Председнички кандидат Ренд Пол неће Америку која војно интервенише по свету

ДОК ЈЕ СЕНАТОР ИЗ КЕНТАКИЈА ОБЈАВЉИВАО СВОЈУ КАНДИДАТУРУ – У БЕЛОЈ КУЋИ НЕСТАЛА СТРУЈА

  • Нови кандидат за председника САД чврсто је опредељен против интервенционизма што је крајње атипично за републиканске политичаре током последњих 15 година. У свом говору у Кентакију, Пол је изјавио да види Америку „довољно јаком да одбије сваку агресију и довољно мудром да се не уплиће у непотребне интервенције”. По његовим речима, спољна политика САД „треба да доноси стабилност, а не хаос”
  • Син чувеног Рона Пола, који је и сам три пута био председнички кандидат, беспоштедно жигоше естаблишмент обе партије због тога што су заборавили интересе обичних Американаца и зато што је сада многима недоступан амерички сан: „Желим да себи вратимо нашу земљу, да је узмемо од лобиста који користе Вашингтон као своју „касицу” – рекао је са трибине на којој је била написана парола његове кампање: „Разорити вашингтонску машину! Дати слободу америчком сну!”
  • Да ли ће га самлети точак мејн-стрим медија? Неће ли и он као и његов отац постати неоспорно занимљиви, али забрањени учесник „прајмериза”? Показаће време. Али, међу демократама и бирачима који се нису прикључили, Ренд Пол има три-пута већи рејтинг него сви његови противници из Републиканске партије. Сем тога, по мишљењу анкетираних испитаника - он данас има највише шансе у борби са Хилари Клинтон, док је на том пољу други републиканац Џеб Буш далеко иза њега
  • Пол је трећи пут узастопце постао најпопуларнији  говорник на главном конзервативном форуму САД – СРАС. Пре њега таквим успехом могао је да се похвали само Роналд Реган

         Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ, политиколог (Москва)

         СЕНАТОР Ренд Пол, којег су амерички медији пре четири године навели као „најзанимљивијег републиканског политичара”, саопштио је у својој родној држави Кентаки да ће се кандидовати за председника САД. Самим тим он је званично изјавио да је спреман да учествује на председничким изборима 2016.

         Тиме су председнички избори изазвали право интересовање. До тог момента изгледало је да ће се све свести на следећу у низу конфронтација породица Буш и Клинтон – бившег државног секретара Хилари Клинтон и бившег гувернера Флориде Џеба Буша.

         Хилари је као и раније неприкосновени лидер међу демократама (иако до сад није саопштила да ће учествовати), а по мишљењу већине аналитичара - Џеб Буш је спреман да у свој предизборни фонд привуче рекордан износ финансијских средстава.

         Часопис Politico иронично је приметио да Американци не треба посебно да се „брину” због конфронтације Џеба и Хилари јер ће за неколико година на изборима учествовати Челси Клинтон и Џорџ Прескот Буш – деца садашњих потенцијалних кандидата.

         Можда би Клинтонови и Бушови заиста на дуже време заузели амерички Олимп власти да не постоје две значајне околности.

         Прво, без обзира на релативно низак рејтинг актуелног председника, лево крило Демократске партије које га је кандидовало 2008., нема намеру да се без борбе предаје центристима на челу са Хилари. Данас се међу левичарима издвајају сенатор Елизабет Ворен и Мартин О'Мели, бивши гувернер државе Мериленд. Али, врло је вероватно да ћемо чути и нова имена.

         Друго, од 2010. Републиканска партија је фактички заробљена од стране Покрета чајанки, чија је главна порука супротстављање вашингтонском естаблишменту, његовим кланским интересима и свеприсутним лобијем. У свакој држави на свим изборима за Конгрес припадници „чајанке” су  практично ступали у „битку” за „прајмериз” (интерни партијски избори за будућег председничког кандидата, прим.прев.) са представницима „мејнстрима” и имали прилично успеха.

         Једна од последњих жртава Покрета „Чајанка” био је лидер републиканске већине у Представничком дому, Ерик Кантор, који је пре годину дана обећао да ће завести ред у „дому” и обуздати „хулигане из Чајанке”. Међутим, он је већ у јесен изгубио „прајмериз” са Дејвијем Братом којег су подржали ти исти „хулигани”.

