BND сарађивала са NSA, Французи имају свој шпијунски програм сличан америчком

НЕМАЧКА ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА У ПУЛАХУ ИЗУЧАВАЛА ЗА NSA

ЕЛЕКТРОНСКЕ ПОРУКЕ И ПОДАТКЕ ИЗ ИНОСТРАНСТВА

Тајна база у Баварској где се одвијала сарадња BND и NSA (spiegel.de)

• Spiegel објавио да Американци тренутно у немачком Висбадену граде војну базу коју ће за своје потребе користити и NSA. Њен саставни део биће и Обједињени контролни центар вредан 124 милиона долара

         ОБАВЕШТАЈНА служба Немачке не само да је знала да САД електронски шпијунирају цео свет, већ је и активно сарађивала са америчком Агенцијом за националну безбедност (NSA) која активно прати иностране интернет кориснике.

         Ово је у интервјуу немачком недељнику Spiegel саопштио одбегли сарадник CIA Едвард Сноуден. Новообјављени подаци доводе у шкакљив положај немачке политичаре као и политичаре многих европских држава које су револтирано тражиле објашњење од САД.

         Последњу скандалозну информацију Сноуден је предао немачком издању у шифрованом интервјуу електронском поштом још у мају - пре него што је први пут изашао у јавност.

         А он у том интервјуу тврди да Федерална обавештајна служба Немачке (BND) добила од NSA специјални програм за анализу своје базе података. У свом седишту у Пулаху, BND је изучавала електронске поруке и податке који су из иностранства ишли преко територије Немачке - пре свега са Истока.

         Spiegel је објавио и да Американци тренутно у немачком Висбадену граде војну базу коју ће за своје потребе користити и NSA. Њен саставни део биће и Обједињени контролни центар вредан 124 милиона долара.

         Ова информација доводи у питање искреност оштре реакције како немачких тако и других европских лидера на Сноуденово објављивање тајних докумената.

         Да подсетимо, канцлерка Ангела Меркел оштро је осудила дејства америчких специјалних служби и обећала да ће о свему расправити са Бараком Хусеином Обамом. У Вашингтон је чак био послат високи дипломата Ханс Петер Фридрих са задатком да утврди о коликим се размерама прислушкивања ради.

         Међутим, потпуно неочекивано шеф BND Герхард Шиндлер потврдио је информацију о сарадњи његове службе са америчком NSA.

         „У суштини ради се о партнерском споразуму између обавештајних служби - што је уобичајена пракса. NSA и BND су сарађивале по општепознатом принципу: што је више глава тиме је једноставније поделити поље дејства и контролисати секторе“ - проценио је председник руског Националног антикорупцијског комитета, бивши сарадник ФСБ Кирил Кабанов.

         Управо су Американци ти који поседују неопходне техничке могућности и основне стратешке сервере. Међутим, за обраду добијених информација неопходно је да имају партнере, истиче Кабанов.

         Размена таквих података и савремено обављање операција корисно је и за Немачку.

         Тим пре јер су BND и NSA - традиционални савезници. Није прекинута њихова блискост која траје још из доба хладног рата и постојања заједничког противника какав је био СССР.

         Због тога, сматра Кабанов, званични Берлин и затвара очи посебно кад је реч о америчком праћењу двадесет милиона позива и електронских писама дневно.

         То, наравно, није било могуће без активне сарадње са властима.

         Сноуден тврди да Немци уопште нису једини који су покушали да од својих грађана сакрију партнерство са Вашингтоном, јер су сарадници NSA „уједно сарађивали и са већином других западних држава“.

         Одавно се зна за заједничке операције америчких и британских агената.

         Након распада Совјетског Савеза, и сарадници специјалних служби прибалтичких држава, на основу неких информација, били су на припремама у CIA.

         Чак је и прилично независни Париз демагошки викао држ’ те лопова: новинари листа Le Monde открили су да је и Француска имала сопствени програм сличан америчком PRISM.

         „Својим јавним револтом, европски лидери само угађају бирачима који су бесни на америчко шпијунирање и на тај начин само желе да се задрже на власти“ - уверен је Кабанов.

         Међутим, чак и ради гласова европски лидери неће ништа више да учине осим што дају звучне изјаве.

         „У Немачкој и другим земљама ЕУ сада ће из све снаге покушавати да спасу односе са Вашингтоном и можда ће потписати споразум о трансатлантском партнерству“ - каже немачки политиколог Александар Рар.

         У игри је велики новац: од либерализације тржишта у односима са САД - ЕУ може да добије допунски раст БДП до 119 милијарди евра.

         У условима кризе - којој се не назире крај - еврозони овај новац неће бити сувишан.