Грци гласали за еврозону, у изгледу - тројна владина коалиција
УСТУКНУЛИ ПРЕД ПЛАШЕЊИМА ДА ЋЕ ИМ ПРИХОД ПО СТАНОВНИКУ ПАСТИ СА 19.400 НА 8.700 ЕВРА
* Партије које су за стезање каиша по диктату Брисела избориле су тесну парламентарну већину. Конзервативна Нова демократија 29,5 одсто гласова, а левоцентристички ПАСОК 12,3 одсто гласова
* Другопласирана је радикална лева коалиција Сириза са 27,1 одсто гласова, чији је лидер, Алексис Ципрас, дискредитован као `најопаснији човек у Европи`
ГРЦИ су се уплашили могућег изласка из еврозоне и недобијања кризног појаса за спасавање у виду 130 милијарди евра кредита Брисела и ММФ.
Партије које су за стезање каиша по диктату Брисела избориле су тесну парламентарну већину. Конзервативна Нова демократија 29,5 одсто гласова, а левоцентристички ПАСОК 12,3 одсто гласова. Другопласирана је била радикална лева коалиција Сириза коју је подржало 27,1 одсто бирача, а њен лидер Алексис Ципрас је обећавао да ће поништити услове Европске уније и Међународног монетарног фонда за добијање пакета помоћи Грчкој.
Процењује се да су одлучујући били гласови око 700.000 неопредељених бирача. С обзиром на то да чине 10 одсто бирачког тела, они су битно утицали на коначну победу Нове демократије, која је у анкетама са Сиризом водила „мртву трку”.
Грчки парламент чини 300 посланика, а сви су изгледи да ће их Нова демократија имати 131, Сириза 69, ПАСОК 34, Независни Грци 20, Златна зора 18, Демократска левица 16 и Комунистичка партија 12 мандата.
Вођа првопласиране НД, Антонис Самарас, у првом обраћању после избора позвао је све странке „које су за опстанак Грчке у зони евра” да се „у овом критичном часу” окупе у „влади националног спаса”. Та формулација готово аутоматски искључује Сиризу јер она захтева отказивање споразума са страним повериоцима.
Председник трећепласиране странке, социјалистичког ПАСОК, позвао победника Самараса да формира коалициону владу коју би чинили НД, Сириза, ПАСОК и Демократска левица, те би таква групација имала јаку већину са 240 од 300 гласова.
Ципрас је, међутим, већ рекао грчким медијима да не жели ни да покуша да формира владу, ако у томе не успе првопласирани НД.
Ово чини изгледном „велику коалицију” коју би чиниле две традиционалне странке – НД и ПАСОК, и Демократска левица, са укупно 181 послаником.
На исход избора пресудно су утицали: притисак из света и плашење бирача.
Присталице остајања у еврозони звониле су на узбуну и тврдиле да би њено напуштање било равно катастрофи, јер би девалвација у првом тренутку била 35 одсто, али убрзо и целих 50 процената. Незапосленост би наводно порасла на 34 процента, приход по становнику би са 19.400 пао на 8.700 евра, БДП би био мањи за 22 одсто. Продавнице би опустеле, увоз би се смањио на минимум, апотеке и болнице би остале без лекова, стране фирме и банке би одмах напустиле Грчку…
А још су са запада стизала упозорења овог типа:
„Не може бити изласка из реформи. Грчка се мора држати онога што смо се договорили“- поручио је грцима шеф нечаке дипломатије Гвидо Вестервеле.
Грци на данашњим ванредним изборима нису бирали само нови састав парламента и нову владу. Бирали су и између пуне државне самосталности и чланства у ЕУ и између – што је посебно важно, не само за њих него и остатак Европе – останка у еврозони и повратка драхме.
Централна фигура нових избора је – као што се и очекивало – био је лидер Сиризе Ципрас. Зато су немачки медији данима у били пуној офанзиви против Ципраса и Сиризе. Примера ради, Фајненшел Тајмс Дојчланд је објавио: "Он обећава бирачима да ће немогуће постати могуће, а они му верују. Ципрас би могао бити смртоносни ударац за европску монетарну унију. Њему се жури, он жели моћ. Неки га називају и 'најопаснијим човеком у Европи'.
"Ово је тренутак за левицу. Ово је време када устајемо и преузимамо судбину у своје руке, идите напред, немојте се бојати!", поручио је Ципрас својим друговима."
ФТД је ово објавио у тексту под насловом: "Алексис Ципрас - опасни заводник".
Сам наслов се односио и на ове Ципрасове речи: "Грчка је превазишла страх и задржаће своје место као равноправна чланица ЕУ, са свим припадајућим правима. Данас, отварамо пут Грчке у бољу будућност".