У Хрватској више нема ничега што у свом називу име речи „Балкан” и „балкански”

У ЗАГРЕБУ ОБЈАВЉЕНА СТУДИЈА „БАЛКАН - ОД ГЕОГРАФИЈЕ ДО ФАНТАЗИЈЕ“

• Одвојити се од Балкана и разликовати се од суседа, бивших братских република - најпре Срба, потом Бошњака и осталих екс-ју сумњиваца, били су пре двадесетак година темељи за обликовање новог хомогеног хрватског идентитета, оценила аутор студије Катарина Лукетић 
• Истовремено је упозорила да је Хрватска „и географски и културно... и на сваки начин, уз остало, и балканска земља која ће то остати и након уласка у Европску унију“

         БАЛКАН за хрватско друштво од почетка деведесетих представља кључни појам у конструисању националног идентитета и уједно његову најснажнију друштвену трауму, оценила је књижевни критичар Катарина Лукетић у студији „Балкан - од географије до фантазије“.

         Она у свеобухватној анализи „балканизма“ износи историјске чињенице о појму Балкан, о односу народа Балкана према Балкану, посебно односу Хрватске према том простору.

         „У Хрватској и БиХ данас не постоји ниједна научна или културна установа која би у називу имала Балкан као подручје интереса, што је резултат превладавајуће перцепције да Хрватска није на Балкану, односно начелне неодређености официјелног босанског идентитета спрам припадности државе Балкану“, наглашава ауторка студије.

         Лукетић је указала и да је Балкан за Хрватску „траума“, одакле долази и његово потискивање и игнорисање.

         Она наводи како данашње општеприхваћено тумачење Балкана као искључиво негативног појма у Хрватској датира од почетка деведесетих година када он постаје конститутивни елемент градње новог хрватског идентитета и носилац „свега негативног и демонског од чега се нова Хрватска мора разликовати“.

         „Одвојити се од Балкана и разликовати се од суседа, бивших братских република - најпре Срба, потом Бошњака и осталих екс-ју сумњиваца, били су пре двадесетак година темељи за обликовање новог хомогеног хрватског идентитета“, сматра Лукетић за коју је Хрватска „и географски и културно... и на сваки начин, уз остало, и балканска земља која ће то остати и након уласка у Европску унију“.

         Разрешење „балканске трауме“ види у прихватању „хибридних идентитета“ и у престанку инсистирања на „лажним, етничким и којекаквим другим чистим идентитетима“.

         „Балкан се види као место вечних конфликата, трајне нестабилности и митских сукоба, место на којем вреде другачија правила од оних у западном свету, па зато он никада неће достићи тај свет“, упозорава ауторка и указује да је Балкан првенствено перципиран као простор обележен оријенталном прошлошћу