Трамп није победио само зато што се није служио прљавим триковима као демократе

ПОКУШАЋЕ ДА ЊЕГОВУ ВЛАДАВИНЕ ПРЕДСТАВЕ КАО ПЛОД ПОМРЧЕЊА УМА МНОГИХ У САД, АЛИ ЋЕ ТРАМПИЗАМ ОСТАТИ

* Слична средства је и Трампов тим имао на располагању, али их током целог његовог првог (а испоставља се и последњег) мандата није користио. Тамп се и трудио да и на прес- конференцијама и на митинзима и преко Твитера делује што чистије. И, испоставило се да је то била губитничка стратегија

* Пред нашим очима престао је да важи још један скуп правила. Скуп унутрашњих правила самог Запада. А то ће само убрзати тектонске промене у свету које су започеле пре пет до седам година

* То што је амерички председник био третиран као шеф неке банана државе значи да ће и према глобалном естаблишменту све више почети да се делује без икаквог обазирања на законе и грађански мир

* Трампизам и популизам неће нестати. Нови популистички лидери, имајући јасан пример Трамповог пораза, више неће бити као он скрупулозни и поштовати законе     

_________________________________________________________________    

       Аутор: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ

       ДОНАЛД Трамп - 45. председник Сједињених Држава - изгубио је не толико на изборима, колико у политичкој борби. Готово сигурно.

       Заједно с њим, поражени су и његови најближи сарадници, његово бирачко тело и сви који су га гледали са надом. Укључујући бројне национално-популистичке покрете у Европи и другим деловима света.

       Наравно, он сам изјављује да још ништа није готово. Тужбе за поновно бројање поднете су у многим државама. Кад би постојали услови да те тужбе буду непристрасно разматране у судовима, Трамп би готово сигурно победио.

       Претходних година су у САД поништавани и много мање сумњиви резултати бројања гласачких листића. Али, ово није ни 1876., ни 1960., ни 2000. чак ни 2016. година.

       Пре четири године је амерички систем био беспомоћан пред навалом трамписта. У управом завршеном  изборном циклусу, они су били потпуно мобилисани и готово да у њиховом наступу није слабе тачке.

       Једини начин да им се одупру било је кршење правила и коришћење сумњивих метода, којих се либерална елита САД није нимало устручавала.

       Слична средства је и Трампов тим имао на располагању, али их током целог његовог првог (а испоставља се и последњег) мандата није користио.

       Тамп се и трудио да и на прес- конференцијама и на митинзима и преко Твитера делује што чистије. И, испоставило се да је то била губитничка стратегија.

       Упркос пандемији, гласачи нису били разочарани у Трампа. Сада је  за њега гласало много више људи него 2016. године, укључујући представнике разних мањина.

       Трамп није победио јер се није решио да предузме незаконите радње.

       Да је против својих политичких непријатеља употребио барем половину прљавих трикова којима су се они послужили против њега од самог почетка трке – он би, највероватније, сада славио победу.

       За разлику од већине људи који живе и раде у Вашингтону, 45. председник Сједињених Држава веровао је у политички систем САД. Веровао је у закон и у оно што главни медији називају „интегритетом“ демократских процедура.

       Та његова вера није резултат збуњености или кукавичлука. Њему је стало до његове земље, њених  темеља и традиције, до онога што у очима обичних Американаца Америку чини Америком. Управо је њујоршког милијардера и грабежљивца, учинило „својим момком“ у очима марљивих радника, трговаца, фармера и домаћица. А истовремено је упропастило његове шансе да буде поново изабран.

       Он није желео да влада другом Америком.

И овако га представљају

       Зато није својим присталицама упутио позив да започнуактивне уличне акције. Он није дошао на власт покрене грађански рат. Није спреман да плати ту цену за своју победу.

       Његов позив да се „исуши вашингтона мочвара“ није довео до репресија, застрашивања и политичке освете.

       Трамп је намеравао да очисти Вашингтон од људи којима није стало ни до обичних грађана, ни до САД у целини. Од оних који су лојални глобалним шефовима, а не Сједињеним Државама.

       Он је од „блата“ тражио да схвати унутрашњу Америку. Али, за глобалне шефове и вашингтонску бирократију то је било равно захтеву да престану да дишу.

       У књигама, чланцима и интервјуима већине бивших и неких садашњих званичника и високих безбедњака лако се може наслутити дубоко укорењено уверење да су они Америка (не као земља, већ као центар глобалне управе), „со земље“ и стварна моћ са неоспорним моралним ауторитетом. Не само у САД, већ и широм света.

