Влада РС: ОХР треба да се одрекне нелегалних "бонских овлашћења" и затвори своја врата

БАЊАЛУКА УПУТИЛА СВОЈ 22. ИЗВЕШТАЈ САВЕТУ БЕЗБЕДНОСТИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА

* У извештају Владе РС се наводи да је и председавајући ОЕБС и бивши високи представник Мирослав Лајчак недавно изјавио да је прошло време када је одлуке доносила међународна заједница уместо политичара у БиХ, да циљ није продужавати међународни протекторат, него помоћи БиХ да постане потпуно независна, те да међународна заједница у БиХ треба да саветује и посредује, а не да доноси одлуке

* У тексту се указује на Анекс 10 Дејтонског споразума који стриктно дефинише ограничен мандат на основу ког високи представник има овлаштење да "прати", "одржава тесан контакт са странама", "помаже", "учествује на састанцима" и "извештава", и он ни у ком случају не укључује ни назнаку овлаштења да доноси одлуке које су обавезујуће за владе и грађане БиХ

* Настојања високог представника и одређених страних сила да БиХ претворе у политичку структуру којом се лако може управљати и држати је под контролом кроз покушаје присилне централизације политичке моћи, чак и када је то директно супротно Уставу БиХ, довела су до данашње парализе на нивоу БиХ

* О намери да се централизује БиХ сведочи и чињеница да је број запослених у институцијама БиХ порастао са мање од 3.000 у 2000. години на више од 22.000 у 2015. години

____________________________________________________________________________

        КАНЦЕЛАРИЈА високог представника (ОХР) треба да се одрекне нелегалних "бонских овлаштења" и затвори своја врата, поручује се у 22. извештају Владе Републике Српске упућеном Савету безбједности УН.

        У извештају се истиче да самоприсвојена овлашћења високог представника иду много даље од стварних дејтонских овлашћења, те указује на незаконитост тзв. бонских овлашћења која високом представнику, како он то тврди, дају право да намеће законе и кажњава појединце на основу обичне одлуке.

        У документу се подсећа да је и председавајући ОЕБС-а и бивши високи представник Мирослав Лајчак недавно изјавио да је прошло време када је одлуке доносила међународна заједница уместо политичара у БиХ, да циљ није продужавати међународни протекторат, него помоћи БиХ да постане потпуно независна, те да међународна заједница у БиХ треба да саветује и посредује, а не да доноси одлуке.

        Такође, подсећа се и да је бивши високи представник у БиХ Волфганг Петрич у мају рекао да је "ОХР поратна институција" и да је време "бонских овлаштења" прошло.

        "И ЕУ је у свом мишљењу о захтеву БиХ за чланство признала да даљи рад високог представника са самоприсвојеним правом да упражњава тзв. бонска овлашћења спутава напредак БиХ на путу европских интеграција... У мишљењу Европске комисије каже се да је 'тако интензиван међународни надзор, у начелу, неспојив са суверенитетом БиХ, па стога и са чланством у ЕУ", истиче су 22. извештају Владе Републике Српске.

        У документу се наглашава да Дејтонски споразум, као једини извор законитих овлаштења високог представника, није дао високом представнику такву диктаторску моћ.

        "Ни Савет за спровођење мира, ни Савет безбедности УН нису дали високом представнику законско овлаштење изван мандата из Дејтонског споразума", констатује се у извештају.

        У тексту се указује на Анекс 10 Дејтонског споразума који стриктно дефинише ограничен мандат на основу ког високи представник има овлаштење да "прати", "одржава тесан контакт са странама", "помаже", "учествује на састанцима" и "извештава", и он ни у ком случају не укључује ни назнаку овлаштења да доноси одлуке које су обавезујуће за владе и грађане БиХ.

        "Штавише, бонска овлаштења крше право на самоопредељење народа у БиХ и људска права која грађани БиХ уживају по основу важних обавезујућих уговора.

        Кориштење бонских овлаштења је безакоње које је нарушило поштовање грађанских институција, посејало семе раздора и било значајан узрок штетних последица данашње политичке парализе на нивоу БиХ", наглашава се у извештају.

        Високи представник је, додаје се у извештају, централизовао БиХ кршећи дејтонску структуру и изазвао непотребна политичка трвења, те годинама користио бонска овлаштења за систематично централизовање власти у Сарајеву супротно Уставу БиХ.

        У овом документу се подсећа да је Кризна група утврдила да је "високи представник Педи Ешдаун наметнуо законе којима су уведена широка нова овлаштења државе, понекад на рачун ентитета".

        Из Владе Српске указују да је високи представник често централизовао функције простом одлуком, на пример када је формирао Суд и Тужилаштво БиХ, или наметнуо амандмане на уставе оба ентитета да би рашчистио пут за централизовано именовање судија и тужилаца.

