштовања „извршних наредби“.

        Да све додатно погорша, гувернер Тексаса Грег Абот је врло брзо осудио једнонедељну затворску казну изречену власници салона Шели Лутер - али службеници који су је ухапсили само су извршавали Аботове наредбе!

        Прво нам је речено да морамо затворити земљу како бисмо „спустили кривуљу“ да болнице не би преплавили пацијенти са коронавирусом.

        Када већина болница није била ни близу претрпана, а заправо су отпуштане хиљаде здравствених радника јер није било пацијената, померили су циљеве и рекли да не могу да нам врате слободу све док не буде доступна вакцина или вирус потпуно не нестане, а ниједно од тога се вероватно неће догодити ускоро.

        Многи политичари јасно виде пузајући тоталитаризам, али им недостаје храбрости да се изјашњавају.

         Срећом, патриоте попут Шели Лутер демонстрирају храброст која недостаје нашим политичким лидерима.

        Кад је Патрик Хенри 1775. године изрекао оно чувено „дај ми слободу или ми дај смрт“, није додавао „осим ако се не појави вирус “.

        Ако желимо да вратимо своје слободе, мораћемо се борити - мирно - за њих. Као што је Томас Пјен написао 1776. године:

        „Ово су времена која искушавају људске душе.Војник који пристаје да ратује само лети и родољуб је само по лепом времену - у овој ће кризи дићи руке од службе за своју земљу; али они који се сада не повлаче - заслужују љубав и захвалност свих мушкарца и жена».      

        (The original source of this article is The Ron Paul Institute for Peace and Prosperity)