       Трампову унутрашњу Америку су ти људи мрзели.

       Вреди признати да је глобално руководство успело да изгради слику будућности која је прилично привлачна за неке Американце (и друге западњаке) - постиндустријске, постмодерне и, како се испоставило, постхришћанске.

       Половина Сједињених Држава верује да будућност припада роботима, мигрантима, отвореним границама, зеленој енергији и корпорацијама које презиру националне границе и државни суверенитет.

       Демократска партија САД заклела се идејама глобализације.

       Пре Трампа, и део Републиканске партије је био на истим позицијама. У неком тренутку су нестале све идеолошке контрадикције између кланова Клинтон и Буш, укључених у највише нивое глобалне управе. Разлике су постале стилске.

       Америчка федерална бирократија, постала је један од покретачких механизама глобализације.

       Готово сви људи који раде у Вашингтону подржавају Демократску партију. Ту за демократског кандидата гласа 92-95 одсто бирача.

       Сви ти функционери и лобисти, наравно, нису показивали никакву оданост председнику Сједињених Држава, који исповеда идеју националне државе, суверенитета и отварања нових радних места за америчке грађане.

       Успешно су стављали клипове у точкове свих Трампових подухвата, бавили се саботажом, а понекад су му се и отворено супротстављали.

       Убрзо је, међутим, постало јасно да нису у стању да у потпуности блокирају активност „немогућег Доналда“. Полако, уз шкрипу, кретање напред је остварено. То је углавном било због чињенице да је председника подржала Републиканска партија.

       Осим тога, показало се да број присталица либералне глобализације није већи од половине становништва САД. Излазност на изборима 2020. била је феноменално велика, али проценат оних који су гласали за Трампа остао је на истом нивоу - око 50 одсто.

       Партијски шефови демократа добро су знали како ствари стоје у стварности и нису се руководили погрешним (а понекад и измишљеним) предизборним рејтинзима.

       Избори је требало да се заврше онако како је изгледала изборна ситуација од јутра 5. новембра -  да Мичиген, Висконсин, Пенсилванија, Џорџија и Северна Каролина, а можда и Невада,  стану иза Трампа. То му је гарантовало безусловну победу.

       Тада су се отвориле неке непознате бране кроз које су покуљали гласачки листићи, чинећи Бајдена победником.

       Трамп је требало победити резултатом који даје за право да се његово председниковање представља као глупа случајност, као плод привремене помућености ума бирача. Тако су држава за државом - Висконсин, Пенсилванија, Џорџија, Мичиген, Невада... - почеле да падају у руке кандидата Демократске странке.

       Демократе нису освојиле Белу кућу, већ су је „отеле“.

       Ради се о класичном пљачкашком заузимање власти - манипулације и лоповлук комбиновани су са формалним поштовањем закона.

       Само, то није био случај само у октобру-новембру 2020. године. Од 2016. године траје лов на Трампа. Против њега су радиле специјалне службе и специјални тужилац, његови сарадници су затварани, а импичмент је био подвргнут из потпуно намишљеног разлога.

       Када се пре два дана појавила реална опасност да у више држава САД може доћи до поновног бројања гласова са непредвидивим последицама, укључила се и „светска заједница“.

       Лидери Европе и развијене Азије почели су да зову Џозефа Бајдена и да му честитају на победи. Либерални медији трубили су да је Бајден изабрани председник САД.

       Републикански конгресмени и конзервативни медији убрзо су се предали, у малим групама.

       По 45. председнику наставили су да наносе болне ударце. У штампи се појавило да је његова супруга спремна да поднесе захтев за развод, а да га је зет и саветник позвао да призна пораз.

       Партија је одиграна. Четворогодишња битка са друге стране Атлантика изгубљена је, све је отишло у прах и пепео. Али, рат се наставља. И не само у Америци.

       Нема разумног разлога да се верује да ће трампизам и популизам изненада нестати негде у блиској будућности.

       Са извесношћу се може прогнозирати да нови популистички лидери, имајући јасан пример Трамповог пораза, више неће бити као он скрупулозни и поштовати законе.

       То што је амерички председник био третиран као шеф неке банана државе значи да ће и према глобалном естаблишменту све више почети да се делује без икаквог обазирања на законе и грађански мир.

       Пред нашим очима престао је да важи још један скуп правила. Скуп унутрашњих правила самог Запада. А то ће само убрзати тектонске промене у свету које су започеле пре пет до седам година.

       Док светски популизам буде разматрао планове за следеће битке, глобално начелство ће сигурно покушати да надогради свој успех.