Ако Русија победи у Украјини, а све иде ка томе, нови „мајдани“ ницаће у ЕУ и око САД

У КИЈЕВ ЋЕ УЋИ ТРУПЕ НОВОРОСИЈЕ И ПОХАПСИТИ ХУНТУ - УВЕРЕН ЈЕ УТИЦАЈНИ УКРАЈИНСКИ ЕКСПЕРТ РОСТИСЛАВ ИШЋЕНКО

Ростислав Ишћенко

• Украјина је само још један фронт глобалног сукоба између Русије и САД   
• Новоросија ће победити заједно с већим делом Украјине. Зато, када о „пуштању Донбаса низ воду“ или о „цинизму Путина“ говоре политичари, војна лица или стручњаци, они или лукаве, или су промашили професију
• Русија је увучена у тај конфликт, укључујући и његову врућу фазу, макар због тога што Украјина тврди да ратује с Русијом, а Запад се прави да верује у то. Али, Русија побеђује у врућој фази, не користећи своје оружане снаге, већ у формату унутарукрајинског грађанског рата
• Украјина нема будућност: њена привреда је већ мртва и може се посматрати само с аспекта облика, боје, димензија и материјала надгробног споменика, као и текста епитафа
• Русија не бори за једну-две-три-осам области, већ за целу Украјину (или, најмање, за 70 одсто Украјине), учињено је све што се могло, чак и више. Већ до јесени, максимално до Нове године, видећемо резултат
• Ако Русија победи у Украјини, а све иде ка томе, то ће бити последњи „мајдан“ „око Русије“ (следећи, ако се негде и појаве, биће у ЕУ или „око САД“). Ако Русија изгуби, тај „мајдан“ ће бити претпоследњи - следећи ће да поцепа Русију и више „мајдани“ неће бити потребни
• У случају пораза у Украјини, постаје практично неизбежан и пораз САД у Европи, а затим и у свету, то јест крах америчког система заснованог на глобалној доминацији. У случају „мајданизације“ Европе, „мајданизација“ САД ће постати не питање принципа, већ питање времена, и то најскоријег

        НАЈЦЕЊЕНИЈИ украјински политички аналитичар Ростислав Ишћенко, председник Центра за системске анализе и предвиђања, изнео је своја предвиђања о Украјини у интервјуу за сајт „Зеркало Крима“.

        При том је одмах упозорио да је данашња Украјина замршено клупко глобалних размирица и унутрашњих несугласица.

        Више од пола године је прошло од почетка евромајдана - да ли се променило Ваше мишљење о том догађају?

        - Не, није се променило. Ја сам полазио од тога да ће се „мајдан“ догодити у сваком случају, само што је био припреман за 2015. годину. Претпостављало се да ће Виктор Јанукович да потпише споразум о придруживању Европској унији, да ће примити на своју душу све негативне последице везане за разарање привреде и осиромашење народа, да ће изгубити изборе, да неће желети да напусти функцију и да ће бити свргнут „народном револуцијом“, изгубивши до тада чак и у својој тврђави - подршку бирача са југоистока. Након тога би се Украјина претворила у антируског овна (сви „гасови из шкриљаца“ и остали „економски“ пројекти нису у томе имали никакву суштинску улогу, отприлике као гасовод Набуко, чију изградњу планирају да започну већ 20 година и никако да почну). Због тога што је Јанукович одбио да потпише споразум о придруживању, планови су морали да се мењају у ходу. Зато смо имали не „свргавање тиранина“, већ нацистички преврат (у друштву се није накупила довољна критична маса за народну револуцију, па су ударна снага постали нацистички бојовници, са свим последицама које из тога проистичу). Због превременог старта „мајдана“, у Украјини се сада води грађански рат и, као држава, она је практично већ престала да постоји.

         „Путин очекује од Порошенка да преговара с терористима“ - тако су украјински медији окарактерисали корак ка помирењу: зараћене стране су већ прогласиле и примирје, али је суд у Кијеву истовремено наложио хапшење десетак представника република, укључујући премијера Доњецке републике Александра Бородаја, који у преговорима заступа ставове Југоистока. Како се то може разумети?

Петар Порошенко

        - Нико од Порошенка ништа не очекује. Једноставно, у Европу су напокон почеле да се пробијају информације о зверствима украјинских нациста на југоистоку. Више није могуће игнорисати их и правити се да се ништа не догађа. Немачка, Француска и ОЕБС су почеле све енергичније да захтевају од Кијева да проблем реши мирним путем. Они, наравно, нису планирали да уводе санкције против Порошенка. Али, требало је испоштовати правила игре. Порошенко је и прогласио „прекид ватре“, која није престала, а затим је још и продужио „прекид“. Као одговор, Путин је опозвао дозволу за увођење војске у Украјину, коју није ни намеравао да уводи. А о перспективности преговора може да се суди по томе да их воде Медведчук и Кучма - људи који ни о чему не одлучују и који немају ауторитет ни у Донбасу, ни у Кијеву.

        Шта ће бити с Новоросијом и њеним лидерима?

        - Новоросија ће победити заједно с већим делом Украјине. Остаће они лидери који могу да остану у политици. Већина ће напустити јавни живот. Надам се да Русија неће заборавити да их награди.