         Припадници „Чајанке” нису без разлога назвали свој покрет у част „чајне побуне”1773. у Бостону, која је била једна од почетних догађаја америчке револуције. Они захтевају не само мање порезе и смањење државних расхода него и што је могуће мање мешање федералне владе у питања породице, школа, градова и држава. Будући да представљају уставне „фундаменталисте”, они сматрају да програм праћења и прикупљања података које изводи Агенција за националну безбедност, противречи повељи о правима и захтевају да се програм одмах затвори. 

         Ренд Пол је – крв и тело Покрета „Чајанка” и издваја се и између његових најистакнутијих младих звезда, првенствено сопственим спољнополитичким дневним редом.

         Нови кандидат за председника чврсто је опредељен против интервенционизма што је крајње атипично за републиканске политичаре током последњих 15 година. У свом говору у Кентакију, он је изјавио да види Америку „довољно јаком да одбије сваку агресију и довољно мудром да се не уплиће у непотребне интервенције”.

         По речима Ренда Пола, спољна политика САД „треба да доноси стабилност, а не хаос”. Уверавајући своје присталице да ће захтевати да се детаљно контролише поштовање од стране Ирана, споразума који су постигнути у Швајцарској, као и ратификацију њихове коначне варијанте од стране Конгреса, Пол је завршио тему Ирана следећим речима: „Ми морамо да разговарамо о миру, а не о рату”. 

         Ренд Пол је такође подржао Обамину иницијативу о нормализацији односа са Кубом за разлику од Теда Круза, свог колеге из „Чајанке”. Пол сматра да је једини непријатељ САД радикални ислам, а не тројка за коју је декларисала садашња администрација Беле куће – Исламска држава, ебола и Русија.

         Такав релативно меки спољнополитички дневни ред Ренд Пол је у многоме наследио од свог оца, бившег конгресмена Рона Пола (који је такође три пута окушао срећу у трци за председника), типичног либертаријанца и идејног покретача Покрета „Чајанка”.

         Иако многи експерти истичу да Ренд Пол уопште није исто што и његов отац, ипак већи део армије фанатичних присталица Рона Пола подржава и Ренда. То није мали плус за овог кандидата, будући да половину те армије чине млади људи и да Републиканцима на изборима управо недостају гласови омладине.

         Ренд Пол покушава да прошири своју електорску базу и на рачун других група бирача који су се традиционално сматрали за присталице Демократске партије. Он активно сарађује са афро-америчким и латино-америчким заједницама, а такође и са студентима.

         Пол беспоштедно жигоше естаблишмент обе партије због тога што су заборавили интересе обичних Американаца и зато што је сада многима недоступан амерички сан. „Ми смо дошли да себи вратимо нашу земљу, да је узмемо од лобиста који користе Вашингтон као своју „касицу” – изјавио је Ренд Пол са трибине на којој је била написана парола његове кампање: „Разорити вашингтонску машину! Дати слободу америчком сну!”.

         Да ли ће „други републиканац” (како је наведено на његовим рекламним плакатима) освојити естаблишмент? Да ли ће успети да трансформише електорски простор? Да ли ће га самлети точак мејн-стрим медија? Неће ли он као и његов отац постати неоспорно занимљиви, али забрањени учесник „прајмериза”?

         Показаће време. За сада је рано да се гледа на рејтинг, али може да се примети занимљива тенденција. Међу демократама и бирачима који се нису прикључили, Ренд Пол има три-пута већи рејтинг него сви његови противници из Републиканске партије. Сем тога, по мишљењу анкетираних испитаника он данас има највише шансе у борби са Хилари Клинтон, док је на том пољу Џеб Буш далеко иза њега. Пол је трећи пут узастопце постао најпопуларнији  говорник на главном конзервативном форуму САД – СРАС. Пре њега таквим успехом могао је да се похвали само Роналд Реган.

         Занимљив детаљ. У време док је Ренд Пол држао говор у Кентакију, у Вашингтону је због квара нестала струја. Бела кућа, Стејт департмент, канцеларије, лобисти – један сат нису имали светла…

         Није ли то, можда, знак?

         Превела

         Ксенија Трајковић

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари