Ако Америка подигне референтну каматну стопу само на 1,5 одсто – суочиће се са новом 2008. годином

ДУГ САД ЈЕ УДВОСТРУЧЕН ПОД ОБАМИНОМ ВЛАШЋУ, БИЋЕ ДУПЛИРАН И ЗА ДВА МАНДАТА КЛИНТОНОВЕ

• Републикански председнички кандидат Доналд Трамп досадашњу америчку политику јефтиног новца објашњава веома једноставно: Федералне резерве су у америчкој економији - у сарадњи са Обамином администрацијом - створиле велики мехур и не смеју дозволити његово пуцање
• Трамп више од свега жели да тај мехур пукне пре његовог избора за шефа државе, а никако после. У том случају би новоизабрани председник лакше избегао оптужбе на свој рачун
• Државни дуг САД премашио је 19 билиона долара, што одговара 103% њиховог БДП-а. Трамп је огорчен: "Финансијски регулатор (ФЕД) је оптеретио финансијски систем САД огромним дугом, који изједа Америку као рак". Он тврди да "званичници Федералних резерви према америчком народу немају никакву одговорност" и обећава да ће сменити шефицу Федералних резерви Џенет Јелен, чији мандат истиче 2018. године, а да ће дуг - рефинансирати
• Трамп је проблем описао врло прецизно: ако подигну стопу барем "за проценат" - до 1,5 одсто - финансијски систем САД то неће преживети. Уследиће колапс на финансијском и робном тржишту. Криза ће показати своје лице, можда и више него 2008. године
• Курс долара ће пасти, као што је то било у старим временима кризе 1970-их. Клинтонова ће изгубити изборе, а нови председник ће наследити проблеме америчке економије. Они ће имати карактер катастрофе

Пише: Василиј КОЛТАШОВ, директор Центра за економска истраживања

          ОСЛОНАЦ америчке економије – по мишљењу многих – јесте Систем федералних резерви (ФЕД).

          То је централна банка САД која емитује доларе и кредитира пословне банке, које су се последњих година навикле на невероватно јефтин новац из Федералних резерви.

           Кључна стопа ФЕД је не тако давно била 0,25%. Сада је порасла на 0,5%. Већ дуже времена обећавају да ће је подићи још више захваљујући опоравку америчке економије, којој наводно више није потребна вештачка подршка.

          Међутим, већ много месеци се руководство ФЕД ипак не одлучује да то уради. Због тога се и појављују гласине о девалвацији долара.

          ФЕД - је "независна федерална агенција". Мало зависи од владе САД, али зато контролу над њим врше приватне банаке, које улазе у његов састав. И одлуке ФЕД-а често нису толико у националном интересу, па чак ни у интересу реалног сектора привреде, колико су у корист финансијера.

          Јер, што су озбиљнији били проблеми банака, то су више новца оне добијале од агенције. Ревизија Конгреса САД из 2012. године, идентификовала је потрошњу у сивим зонама од 16 билиона долара. Међутим, није био покренут нкакав поступак и ФЕД је наставио да ради у истом стилу.

          Амерички председнички кандидат Доналд Трамп објашњава политику ФЕД веома једноставно. Према његовим речима, Федералне резерве су у сарадњи са Обамином администрацијом у америчкој економији створиле велики мехур. И Трамп више од свега жели да тај мехур пукне пре његовог избора за шефа државе, а никако после.

          У том случају би новоизабрани председник лакше избегао оптужбе на свој рачун.

          У међувремену, Трамп оптужује своје противнике.

          Државни дуг САД премашио је 19 билиона долара, што одговара 103% њиховог БДП-а. Трамп је огорчен: "Регулатор (ФЕД) је оптеретио финансијски систем САД огромним дугом, који изједа Америку као рак". Он такође наводи да "званичници Федералних резерви према америчком народу немају никакву одговорност".

           Трамп обећава да ће сменити шефицу Федералних резерви Џенет Јелен, чији мандат истиче 2018. године, а да ће дуг - рефинансирати.

          Загонетка је на који начин ће Трамп рефинансирати превелики америчи дуг. Али, по речима овог председничког кандидата, Сједињене Државе не могу да банкротирају све док штампају долар.

          Притом, Трамп уопште није присталица необузданог штампања новца. По томе се прославила екипа демократа - његових противника. Зато, ако председник постане Хилари Клинтон, емисија долара се неће моћи избећи, као ни слабљење његовог курса.

          Све ово је делимично виђено током првог таласа кризе.

