Американци увели санкције против још седам руских званичника и 17 фирми

НА УДАРУ И ВИЦЕПРЕМИЈЕР ДМИТРИЈ КОЗАК

И ЗАМЕНИК ШЕФА ПУТИНОВЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ ВЈАЧЕСЛАВ ВОЛОДИН

• На „црну листу“ ставили и председника спољнополитичког комитета Државне Думе Алексеја Пушкова и шефа нафтне компаније Росњефт Игора Сечина
• Заменик шефа посланичке групе СДП-а у немачком Бундестагу, Аксел Шефер, изјавио је листз „Рајнише пост“, да санкције тешко да ће имати било какав, осим симболички значај

          СЈЕДИЊЕНЕ Државе су увеле нове санкције према руским физичким лицима и компанијама због Украјине, саопштио је председник САД Барак Обама који се налази у службеној посети Филипинима.

          Портпарол Беле куће Џеј Карни је прецизирао да су усмерене против седам руских државних званичника, укључујући два човека „из најближег окружења председника Русије“, а такође против 17 компанија посезаних са људима из тог окружења.

          Карни је додао да је Министарство трговине САД против 13 од тих 17 компанија увело „додатна ограничења“, па указао:

          „Русија од 17. априла није учинила ништа за реализацију договореног у Женеви, чак је, напротив, приредила још већу ескалацију кризе. Неспорна је умешаност Русије у насиље не истоку Украјине. Зато САД уводе циљане санкције против низа руских приватних лица и компанија. Биће пооштрено и издавање лиценци за извоз из САД у Русију“ - нагласио је Карни.

          Министарство финансија САД увело је санкције (блокирање рачуна и имовине, са забраном издавања виза) против опуномоћеног представника председника Русије на Криму Олега Белавенцева, шефа фирме Ростех Сергеја Чемезова, вицепремијера Дмитрија Козака, председника спољнополитичког комитета Државне Думе Алексеја Пушкова, директора Федералне службе за обезбеђење Јевгенија Мурова, шефа Росњефти Игора Сечина и заменика шефа администрације председника РФ Вјачеслава Володина.

          На удару америчких санкција нашле су се ове руске фирме: Volga Group, група “Стројтрансгаз“, „СМП Банк“, „Трансоил“, „Акваника“ (Руско времја), „Авиа Груп Норд“, “Авиа Груп“ (аеродром Шереметјево), “Стројгазмонтаж“, „Стројтрансгаз“, „Инвестициона компанија Аброс“, „Зест“ (лизинг-фирма повезана са банком „Росија“).

          Није прецизирано којих 13 од њих неће више моћи да увозе из САД без додатних дозвола, али је наглашено да ће на удару бити све што би могло помоћи војном потенцијалу Русије.

          Иначе, сам Обама је на Филипинима још рекао да Русија има пут за мирно решавање кризе у Украјини, али га она до дан данас није искористила.

          При том је поручио Москви да САД и њихови савезници имају у резерви још антируских мера.

          „САД су успеле да мобилишу европске земље од којих су многе скептичне према новим санкцијама Русији“ - рекао је Обама.  

          САД су већ против Русије увеле санкције због Крима. Свој „црни списак“ објавиле су 17. марта, а уперен је против 11 руских и украјинских званичника. Током марта и априла списак је неколико пута прошириван. У овом моменту на њему се налази неколико десетина људи који по мишљењу Вашингтона подривају суверенитет и територијални интегритет Украјине.

          Осим тога, САД су прекинуле сарадњу са Русијом у области борбе против наркотика и космосу (уз изузимање сарадње поводом Међународне свемирске станице), а ограничили су и испоруку у Русију производа војне и двоструке намене.

Ко подржава санкције против РФ

          Седам водећих индустријских држава запретиле су Русији увођењем додатних санкција због ситуације у Украјини, каже се у изјави G7, које је 25. априла разаслала Бела кућа. Владе Канаде, Француске, Немачке, Италије, Јапана, Велике Британије и САД, као и ЕУ и Европска комисија упозориле су да неће оклевати са увођењем додатних санкција против РФ.

          У тој изјави је било наглашено да „Русија не предузима конкретна дејства и не подржава Женевски споразум“ и „не осуђује сепаратисте који се труде да дестабилизују Украјину“. Москви се ставља на душу и одржавање „претећих војних маневара на граници са Украјином“.

          Савет Европске уније објавио је да планира да донесе одлуку о проширењу „црног списка“. На списку, који садржи 33 имена, може се наћи још 10-15 руских функционера и представника безбедносних структура. Свима би био забрањен улазак на територију ЕУ, а имовина  замрзнута.

Међутим, како је раније саопштио ИТАР-ТАСС представник дипломатске мисије једне од водећих западноевропских држава, „у овом моменту земље ЕУ немају консензус о прихватљивим економским мерама против Русије, али и о неопходности њиховог увођења“.

Ко је против санкција Русији

          Социјал-демократска партија Немачке (СДП), која је чланица владајуће коалиције, сматра да могуће увођење нових санкција Русији неће бити добар инструмент у регулисању украјинске кризе.

          Заменик шефа посланичке групе СДП-а у Бундестагу, Аксел Шефер, изјавио је листз „Рајнише пост“, да санкције тешко да ће имати било какав, осим симболички значај.

          „Уместо тога, мораћемо да улажемо још више дипломатских напора и користимо било коју могућност за дијалог са Русијом“ - сматра Шефер.

          Исти став има и његов колега задужен за питања одбране у бундестагу Рајнер Арнолд.

          „Не мислим да ће санкције против одређених лица из Русије имати позитиван утицај на укупну ситуацију (у Украјини)“ - указао је Арнолд.

          Према речима социјал-демократе, ништа неће донети ни повећана активност NATO на источним границама. Шефер је објаснио да присталице федерализације Украјине „уопште не интересују војни маневри 500 војника NATO у Пољској“.

          Министар иностраних послова СРН Франк Валтер Штајнмајер, који је такође представник СДП Немачке, више је пута пре тога указивао да је неопходно тражити путеве дипломатског решавања кризе у Украјини. Он је посебно затражио да се одржавају „округли столови“ у којима би учестовали представници власти у Кијеву и присталице федерализације. Осим тога, шеф немачке дипломатије сматра да представници Русије, САД, ЕУ и Украјине треба да у формату „четворке“ што чешће посећују и запад и исток Украјине“ да би водили директан дијалог са странама у конфликту.

          Немачки експерти се слажу да би могуће економске санкције имале негативан утицај, пре свега на привреду саме Немачке.

          Робна размена СРН и РФ у прошлој години била је 76 милијарди евра, око 6 хиљада немачких фирми има бизнис са руским предузећима, док је укупан обим инвестиција достигао 20 милијарди евра.

          Око 300 хиљада радних места у Немачкој зависи од економских односа са Русијом.