Сноуденови претходници коначно открили своја имена

ГРУПА НА ЧИЈЕМ ЧЕЛУ ЈЕ БИО ПРОФЕСОР ФИЗИКЕ ВИЛИЈАМ ДЕВИДОН 1971. РАСКРИНКАЛА ДЕЛОВАЊЕ FBI

Едвард Сноуден

• Из зграде америчке државне безбедности у граду Мидиа група успела да изнесе документе о праћењу дисидената, црначких и антиратних активиста
• Открила и како је био праћен и уцењиван Мартин Лутер Кинг
• Учесници тадашњег раскринкавања злоупотреба FBI имају готово „фамилијарна осећања” према Едварду Сноудену. Деловање бившег припадника CIA и НСА сматрају наставком - свог дела

         АМЕРИЧКИ борци за људска права који су 1971. године нанели озбиљни ударац репутацији FBI - тиме што су новинарима доставили податке како америчке специјалне службе прате дисиденте - одлучили су након 40 година да објаве своја имена - пише The New York Times.

         Почетак `70-их година XX века у САД није био једноставно време за тамошње друштвене покрете. У таквим условима професор физике Колеџа у Хауерфорду Вилијам Девидон одлучио је да удари по специјалној служби која се бавила субверзивним радом међу борцима за мир.

         Сасвим конкретно, одлучио је да раскринка FBI на чијем је челу тада био познати Едгар Хувер.

         „Група је требало да упадне у зграду FBI и тамо пронађе документе који сведоче о злочинима америчких специјалних служби”.

         У условим највише конспиративности професор Девидон је направио групу од осам људи. Група је требало да продре у зграду FBIи тамо пронађе документе који сведоче о преступима америчких специјални служби. Чланови групе били су још Кејт Форсит, Боб Вилијамс, Џон и Бони Рејнс и још три човека чија имена ни дан данас нису позната.

         Првобитно су борци за људска права планирали да продру у зграду FBI у Филаделфији, али су ипак преусмерили пажњу на офис ове службе у граду Мидиа.

         Успели су да продру у просторије FBI и упустили се у преглед докумената.

         Овим активистима се посрећило јер су се у том офису чували папири везани за праћење коју су обављали локални припадници FBI. Имали су среће што у тој згради тада није било сигнализације. Девидон и његове колеге попаковали су документе у кофере и изнели из зграде. Нико их није приметио.

         Након летимичне анализе докумената, ови борци за људска права су преко посредника предали документе новинарима.

         Први чланак објавила је сарадница листа The Washington Post Бели Мецгер. Још неколико водећих америчких листова објављивало је тада материјале који су раскринкавали делатност FBI. Испоставило се да су агенти „за сваки случај” пратили борце за права црнаца, да су убацивали своје људе међу антиратне активисте и свесно сејали страх међу противницима председника Ричарда Никсона.

         На једном од папира била је чудна ознака COINTELPRO. Њено значење нису могли да дешифрују две године. Обзиром да је шеф FBI Едгар Хувер умро 1972. године, нико није знао шта се крије из те ознаке.

Едгар Хувер

         Међутим, 1973. године је новинар телевизије NBC, Карл Стерн, проучавајући откривене документе утврдио да се иза те ознаке крије специјални програм за праћење грађана.

         Испоставило се да је FBI у време Хувера пратио не само борце за црначка права, већ и све људе чији су им ставови и погледи били „сумњиви”.

         Агенти FBI су пратили кретање „потенцијалних комуниста” и настојали да активисте-пацифисте међусобно посвађају. Прибегавали су и криминалним методама. Примера ради, уцењивали су Мартина Лутера Кинга, тако што су му претили да ће у јавност изнети истину о његовим ванбрачним везама.

         Ланац раскринкавања који је почео публикацијама докумената Девидонове групе завршио се сенатском истрагом.

         Слушања у сенату су довела до оштрије контроле Конгреса  САД над радом FBI. Специјалне службе су постале објект веће и регуларне пажње америчких конгресмена.

         Међутим, тадашњи сноудени су остали у сенци јер им је претила оптужница више него за провалну крађу.

         Тек сада су одлучили да открију своја имена јер је њихова „кривица“ апсолутно застарела, а још је шеф групе – професор Девидон – недавно умро до рака.

         Учесници „операције” у граду Мидиа данас су сви стари и имају унуке.

         „Неко је то морао да уради. Ко, ако не ми?” - рекао је после свега Џон Рејнс.

         Учесници тадашњег раскринкавања злоупотреба FBI имају готово „фамилијарна осећања” према Едварду Сноудену.

         Они сматрају да су дејства бившег припадника CIA само наставак њиховог дела.

       Г. Шимпрага