          Слабљење долара је већ у току. У августу су, у односу на америчку валуту, ојачали и евро и јапански јен. То није спречио ни референдум у Великој Британији, ни очајно стање јапанске економије.

          Раст цена нафте са 42 на 51 долар по барелу, такође је резултат слабљења долара и изузетно лабаве монетарне политике Федералних резерви. Постоји још један разлог слабљења долара – то је смањење његове тражње у свету, посебно због утицаја кризе у економијама земаља БРИКС.

          У периоду 2008-2009. године, САД су нашле рецепт за лечење симптома кризе. ФЕД је емитовао и достављо банкама доларе, држава је повећавала дуг, што је такође одговарало банкама - власницима државних обвезница. Банке су добиле огромна средства, која би изгубила вредност ако у светској економији не би дошло до оживљавања. А главни извор оживљавања био је раст економија земаља БРИКС-а.

          Владе ових земаља су такође покушале да помогну амерички финансијски систем, како би елиминисале кризу. Међутим,  раст "младих економија" 2015. године је спласнуо. То је довело до колапса цена нафте, а америчке власти су схватиле: да је неопходно туђе ресуресе узети силом.

          Само, САД нису успеле да сломе тржишта земаља БРИКС, политичка борба је затајила. Опозив председнице Бразила Дилме Русеф није дао жељени резултат. Кина се уздржала од девалвације јуана, на шта су је јавно приморавали амерички финансијери, рачунајући на одлив капитала у САД.

          "Крсташки рат" против Русије се превише одужио.

          Американци су се уморили од спољне политике.

          Примарна су им постала социјална и економска питања. Да зло буде још горе, корпорације у Сједињеним Државама забележиле су негативан профит средином 2015. године.

          Капитал из целог света престаје да тражи у Америци "безбедну луку". Почело је "чишћње" финансија, што је и довело до јачања евра и јена током последњих неколико година.

          ФЕД је у овим условима одбио да подигне референтну каматну стопу. Циљ је очигледан.

          Трамп га је описао врло прецизно: ако подигну стопу барем "за проценат" - до 1,5- финансијски систем САД то неће преживети. Уследиће колапс на финансијском и робном тржишту. Криза ће показати своје лице, можда и више него 2008. године.

          Курс долара ће пасти, као што је то било у старим временима кризе 1970-их. Клинтонова ће изгубити изборе, а нови председник ће наследити проблеме америчке економије. Они ће имати карактер катастрофе.

          Због тога владајући блок банкара, десничарске демократе и људи из ФЕД настоје да све оставе како јесте. Осим тога, важно им је да до избора сачувају привид стабилности. Они не гледају унапред и не припремају решења за привреду. Њима је довољно да Клинтонова у тешком тренутку достави банкама било коју количину новца. Ако то погоди долар, онда ће морати да спашава банке по сваку цену, да за кризу казни било кога, само не њих - праве кривце.

          Амерички дуг ће притом наставити да расте: удвостручен је за време Обаме, дуплираће се и под влашћу Клинтонове.

          Међутим, финансијски капитал може изгубити изборе.

          Председник Трамп ће се тешко ограничити само на мере смањења пореза. Он ће морати да потчини себи ФЕД и да нормализује стопу, подигавши је више од процента, што ће банке лишити гратис новца који им је потребан за неодговорне спекулације. Међутим, од висине стопе зависи и плаћање дуга. Амерички дуг је толико велики, да ће чак и уз благо повећање стопе ФЕД бити немогуће исплаћивање камата по дугу.

          Демократе су дуго увећавале национални дуг, што им је омогућавало да избегну банкрот. ФЕД је успео чак и да ојача долар, мало умиривши своју политику – одустајући од "квантитативног попуштања" (откупа приватних хартија од вредности) 2014. године. Али, могућности претходне меке политике су већ исцрпљене, што банкари, природно, не желе да признају.

          Поставши председник, Трамп би морао да смањи државни дуг и његов притисак на буџет. Никакве уштеде неће помоћи, ако не започне рат против ФЕД.

          Скупи долар неће дозволити америчкој индустрији да се развија. Зато се мора ослабити. Ако притом америчке власти успеју да национализују барем 50% дуга, који контролише ФЕД, и законски ограниче плаћање другог дела дуга, онда ће бити у стању да у привреди испробају другачију политику. Требало би да помогне и протекционизам - Трамп се у својој кампањи ослањао на њега.

          Много тога се може урадити у привреди, да би се коначно сломила "криза из 2008. године".

          Превео: Срђан Ђорђевић