Ево како конзервативни Американац опонира Американцима који би да владају целим светом

ПАТРИК БЈУКЕНЕН ПОСЕБНО ПОЛЕМИШЕ СА „ЛИБЕРАЛНИМ ИНТЕРВЕНЦИОНИСТИМА”

• Биле су допуштене грешке које су америчку привреду довелe до крварења и обезвредиле све оно што су САД постигле после Другог светског рата, а конкретно – глобално првенство. До тога нису довели изолационисти. Кривци су Савет за међународне односе, неконзервативци и либерални интервенционисти, који се играју империје, стварајући нови светски поредак и сматрајући себе владарима света
• Након што је Совјетски Савез извео војску из Европе и био подељен на 15 република, Русија је пружила руку САД, а ми смо одбацили ту руку и приближили НАТО њеним границама. На који начин чланство Литваније, Летоније и Естоније у НАТО чини Америку јачом, безбеднијом у заштићенијом? Пре ће бити обрнуто, ми смо се приближили војном нуклеарном сукобу
• Да ли неко још увек сматра добром идеју уласка у Сирију и подржавања побуњеника? Да ли неко сматра добром идеју да се подржи Саудијска Арабија против Хута у Јемену, која је опсутошила земљу и доводи у опасност преживљавање милиона њених становника?  Да ли неко још увек сматра добром идеју да се нападне Либија и свргне Моамер Гадафи сада, када се ИД и други исламисти и супарнички режими боре за комадиће те измучене земље?

          Пише: Патрик БЈУКЕНЕН, амерички конзервативни мислилац, руководио сектором за везе са јавношћу у администрацији Роналда Регана

         „ИЗОЛАЦИОНИСТИ не би требало да имају преовлађујући глас у дискусији о новој спољној политици САД – упозорава Ричард Хас, председник Савета за међународне односе. – Последице америчког удаљавања од послова спољног света биле би трагичне”.

         Борећи се са „изолационистичким искушењем”, Хас прави карикатуру америчких патриота и истовремено виче да ми не можемо да (п)останемо „гигант у затвореном друштву”.

         Наравно, јасно је да је Хас узнемирен. За њега би то значило губитак земље.

         Биле су допуштене грешке које су америчку привреду довелe до крварења и обезвредиле све оно што су САД постигле после Другог светског рата, а конкретно – глобално првенство.

         До тога нису довели изолационисти. Уопште. Кривци су – Савет за међународне односе, неконзервативци и либерални интервенционисти, који се играју империје, стварајући нови светски поредак и сматрајући себе владарима света.

         Размотримо само неке одлуке донете у годинама које наводно већина Американаца одобрава и жели да остану на снази.

         Након што је Совјетски Савез извео војску из Европе и био подељен на 15 република, Русија је пружила руку САД, а ми смо одбацили ту руку и приближили НАТО њеним границама.

         Разјарени Руси су се обратили човеку који је повратио међународно поштовање према њиховој земљи. Зар заиста мислимо да ће га се они одрећи?

         На који начин чланство Литваније, Летоније и Естоније у НАТО чини Америку јачом, безбеднијом у заштићенијом? Пре ће бити обрнуто, ми смо се приближили војном нуклеарном сукобу.

         Године 2014. Џон Мекејн и америчке дипломате поздравили су Мајдан на Тргу независности у Кијеву, услед којег је свргнута проруска, демократски изабрана влада и успостављен пронатовски режим.

         Који је био Путинов одговор? Обезбеђена је заштита војно-поморске базе у Севастопољу, Крима, а такође је предложена хуманитарна помоћ проруским Украјинцима у Луганску и Доњецку, који су изабрали одвајање, уместо да трпе америчке марионете.

         На срећу, наши амерички интервенционисти нису успели да укључе Грузију и Украјину у НАТО. Да им је то успело, ми бисмо готово сигурно били на ивици рата с Русијом.

         Да ли би нас то учинило јачим, безбеднијим, сигурнијим у себе и своје могућности?

         После напада 11. септембра, Џорџ Буш је заглибио земљу у Авганистану, како би уништио гнездо убица из Ал Каиде.

         Након што је уништено неколико њених ћелија, Буш је решио да остане и направи ту дивљу земљу Паштуна, Хазарејеаца, Таџика и Узбека налик држави Ајова.

         Петнаест година је прошло, а ми смо још увек тамо. После смо ипак отишли, али вратили су се Талибани, који су поништили све што смо урадили и убијали су оне који су сарађивали с Американцима.

         Када бисмо то морали поново да радимо, да ли бисмо послали армију САД и цивилне стручњаке да учине Авганистан сличним нама?

         Буш је затим извршио инвазију на Ирак, свргнуо је Садама, спровео чистку у партији Баас и распустио ирачку армију. Резултат: уништена, подељена нација с проиранским режимом у Багдаду, Исламска држава која је заузела Мосул, као и курдски проблем.

         Већина Американаца данас сматра да је Ирак био крвава грешка, која нас је коштала билион долара и чије ћемо последице осећати наредних деценија.

         У устанку против Башара Асада САД су помагале побуњеницима. Сада је 400 хиљада Сиријаца мртво, пола територије земље је ишчупано с кореном, милиони су у изгнанству, а Асадов режим у Дамаску се уз подршку Русије, Ирана и Хезболаха држи пет година након почетка рата.

         А ми не можемо чак ни да одлучимо да ли желимо да Асад преживи или ипак да падне, а такође не знамо ко ће доћи на власт после њега.

         Да ли неко још увек сматра добром идеју уласка у Сирију и подржавања побуњеника? Да ли неко сматра добром идеју да се подржи Саудијска Арабија против Хута у Јемену, која је опсутошила земљу и доводи у опасност преживљавање милиона њених становника?

         Да ли неко још увек сматра добром идеју да се нападне Либија и свргне Моамер Гадафи сада, када се ИД и други исламисти и супарнички режими боре за комадиће те измучене земље?

         „Блиски Исток је можда најбољи пример шта се догађа када се САД повуку уназад” – пише Хас.

         То јест, по његовом мишљењу, проблем није у томе што смо се до гуше увукли у тај вир тираније, трајбализма и тероризма, већ у томе што смо покушали да се извучемо.

         Приче и савети да би Америка требало да напусти Блиски Исток, каже Хас, „умногоме доприносе нестабилности у региону”.

         То јест, требало би да останемо тамо на неодређено?

         По Хасовом мишљењу, очигледно, улога Америке у свету своди се само на то да се Русија отера што даље, да се штити Европа, обуздава Кина, изолује Иран, обуздава Северна Кореја, као и на борбу против Ал Каиде и ИД, ма где се они налазили, на рачун жртава наших војника.

         Али, то није све. Ми би такође требало, по Хасовом мишљењу, да трансформишемо Сирију, Ирак, Либију, Јемен и Авганистан у прозападне демократске земље, као и да прихватимо избеглице из тих земаља, чак и ако ће нас то коштати 800 милијарди долара трговинског дефицита и убити нашу привреду.

         А ко не пристаје на то - називају га изолационистом.