Асад побеђује и на следећим изборима, трговаће се само квотама у прелазној влади

ЕКСПЕРТСКИ ПОГЛЕД НА ПРИПРЕМЕ ЗА ЖЕНЕВУ-2 И ЊЕН МОГУЋИ ТОК

Сиријски председник и прва дама

• У ситуацији када Саудијска Арабија отворено води своју игру, Европа из све снаге подржава потпуно маргиналну игру Националног савета Сирије, Катар отворено жели да напусти антисиријску коалицију, а САД покушавају да бар некако формулишу свој став - неслога у опозиционим редовима је напросто неизбежна
• Русија мора да буде заинтересована да у владу уђу кооперативни представници опозиције, а то ће утицати и на њен раскол
• У таквој ситуацији, чак и давање неког од безбедносних ресора у руке опозиције - није опасна идеја. Јер, нови министар би објективно морао да ратује са том истом ан-Нусром или Лива ал Шамом

Пише: Анатолиј ел МЈУРИД, експерт за Блиски исток (Москва)

          РУСИЈА је изразила забринутост поводом ризика неодржавања конференције о Сирији Женева-2.

          „...Генерално, ситуација око сазивања Женеве-2 захтева хитно мешање оних који имају утицај на опозицију. Настала је гомила проблема јер се та иста опозиција распада на посебне групе“ - рекао је министар иностраних послова РФ Сергеј Лавров на заједничкој прес конференцији са шефом дипломатије Украјине Леонидом Кожаром.

          „Распад опозиције“ то је, наравно, стилска фигура. За све ово време, сиријска опозиција уопште није успела да оствари јединство, а створене структуре као што су Национални савет Сирије или Национална коалиција опозиционих и револуционарних снага нису продемонстрирале колико-толико јединствено становиште чак ни о кључним питањима.

          Међутим, главни раскол је, пре свега, међу спонзорима терориста и у политичким групама које стоје иза њих.

          У ситуацији када Саудијска Арабија отворено води своју игру, Европа из све снаге подржава потпуно маргиналну игру Националног савета Сирије, Катар отворено жели да напусти антисиријску коалицију, а САД покушавају да бар некако формулишу свој став - неслога у опозиционим редовима је напросто неизбежна.

          У суштини, раскол не може да изврши никакав утицај на исход конференције - улогу у сиријском рату играју они Асадови противници који уопште немају намеру да учествују на конференцији. А организатори Женеве заинтересовани су да на конференцији буду што шире представљени сви играчи и да она тиме добије легитимни статус.

          Конференција ће суштински морати да реши два основна питања: шта са садашњом влашћу и како обезбедити признање исхода будућих избора.

          Очигледно је да одлазак Асада пре избора и без избора не може бити предмет разговора - Дамаск је у томе исувише непоколебљив да би се на њега у томе могло утицати.

          Други проблем су избори 2014. године. Асад је јасно дао до знања да ће на њима учествовати. Са њиме се у томе слажу Русија и Иран, због тога не може да прође покушај да му се забрани кандидатура. А Асадове шансе на тим изборима су стопроцентне - и против тога се такође ништа не може.

          Простор за трговину су квоте у влади. За њих ће се на конференцији у Женеви и водити основна борба.

          Прва битка на том бојном пољу је борба за место премијера, друга - за контрола над репресивним ресорима,  а трећа - за економски блок.

          Русија мора да буде заинтересована да у владу уђу кооперативни представници опозиције што ће омогућити њен раскол.

          У таквој ситуацији чак и давање неког од безбедносних ресора у руке опозиције није опасна идеја. Јер, нови министар би објективно морао да ратује са том истом ан-Нусром или Лива ал Шамом.

          Међутим, иза новог премијер-министра мора да стоји сопствена безбедносна и спољна подршка - јер он, у супротном, неће бити способан за било какав           посао.           За сада таквих кандидата баш и нема.

          По свему судећи, о томе и говори министар Лавров својим западним „партнерима“: треба вам - тражите. И, ако може мало брже. Време истиче.

          Превео: Горан Шимпрага