        Чиме се, по Вашем мишљењу, може објаснити недефинисани став белоруског председника Лукашенка о догађајима у Украјини?

        - Лукашенко се плаши, као прво, јачања Русије, пошто сваке године све више гледа ка Москви одоздо нагоре, а он је амбициозан човек и то му се не свиђа. Као друго, Лукашенко разуме да ће након победе у Украјини значај Белорусије за Москву нагло да опадне, а то значи да ће бити веома тешко (ако не и немогуће) да издејствује неповратне кредите и економске повластице у замену за сваки случај давања политичке подршке руском руководству. Углавном, он се плаши наглог пада своје капитализације.

        Каква будућност очекује данашњу Украјину?

        - Украјина нема будућност: привреда је већ мртва и може се посматрати само с аспекта облика, боје, димензија и материјала надгробног споменика, као и текста епитафа. Што се тиче политичке будућности, земља је подељена грађанским ратом и тешко да антифашисти могу дуго да живе с нацистима у истој држави, чак и ако међународна заједница буде на томе снажно инсистирала (једино, можда, као у Босни и Херцеговини, где формално постоји једна држава, а фактички три). Питање је само колико брзо ће међународна заједница бити спремна да прихвати нову политичку реалност.

        Да ли је могуће да руски државни врх није узео у обзир такав развој догађаја који се данас одвијају у Украјини?

        - Узео је. Али, не можеш све што си узео у обзир да спречиш. Много тога није зависило од руског руководства, већ од адекватности украјинске владајуће елите, а испоставило се да је она, нажалост, апсолутно неадекватна. У насталој ситуацији, с обзиром на то да се Русија не бори за једну-две-три-осам области, већ за целу Украјину (или, најмање, за 70 одсто Украјине), учињено је све што се могло, чак и више. Већ до јесени, максимално до Нове године, видећемо резултат.

Владимир Путин

        Зашто Владимир Путин није искористио дозволу Савета Федерације РФ да уведе војску?

        - Није увек упутно користити армију. Често претња коришћењем армије делује боље од самог њеног коришћења. Војска се може увести само једном, а држати непријатеља у напетости претњом увођења војске може се бесконачно дуго. Чим је Југоисток постао способан да се сам брани, Путин је опозвао дозволу. Тако ни Русија није агресор, а Кијев се због тога не осећа боље. Престоницу ће заузети и ухапсити хунту не војска суседне државе, већ сопствени грађани, што је много ефектније.

        Да ли ће Русија успети да избегне „врућу“ фазу конфликта у Украјини?

        - Већ није успела. Русија је увучена у тај конфликт, укључујући и његову врућу фазу, макар због тога што Украјина тврди да ратује с Русијом, а Запад се прави да верује у то. Али, Русија побеђује у врућој фази, не користећи своје оружане снаге, већ у формату унутарукрајинског грађанског рата. То, наравно, не радује грађане Украјине, нарочито грађане Славјанска, Луганска, Доњецка итд, али с геополитичког и војно-стратешког аспекта, то је најадекватнији, најисправнији и победнички пут.

        Одлично разумем гнев и огорчење људи којима гину деца и којима руше куће, али у рату увек гину људи, а почевши од Првог светског рата, цивилно становништво страда ништа мање (од Другог светског рата и знатно више) него редовна војска. Нажалост, Украјина је само још један фронт глобалног сукоба између Русије и САД. Зато је наивно очекивати да ће Путин (који је, ипак, председник Русије, а не ДНР или ЛНР) напустити све и бавити се само Славјанском и Краматорском. Притом, када због „цинизма политичара“ негодује цивилно становништво које страда, то је природна реакција која се не сме осуђивати, људи не могу да реагују другачије. Међутим, када о „пуштању Донбаса низ воду“ или о „цинизму Путина“ говоре политичари, војна лица или стручњаци, они или лукаве, или су промашили професију.

        Мајдани око Русије расту као печурке, протестно расположење захвата суседне државе, да ли је и то део „Велике игре“?

        - Ако Русија победи у Украјини, а све иде ка томе, то ће бити последњи „мајдан“ „око Русије“ (следећи, ако се негде и појаве, биће у ЕУ или „око САД“). Ако Русија изгуби, тај „мајдан“ ће бити претпоследњи - следећи ће да поцепа Русију и више „мајдани“ неће бити потребни.

        И шта, како се супротставити свему томе?

        - Да би се елиминисала појава, треба елиминисати њен узрок. Узрок „мајдана“ је политичко економски систем САД који је у агонији. Само рушење тог система уклања опасност од даље дестабилизације планете. У случају пораза у Украјини, постаје практично неизбежан и пораз САД у Европи, а затим и у свету, то јест крах америчког система заснованог на глобалној доминацији.

        Зато сам и рекао: ако Русија победи у Украјини, тај „мајдан“ ће бити последњи „око Русије“. САД више неће имати ресурса за глобалну политичку офанзиву. Једино што ће моћи још да ураде јесте да запале Европу (као што су запалили Украјину), како би победничкој Русији остали угарци. Али, у случају „мајданизације“ Европе, „мајданизација“ САД ће постати не питање принципа, већ питање времена, и то најскоријег.