        "Када високи представник није доносио одлуке којима је уводио промене у прилог централизацији, издејствовао би их претњама и присилом усмерним против изабраних званичника, на пример када је Парламентарној скупштини БиХ доставио закон којим је основана Обавештајно-безбедносна агенција и наредио његово усвајање", наводи се у документу и подсећа на Ешдауново признање у сведочењу пред Парламентом Велике Британије да је требало "доста завртања руку" да би политичари БиХ прихватили мере које су ишле "изван Дејтона".

        У извештају се констатује и да је произведена "поплава" нових агенција, од којих многе имају просторије и запослене, али не и јасне задатке, тако да су или мало урадиле или ништа и илуструје незадрживост централизације БиХ податком да је број запослених у институцијама БиХ порастао са мање од 3.000 у 2000. години на више од 22.000 у 2015. години.

        Осврћући се на тврдња високог представника да Република Српска нема право да подноси извештаје Савету безбедности, у овом документу се оцењује да је симптоматично неразумевање и непоштовање дејтонске формуле, јер су Инцкове тврдње недвосмислено супротне Уставу БиХ и одлуци Уставног суда БиХ која говори управо о том питању.

        Директна комуникација Републике Српске према Савету безбедности и његовим чланицама ни на који начин не крши ниједан елемент међународног или домаћег права. Такође, ништа у Дејтонском споразуму не ограничава права ентитета да имају директну комуникацију са УН и другим међународним организацијама или појединим чланицама Савета безбедности.

        "Не само да не постоје ограничења у погледу такве комуникације, него Устав БиХ (Анекс 4 Дејтонског споразума) изричито предвиђа да ентитети могу да је остварују.

        Уставни суд БиХ је 2010. године изричито и потврдио право Републике Српске да подноси извештаје Савету безбедности УН, а високи представник би требало да је упознат с овом одлуком, која је донесена почетком његовог мандата", истиче се у 22. извештају.

        У документу се наводи и да Савет безбедности никада није ставио приговор на директно достављање извештаја Републике Српске о ситуацији у БиХ, те подсећа да многе међународне организације и чланице Савета безбедности имају представништва у Бањалуци или је често посећују, конкретно ради остваривања директне комуникације с Владом Републике Српске.

        У овом извештају се констатује да би било апсурдно сугерисати да је директна комуникација с Владом Српске нелегална или непримерена на било који начин, јер Република Српска, као страна међународних уговора који чине Дејтонски споразум, има сва права да комуницира са члановима међународне заједнице у погледу својих права по основу тих уговора и штавише, ово право признаје Устав БиХ, а изричито га је потврдио и Уставни суд БиХ.

        Из Владе Српске подсећају и да Република Српска редовно подноси извештаје Савету безбедности већ десет година, те се не може објаснити зашто Инцко примереност ове праксе проблематизује тек сад, а нарочито је тешко схватити како може да тврди да сва комуникације те врсте мора ићи преко структура на нивоу БиХ, и то у време када највећа бошњачка странка СДА блокира формирање Савета министара што је политичка криза за коју су заслужна и погрешно усмерена настојања високог представника да централизује политичку моћ у БиХ.

        Настојања високог представника и одређених страних сила да БиХ претворе у политичку структуру којом се лако може управљати и држати је под контролом кроз покушаје присилне централизације политичке моћи, чак и када је то директно супротно Уставу довела су до данашње парализе на нивоу БиХ, оцијењено је у 22. Извештају Владе Републике Српске.

        У Извештају се наводи да међународна заједница веома често не схвата значај дејтонских начела, значај федеративне структуре, те контроле и равнотеже за мир, стабилност и просперитет у БиХ, те се чини да опстаје погрешно схватање да федерализам води слабој власти у БиХ.

        "Успех федеративних система у многим другим земљама, примера ради у Немачкој, Швајцарској и САД, показује да то схватање није тачно. Често, управо регионална аутономија садржана у федеративној структури различитим групама омогућава да остваре успешну унију", додаје се у овом документу.

        У извештају се истиче да међународни званичници понекад говоре о дејтонском уставном уређењу као да је тек скуп привремених мера, наводећи пример америчког специјалног представника за Балкан Метју Палмера који је у септембру изјавио да "Дејтонски споразум никада није ни требало да буде фиксан, него промењив оквир".

        "Овакви коментари, чак и када су дати у најбољој намери, само охрабрују СДА да тражи укидање ентитета и других дејтонских механизама заштите конститутивних народа у БиХ и терају друге групе, којима је Дејтоном гарантована одређена мера заштите и аутономије, да се осећају угрожено и сходно томе реагују", констатује се у 22. извештају Владе Републике Српске.

        (Срна)

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари