ЧОМСКИ: Треба се ужаснути над нестанком демократије у Европи

ГОВОРИО У БОНУ НА ГЛОБАЛНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ О МЕДИЈИМА

- ПРЕД ВИШЕ ОД 2.000 СЛУШАЛАЦА ИЗ ЦЕЛОГ СВЕТА

Ноам Чомски

• У мојој се земљи раде разна истраживања, доста поуздана и тачна. Једно од њих показало је да 70 одсто популације САД нема утицаја на политику уопште и да је политика никако не занима. Свега једна десетина одлучује о свему. Е, то није демократија, то је аутократија и то постаје јако опасно
• Чак је и лист „The Wall Street Journal“ ужаснут нестанком демократије у Европи. Политике националних држава пратиле су ставове и директиве Европске комисије. Избори су постали бесмислени и све то личи на земље трећег света где владе одређују међународне финансијске институције, а не бирачи
• Неки устанци дају охрабрујућу поруку: Латинска Америка је захваљући устанцима готово у целости са себе скинула 500 година стари смртни загрљај Запада

         ЈЕДАН од највећих интелектуалаца данашњице Ноам Чомски (Chomsky) говорио је у Бону, на Глобалној конференцији о медијима, скупу који већ деценијама организује немачки државни радио Deutsche Welle.

         Пред више од 2.000 слушалаца из целог света, Чомски је отворено критиковао политику Сједињених Америчких Држава у свету, упозорио на непосредну опасност уништења планете од глобалног загреавања или нуклеарног рата, те позвао новинаре „да пишу истину о важним питањима“.

         Дочекан громким аплаузом, Чомски је више од сат времена говорио о свом виђењу модерног света.

         Он је најпре истакао да су САД „биле на врхунцу моћи 1945. године“, те да та моћ отад слаби.

         Критиковао је политику актуелног председника САД Барака Обаме, посебно његов рат против тероризма који не даје очекиване резултате, напротив.

         - Живимо у капиталистичкој демократији. То јесте најмање лош систем, успрокос свим изазовима. Има једна теорија, а ја нисам сигуран да је засутпам. Но, теорија се пита - да ли заиста постоји капиталистичка демократија и како се она може поредити с другим демократијама? Ова је прича сада једна од главних тема међу академицима у САД.

         У мојој се земљи раде разна истраживања – наставио је Чомски - и она су доста поуздана и тачна. Једно од њих показало је да 70 одсто популације САД нема утицаја на политику уопште и политика их никако не занима. Свега једна десетина одлучује о свему. Е, то није демократија, то је аутократија и то постаје јако опасно, јер јако говори о друштву у коме људи живе.

         Он се осврнуо и на све нестабилнију ситуацију у Европи где, како је рекао „леви мењају десне и обратно у државама попут Словеније, Кипра, Белгије, Словачке... Као на траци, једни иду да би други дошли и тако све у круг“.

         - Чак је и лист „The Wall Street Journal“ у једном недавно објављеном тексту био ужаснут нестанком демократије у Европи. Од како је криза почела пре три године - странке се мењају, а економска политика остаје иста. Она се темељи на уштедама и подизању пореза. Она се не осврће на то шта људи мисле. Политике националних држава пратиле су ставове и директиве Европске комисије. Избори су постали бесмислени и све то личи на земље трећег света где владе одређују међународне финансијске институције, а не бирачи - рекао је Чомски.

         Чомски се надаље осврнуо и на неке анализе политичког система САД који тврде да је то једнопартијска држава.

         - Неки академици подсмешљиво кажу да у САД влада једна партија - партија бизниса. Та партија има две фракције - Демократе и Републиканце. Сада само постоје модерни републиканци у неким деловима Демократске партије, либералних демократа нема. Када погледате америчку политичку сцену и ко су и какве ставове заступају тзв. либерални демократи, па Никсон је био далеко на левици политике - казао је он.

         Чомски је додао да Републиканци служе богатима и да су давно престали да буду странка.

         Он се посебно одбрушио на маркетинг, нарочито његову браншу - односе с јавношћу (PR).

         - Постоје институције које су ту да поткопају демократију - индустрија за односе с јавношћу, на пример. Њена улога у изборима је да поткопа школску верзију демократије. А школска верзија демократије каже да информисани гласачи доносе рационалне одлуке. Погледајте изборне кампање - њихова је сврха да се створи неинформисани гласач који ће гласати како желите. Исто је и с маркетингом - купац је неинформисан и упушта се у свакојаке куповине - рекао је Чомски.

         Говорећи о глобалним изазовима данашњице, Чомски се посебно осврнуо на опасност од нуклеарног рата. Казао је да се свет већ 70 година суочава с могућношћу те катаклизме. Потом је, цитирајући документе који су сада доступни јавности, навео низ примера где су амерички председници звецкали оружјем и свет опасно приближавали ивици уништења јер су били или охоли или незналице. Или и једно и друго.

         Навео је да је хипотетички свет могао бити пред нуклеарним сукобом током ликвидације Осаме бин Ладена.

         Чомски је цитирао део Обаминог говора у коме је председник САД, након што је америчким војницима честитао на успешној операцији, открио да су САД биле спремне да свим средствима бране своје војнике и да их извуку из Пакистана да су били заробљени,

         - Били смо близу нуклеарног сукоба с Пакистаном. Срећом није се десио. Опрација је јако пуно коштала Пакистан - рекао је Чомски.

         Он је критиковао амерички начин борбе против тероризма којим се само повећава број потенцијалних или истинских терориста.

         - Администрација је знала, то су јој обавештајне агенције пренеле, да ако интервенција у Ираку не успе да ће се у свету број терориста уседмостручити. Но, они су једноставно игнорисали то упозорење - рекао је између осталог.

         Чомски је оштро критиковао и концепт Била Клинтона који је заговарао идеју да у нуклеарном сукобу САД треба да буду држава која ће прва напасти.

         - Пазите, то је Клинтон. Не Никсон, оба Буша или Ајзенхауер. Клинтон! Исти Клинтон препоручивао је да САД имају на располагању и снаге које извана гледано нису под ефективном контролом. Није тешко погодити шта је њихов задатак - навео је Чомски.

         Чомски је на крају истакао и да неки устанци људи дају охрабрујућу поруку.

         - Латинска Америка је захваљући устанцима готово у целости са себе скинула 500 година стари смртни загрљај Запада - истакао је он.